Srpsko kolo

Врој 31.

Загреб, у четвртак 5. (18.) августа 1910.

Год. VIII-

Излази сваког мц ита, , г ^ Огдаси рачунају се по четвртка у недјељв ЈМ"'т ■■ЧИ ш вг Ј#* к Ш ^ кГ*ш НпИ Ј!г« Цјвновнику. Ако се виввв ■■■■■ВИШВИНП ■■■■ ■■ ■ ■ ше од три пута увр? „ Н НвР ■ ш Ш Ши№ Ш Ш Шкаг т 9 9 ■ Ш ■ шћују, рачунају се јеЦијеиа за Дуетро-Угар- Ш И ■ ■ _ В 4 ! §§ Ш ИгЧ^ Ц В ■■ Н I фтиније. еку: на годину К 3*20 д н ■ ■ ■ ж Д ■ ■ || : : |ј Ц §1 Ж ЈШ ■ МЈр * « 9 на по године К 1'80 ШУ Ш ЧђјЗЈЗ? 1 ' Уредништво се валази т на четврт. год. К —"80 Николићевој улици бр. 8. За ДРУге зенље: на го- илОГ^П1Ј >1 П1ДЛТ -вГ,.срИг УР к е б н лА дину 6 круна. Поједв- И Д Р () Л I": /] Ј I |/ј {• I народног ансга". Руконв бројеви Ш пот. ~ писа " «• «р»*»1у- Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) ***** '***«' Уређује: Уредништво „Србобрана"

У сељачкој школи, Наши противници не могу да нам се начуде доста. Никако не могу да разумију, откуд то да смо тако дурашни постали у оном што тражимо, како то да се не дамо ни с чим, ни милом ни силом сатјерати у кут, ко нам даде ту тврдоглавост, ту упорност и чврстоћу. Они су били научили да ми брзо малакшемо, да клонемо или под првим ударцем, или да се дамо обманути с неколико слатких ријечи. Махни само бичем или пружи мали прст, па ето ти Срба под ногама. Тако су они научили. И сад, кад више није тако, они се свему домишљају, они виде у том и школу из Београда, и прсте краља Петра и поуке из Русије. Они су толико научени на краткоумље наших старих, те држе да ми сами од себе никад паметни постати не можемо, да ниједне паметне ствари сами учинити нисмо способни. А господа швапска и мађарска љуто се варају. Не треба нама ићи у школу ни у Србију ни у Русију. Ближе ми школу имамо и јеф!инију. У првом реду, нисмо ми никад били глупи. Наши стари били су само лаковијерни, безазлени, па се дали варати, а у другу руку нису умјели заталасати цијела народа, кад се радило о народним стварима, нису имали ослонца на сав народ, па су, дабогме, били слабији, брзо су клонули. Довијека се човјек не да варати. Опече ли се неколико пута дијете неразумно, трза други пут руку кад се примакне врућем. Те и ми. Ако су нас варали, и наварали су се до миле воље. Прогледали смо једаред, па се више не дамо варати. Више не помаже мамљење, глађење и умиљавање. Сјећамо се, како су нам прије одмах иза тога миловања сваки пут нож у прса заболи. Остали ожиљци и бриде љуто. Зато не помаже више ласка никаква. А друго, нама је пошло за руком да захукамој цијели народ за народну ствар: град и село, фрак и кожун (ћурак), штифлету и опанак. Сад смо сви у опћем колу, много нас је, много, стотине хиљада. Ко би то сад уморио и застр ашио? Лако је негда било заплашити и Чувајте и остављајте сваки број овога листа,

сморити шаку господе, која су водила народну политику, а народ о том није имао појма, на њега се нису могли подупријети. На народни посао дошао је сељак наш, политиком народном узео се бавити и он. То нам је дало нову стоструку снагу, али и поуку велику. То је она поука и школа, од сељака смо научили бити устрајни, упорни и дурашни. Не од краља Петра ни од цара руског, него од сељака нашег. Он од нас примио знања, а ми од њега научили, да успјеха нема без сељачке устрајности и неуморности. Јер нико, нико није тако стрпљив, устрајан, неуморан у оном што предузме, као ратар Гледао сам их; вода брзица брдска руши му обалу. Он дође, подигнебрану, па окупан у зноју и води, замазан стаје више ње, таре зној са чела и одгања с њега слијепљену косу, и задовољан говори у себи: Деде сад руши, ако можеш. Али бујица надре, однесе брану, поруши обалу. Ратар долази да обађе своју луку, да види је ли вода нашкодила брани његовој. И нађе чудо. Огледа све и све што каже ово је: — О, брате, ала јаке воде, бог јој се смиловао. Нема ништа, морам још чвршће брану начинити. И отпочиње се изнова, забија у земљу, пл-ете, плива у води и зноју, док дјело не буде готово, док се не начини брана, којој никаква поплава не може одољети. То је та чудна и тајновита школа, у којој ми учимо, како се мора радити, па да се постигне нешто, био то кућни рад, или рад политички, народни. И кад је изучимо добро и ми господа, чудиће се још већма Швабе и Мађари. Неће им бити доста ни краљ Петар ни цар руски. Кривиће ваљда и султана турског и богдихана кинеског. Али им помоћи неће. Мучићемо се, знојити, трпјети прогонства, ићи на изборе колико хоће, као и тежак на дизање бране, док једаред не виде они што стоје на челу ове државе, да ничега нема, што нас може примирити, осим правда и законитоот. А.

! јер ће вам требатм к послије, да га читате/^