Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. «Л1

рати" (напредовати у служби). Па који се боље спрема и даровитији је, а код куће му сиротиња и мало земље, може остати у војсци, па посље неког броја година пријећи у службу код којега уреда. Може из војске отићи у жандарију или финансију и т. д. Читањем се може човјек много окористити и постићи. Рећи ће се, нема времена за читање? Има увијек. Недјељом и свецем чак и у највећем јеку рада састану се наши старији тежаци па пију и галаме, а младеж се скиће. Но нико не може рећи, да нема зими вре мена. Сами се сељаци туже на дуге зимске ноћи. Шт ј је љепше и згодније, него да се зими састане тако по неколико људи, па један чита, а други слушају. Што је више друштва, то је боље и корист већк Не прође ни једна реченица без опаске. Тако паметнији разјасне све и нехотице, а тако се и памти боље. Па као што читају заједно, тако би људи требали и књиге наручивати заједно. Књиге и листови за народ изванредно су јефтини и самог једног не би много стојале, а камо ли у друштву. Ето напр. у ,,С. Колу" има много корисног и лијепог, што треба сељаку. Па да се рецимо сложе четири човјека из комшилука, дошло би свакога на годину 40 новч., то јест на мјесец сваког 3—4 новч! Кад би дакле наш човјек хтио посље школе бавити се читањем, онда би се лако ширила међу народом просвјета, јасно би се опажао напредак, отац не би више отимао дијете од школе. Сваки би тежак увидио корист школе и књиге, сваки би се срамио, да његово дијеге не зна читати као друго, нити би оно само хтјело бити од других задње. Јер наш човјек, поготово у младим годинама, тешко под носи, кад га сматрају од других задњим. А ко не зна читати и писати, тај није за данашњи вијек, јер то се сад највише тражи. - д. Ив.

Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, —- на изуча вање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских добротворних задруга.

Одговори уредништва. Ђ. Вуксану у Н. Градишкој Бројеве, за које нас молите, не можемо Вам послати, јер су изашли сви до једног. Н. Ж. у Г. Нека се они хвале са Хартмановим календарима. Узмите Ви себи српски календар. Оно што добије гдјекоји, кад ријеши загонетку, даје тај вјешти Жидов Хартман само зато да намами што више купаца за календаре који ништа не вриједе.

Свака птица своме јату, Сваки братац своме брату. „Српско Братство; задруга за узајамно помагање", исплаћује не само посмртнину од Н 2.000 (велико коло), од К 1.000 (средње коло) или од Н 500 (мало коло), него се брине и за сирочад својих редовних чланова. Српско Вратство основало је из свог чистог добитка и прилога изванредних чланова „Фонд за СИрочад Срп скога Братства". Из тог фонда снабдјева се сирочад одјеЋом и путним трошком, те се предаје или путем „Привредника" на занате и трговину, или се школује. Позивљу се Срби и Српкиње из австроугарске монархије, који су здрави, а стари су између 24. и 55. године, да се одмах упишу као редовни чланови (бар у мало коло) у ову добротворну задругу. Да задруга узмогне ш то више српске сирочади спремити за мивот, моли она св е имуЋније Србе и Српкиње, да прилажу за дјецу сиромашније браће и сестара, (јер не дао Бог, можда тим и нехотице чинимо добро и својим позним потомцима) те да буду задружни добротвори (приложе бар једампут најмање К 100), подупирачи (прилажу сваке године најмање по К 6) или прилагачи (прилажу кадгод хоће и колико хоће). — Уписе прима и сва извјешћа дава Управа (2а^гећ, Шса ћг. 7), па и повјереници, гдје их има. 15

-- ПР80 БЈЕЛОВАРСКП ТРГОВАЧКО ДИОНИЧАРОКО ДРУШТОО У БЈЕЛОВАРУ препоручује своје богато творничко скпадиште свих врсти 1534 господарсних и шиваћнх стројева. Наши господарски стројеви су и.з прве обљубљене и најгласовитије творнице Ф. и И. Коввржик из Простејова у Ма* равској, и шиваћи стројеви су из најгласовитијег фабриката, „Пфаф" и систем „Сингер". За доброту и каквоћу јамчимо. Горње стројеве продајемо за готов новац, као и на оброчно отплаћивање уз творничке цијене и обављамо све поправке засјецајуће у ову струку брзо и јефтино у властитој радионици Управа.

^-"5^ ИЈИ ^ / V V V V Чг V Ч? V X' X* X* X л МУНШДРНИТ Цур ^ ње ' пе,ење и «1 /Ј^ IV!/ ШПпГЦМ ■ све болести мехура ^ /1У лијечи сигурно гонотол, како то /|\ оверовљене признанице доказују. Гоно- /Ј^ /Јј^ тол се једе, дакле нема шприцања. /Ј^ /ЈЈ^ Само 3 лончића без даљњег трошка за ^ /Јј^ 12 круна шаље дневно /ј^ ^ Љекарна САЈ1ВАТОР, Рума бр. 157. ^ & (Славонија). П98 V V V V ^X* ^"V X" V X' X' Ч,' V V V' ^•/

Штампа: Српска Штаапарија у Загребу.

Одговорни уредник: Будв Будисав^вви^.