Srpsko kolo

Стр 6.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

Из народа, Трпиња. Пре 10 година цошао овамо Чивут Зупкис из Русије, настанио се код једног имућног сељака и отворио посао: мало дућана и крчму. Кад га је сељак истерао, а он купи себи кућу и настави посао. Ускоро умре, а жена му се уда за Чивута Максла Франкла, који настави његов посао, обавијајући безазлене Србе својим ласкањем, слатким речима и умиљавањем, као паучином, док није већини памет заврнуо, те га држе као Србина Максима, зову га на славе и у сватове. Скоро је био у сватовима наше учитељице, међу српском господом. И док га Срби тако мазе и на срце привијају, дотле он јача и постаје богатији. Кад се осили, онда ће нас зајахати, а кад дође до згоде, гледаће да нас и на вешала пење, као и његова браћа Србе на загребачком процесу. Тешко нама са Србима као Максим Франкл што је. Док оваки буду србовали међу нама, дотле ће нам црне птице певати. Мећемо ово у „Српско Коло" да виде други Срби како су трпињци врсни од Чивута Србина направити, па нека им се слава чује по Српству, и мени заједно с њима. Јриињац. * Рујевац у Банији. Молим Вас да ово мојих пар редака уврстите у цијењени лист „Српско Коло": У селу Љесковац опћине Рујевац имаде око 130 кућа, а имаде 120 школских способњака без школе. Поведен је поступак и влада је затражила да се припошаље закључак опћинског вијећа, да се тражи аморт. зајам од К 25.000, који ће нам она пружити уз 5% камата. Нас 10 одборника створисмо закључак да се умоли влада, да нам даде 10000 К уз отплату на 10 год. а остатак да нам придонесе сама, како је и спада, са обзиром на сиромашно стање наше опћине. Проти томе закључку гласало је 6 одборника, што им лоше на част служи, да се дуг не прави никако, и да школа чека док буде новаца. Дакле 120 дјеце да остану на вјечита времена ћорави код очију. Ти људи који су гласали проти као вијећници јесу ови: Никола Харамбашић из Рујевца, Милић Борота из Удетина, Обрад Вујичић из Косне. Којо Дрљача из Гвозданског, Илија Милићевић из Гага, Никола Тепшић 17 из Ступнице. Љесковац је чисто српско село одаљено од опћине од 8—15 километара. У свему селу има само један који добро пише, 9 има их што по мало знају читати и нешто писати, остали сви су аналфабети.

Рођењо Карађорђево. 0 рођењу Карађорђеву имаду две приче у српском народу. Његово рођење заодео је наш народ у неку тајност, у бајке неке, како се то збива коц свију славних људи. У једној причи ово се износи о рођењу Карађорђеву: „Исту ону ноћ, кад се Ђорђе родио, десио се на конаку у кући некакав Турчин. После вечере заспи а Карађорђе се роди. Чујући Турчин плач детињи а збуњен и уплашен неким страшним сном, јер сањаше да га је некакав страшан лав шчепао оштрим ноктима ца га растргне, у том страху скочи и истрчи из куће напоље и вици преко неба некакву силну светлост у облику дуге. Он се још више уплаши и уђе у кућу, кад Марица (мати Карађорђева) већ окупала и повила дете. А Турчин рече Марици: — Шта си роцила, млаца, мушко или женско ? Она му оцговори: — Вала, ага, сина сам роцила. — Е, да ти је срећан, млада, и нека знаш да ће ти син бити велики јунак и велики човек, ја сам у оном часу, кад се он родио у великом страху био, и тек што ме хтеде некакав лав растргнути, ја чујем плач детета. Обузет страхом скочим иза сна, видим неку велику светлост напољу, мишљах ца је свануло и сунце огрејало, но кац искочим напоље, то нити је свануло нити сунце огрејало, већ углецам велику цугу преко неба оц југозапаца на исток пружену. Вала твој син мора велики човек бити и с многим милетом (народом) заповецати. Ујутру Турчин уставши пође, а при поласку рече Марици: — С Богом остај, млаца! Чувај цобро сина тога, и памти цобро што сам ти казао". * * * У цругој причи ово се говори: . „Баш кац је Марица хтела роцити Ђорђа, цође у вече Турчин на конак. Петроније (отац Карађорђев) је био некуц отишао. Жена се узмучила, хоће ца роци, а Турчин у кућу! Зато изађе напоље, и у часу роци цете прец кућом У воћу. Турчин изиђе напоље и, вицевши што је, рече: —- Марице, ти роци цете? — Ето, ага! — оцговори она. Турчин јој рекне те она с цететом уђе у кућу к ватри, а он изађе напоље. Мало час цође и Петроније. Он наложи ватру и, с Турчином, преноћи напољу. Сутрацан рано оце Турчин. Мати Карађорђева при-