Srpsko kolo

Срт. 10.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

Џакула из Шаша. Моли за помоћ да сазидају цркву. Сами су сељади, има их 600 душа, те ће о свом трошку зидати цркву. Дошао је к мени, дао сам му К 5 и испитао сам га о том послу. Питао сам га, има ли тамо и католика. Одговори ми: „Има нас 600 Срба, а 400 католика, те су нам и они помогли привести камен, грађу и остало друго. А кад се католици сложе, да они себи зиђу цркву, мн ћемо њима помоћи". Ето, то ми се допало од овог сељака, па зато вам овај допис шаљем, било би то добро споменути у „Срп. Колу". Овај лијепи примјер братске слоге и љубави допао се и нама, не мање него нашем пријатељу и ми га истичемо народу за примјер.

Различите вијести. Нажњен патварач вина. У свом службеном огласнику приопћују „Нар. Новине" од 10. о. мј. одлуку којом је Алберт Валтерсдорфер, трговац вином у Орослављу суђен ради прављења умјетног вина. Он је, како је обласним поступком доказано, патворио 148 хл. вина у вриједности од К 2.368, те му је зато одмјерена ова казна: 1. затвор од мјесец дана; 2. глоба од К 600'—; 3. платеж једначка од К 2.368 у корист убошке закладе; 4. платеж трошкова анализе од круна 224; 5. К 14'50 поступовни трошкови и напокон 6. трократно уврштење пресуДе у „Нар. Нов." — На љуту рану, љуту траву. Поснупљење духана и цигара и цигарета. Већ се је дуље вријеме говорило, да ће доскора доћи до повишењацијене духанских производа, но извјесно се није ништа знало. Тек сада, кад је угарско-хрватском сабору предложен прорачун за годину 1911. сазнало се је сигурно, да ће до повишења цијена за духан, цигаре и цигарете у години 1911. доиста доћи. У прорачунује наиме одређен приход од монопола духана за 10 милијуна круна више него прошле године. Како се овај износ никако не може постићи ни великим умножењем потрошка, то је јасно да се рачуна са повишењем цијена духанских производа. Пошто ће се цијене повисити наредбеним путем (без новог закона), то се не ће основа предложити сабору на одобрење. Задњи пут су у години 1888. повишене биле цијене цигара, (цијене за цигарете нису биле повишене) и то такођер наредбеним путем. Пошто према нагОдби имаду цијене у једној и другој половици монархије бити једнаке, то ће се и у аустријској поли провести повишење цијена. До повишења имало би доћи тек 1. јула 1911. Повишене биће цијене свих врстц духана и духанских производа, осим бурмута. Код обичних врсти духана не ће бити повишене цијене замотака (пакла), али ће за то тежина бити смањена. Тако н. пр. стоји сада омот простог духана, који важе 30 грама 8 филира, дочим ће у будуће тежина бити само 25 грама. Исто тако ће бити тежина осталих врсти духана смањена. Цијене цигара повисиће се за 1 до 2 филира по комаду.

Јефтиније врсти цигара као „кратке" цигаре поскупиће за 1 филир, те ће стајати 6 филира по комаду. Цигаре средње врсти поскупиће за 2 филира. Фине цигаре а напосе хавана цигаре поскупиће за много више. Цигарете, које се по комаду продавају, поскупиће за 1 филир по комаду. Наравски, да ће и цигарете, које се у омотима продавају, знатно поскупити. Финије врсти цигарета поскупиће много знатније. Како смо споменули, повишење цијена ступиће у кријепост 1. јула будуће године. Концем јуна биће прегледано колико духана, цигара и цигарета има у трафикама, те ће ове за робу, преосталу од 30. јуна, морати разлику у цијени надоплатити. Приватници не требају за духанске производе набављене прије 1. јула 1910. никакове разлике у цијени надоплаћивати, тако да је публики омогућено набавити духана још уз ниске ци]ене.

Шта Ђемо и куда Ћемо са нашим ђацима. Богати родитељи збринуће лако своју децу, али што ћемо и куда ћемо са онима ђацима, који су сиромашни, који немају где и на чему да живу, који не могу на више школе, а здрави су и ваљани су, па заслужују, да се и за њих заузмемо, да их ишчупамо из јада, сиротиње и пропасти? Све те ваљане здраве Србе ћаке од 12 до 15 година, који су макар основну школу добро изучили, препоручујте „Привреднику", који ће их све лепо упутити и добро удомити. За ваљану децу, за коју се „Привредник" заузме, збринуто је — као што је познато — све, све од првог дана шегртовања, па док не стану на своје ноге, док не отпочну своје самосталне радње. И нужни капитал — за отпочетак самостадне радње осигураће се тима питомцима, који су ваљани, па се држе у свему свога реда. „Привредник" се заузима онда, да се према себи са ваљаним Српкињама и ожене. Упућујте, дакле, увек и неупућене родитеље и неразумну децу и све Србе уопште: како ваљани људи своју срећу најсигурније постизавају, макар и сиромашни били. —

Чивутске мудролије. Скоро добисмо писмо од једног ратара. Пита нас за савјет у овој ствари: Њему треба новаца, неколико хиљада круна. Ол је врло имућан сељак, па може и добити толико. Али он би радо добио што јефтинији зајам. Неко га напутио на неко тобожње друштво у Пешти „ОеШтагк!", које обећава зајмове по 4 процента, тако јефтино, како не дају јефтино зајмове ни највеће банке. И он се обрати на ту чивутскуф ирму у Пешти. Фирма му одговара, нека он њима пошаље најприје нских 13 К у име трошкова. Кад то добију онда ће се они распитати (информирати) може ли се њему дати зајам. Ако добију од својих повјереника повољне одговоре, онда ће му дати зајам. Ратару самом учинило се ово сумњиво. Јер, ако они дају новац по 4%, како га они јефтино морају добивати, не раде ваљада без