Srpsko kolo

Стр. 2,

СРПСКО

коло

Гол VIII.

6. Др. Фрањо Збјежовски (Слатина). 7. Др. Теодор гроф Пејачевић (Нашице). 8. Др. Фрањо Папратовић (Вука). 9. Др. Ловро Радичевић (Ђаково). 10. Фрањо Ристер (Рума) 11. Др. Гига Авакумовић (Ириг). . 12. Јован Карамата (Шимановци). 13. Гашо Девић (Удбина) 14. Др. Фердо Шишић (Винковци). 15. Др. Владимир Николић (Мартинци). 16. Др. Лаза Секулић (Карловци). 17. Др. Фрањо Спевец (Вировитица). 18. Димитрије Бранковић (Илок).

Послије побједе. Мађароне је народ на изборима побиједио. Бан је под сигурно био рачунао да ће код избора добити 36 својих људи у сабор. А добио их је само 18, упкос расипању новца и насиљима, којима се у много котарева служио. Коалиција је дошла у сабор са 35 мандата. Српска самостална странка, коју је мислио прегазити, са 15. Ни остале странке, осим франковаца, неће подупирати владе, догод она хоће да иде трагом старих мађарона, попуштајући Мађарима. И тако је српски и хрватски народ и по трећи пут од 1906. године викнуо јасно и гласно: Што је моје, то тражим од Угарске и нема силе која ће ми зачепити уста, да то не иштем. И народ ће ту ријеч рећи и по четврти, пети, десети, стоти пут, ако устреба. А по свему, како сад изгледа, требаће. Бан нема него петину својих људи у сабору. Коалиција га неће помагати, јер хоће да оснује јаку мађаронску странку, јер тражи од насСрба, да распустимо своју странку и утопимо се у његовој странци, јер није одржао својих потписаних обећања, јер се код избора послужио силом гором него Раух. Кад би код нас воља народна одлучивала, као у другим сретним земљама, бан би се сад морао захвалити, јер је потучен на изборима. Али код нас се слуша народна воља тек онда, кад виде да волимо помријети, него одрећи се свога, кад виде да нас баш не могу те не могу сломити. И зато ће ускоро бити и други избори. Ми то ваља да имамо на уму и да се спремамо за њих још боље, него за ове изборе. Јер, морамо признати: Нисмо се на доста мјеста право спремали. А да смо, избори би испали још горе по мађароне. Од Срба није баш много изборника остало код куће, осим два три котара. Срби су у гокемој већини дошли свуда на биралиште. Али лпак приличан број има оних, који су остали иод куће. Ви који сте били на биралишту, који

сте сад прокушани у борби, морате бити учитељи онима шго су први пут изостали. Говорите им, како је то ружно не доћи тамо гдје се одлучује судба земље и народа, како је то лијепо и дично борити се за праведну народну ствар, како су и они дужни и морају доћи, кад дође до поновних избора. Наша војска мора бити на тима новим изборима још многобројнија, још чвршћа. Ми морамо мађароне притиснути на земљу да зијевну, да се никад више не придигну. Спремајте се на нову побједу. То је прва ријеч, коју вам кажемо послије ове побједе, коју смо извојевали на биралишту.

Из ратарских писама о изборима. Никада наши ратари нису и сами интересирали се толико за изборе, колико овај пут. То доказују и многа писма, која смо овај пут добили од њих. Један млад ратар из Наудовца питао нас је, били он могао гласати мјесто свога оца. Кад- смо му одговорили да не би, писао нам је како му је жао, што не може, па вели: „Не би ми жао било платити за дан избора тежака, нека оре на мјесто мене код куће, само да ја имам право ићи на избор. И са мном би био један глас више за г. Гавранчића." Из Миклеушке пише нам један ратар, како су тамошњи Срби ратари ишли сложно гласати против Јозуе Франка, који је куповао своје људе. Па онда каЖе: „Само је из Доње Влајничке Миле Балабан Симин, несретни Србин ишао читавих 8 дана прије избора кортеширати за Франка по свим селима. Молим вас метните ово у „Српско Коло", нека за његову срамоту сазнаду сви Срби". Из В. Набрђа тражио је један ратар, да га брзојавно обавијестимо, за кога би они гласади, јер коалиција није у њихову котару поставила кандидата. Из вуковарског котара један ратар писао нам је како се чује да њихов кандидат др. Палечек није вијеран коалицији, него да ће пријећи у банову странку. Он нас моли да му јавимо што је на ствари и вели: „Ако је владин, ја не би дао гласа њему ни за које новце на свету". Из опћине наудовачке пишу нам три ратара, како је жалосни српски свештеник Митровић из Гаћишта кортеширао за мађарона Спевца. „То је један Маџар, а није Србин. Наопако је по нас Србе, што се он зове српски парох и што је међу нама Србима. Мјесто да нас упућује и води као прави поп народски, он још ради за мађароне. Кад смо дошли влаком у Вировитицу, ту нас је дочекао парох Вељко Лукић из Борове, један честити и ваљани борац народни. Ту су били из цијеле пивничке опћине изборници и парох Лукић је помислио да ће ови изборници Срби сви бити за коалицију. Кад смо дошли биралишту према великој биртији или