Srpsko kolo

Врој 49.

Загреб, у четвртак 9. (22.) децембра 19Ј0.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељи • * * Цијева за Ауетро-ЖгареКЈС на годину К 3 - 20 на по године К 160 на четврт. год. К —'80 За друге земљз : на годину 6 круна. Поједивн бројеви 10 пот.

СРПСКО коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. —.* * * Уреаништво се налази т Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА вародног јашсга". Руко~ писа с« враћају. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана'

Још о Јемрићеву коцу, ^ ,... ч Нисмо могли у прошлом броју свршити с Јемрићем, јер није било доста простора у листу. Наставићемо сад. Доказали смо Јемрићу да нисмо од коца турскога побегли овамо. Сад да рекнемо коју о том што он рече да ће нас колац "Отерати одавде, као што нас је и дотерао овамо. Нема сумње о том: Нама Србима није добро овде. Прво нам не трпе имена нашег, вере, заставе, писма, обичаја наших. Не само да не трпе, него нас и прогоне због тога јер нећемо да се тога одречемо. Наши стари и оставили су своја 01 њишта зато, јер су се надали да им у то неће овде, у земљи хришћанској, нико дирати, а Турци су дирали. Али су се преварили. Али није само то. Србину и у свачем другом сметају где могу. У српским крајевима не даје држава помоћи за дизање школа и цркава, за грађење путова и цеста, као у крајевима несрпским. Србина власти дочекају мрко само зато што је Србин. Загуљени чиновник Маџар у Угарској или франковац у Хрватској гледа да Србину ратару и сваком другом напакости, ако има, на несрећу, посла с њиме. Српске синове не примају радо у службе, ако их примају, не дају им напред, већ их занемарују на корист других. Узмимо најобичнију ствар: побољшавање пасмине разне стоке у Хрватској. Колико је муке док се у ком српском крају даде за побољшање пасмине говеда, коња, свиња, оваца, која крава, бик, пастух- и т. д.! И зато је код нас још у многим српским крајевима заостало сточарство. Народ не уме још сам, а држава му не помаже. Није нам, дакле, баш најбоље овде. И ми не би, за јамачно, заплакали, кад би могли отићи одавле, а најмање би заплакали за друштвом А. Јемрића и њему сличних. Не би нас морали кољем гонити, отишли би и сами. Али ми немамо куд међу браћу, а у туђи свет нећемо, јер би тамб пропали за свој народ а уједно би овде умањили број српског народа, пустили туђине на своја места да се рашире и стисну преосталу нашу браћу. Тако ми, на велику жалост А. Јемрића и другова

му, морамо остати овде и остајемо. Ми знамо да је то криво и тешко Јемрићу и његовима, али шта ћемо им? Добри су били наши стари кад су чували границу према Босни од Турака, да могу прадедови и дедови А. Јемрића мирно спавати. Морамо и ми сад бити добри А. Јемрићу, било му то с вољом или не. Морамо, јер нећемо одавде милом, а његова се коља не бојимо, па се недамо отерати силом. Србин је такав: Некад му нешто пуне у немирну главу, па оде сам да тражи преко хлеба погаче; некад га можеш лепим, гладећи га и тетошећи му, жедна преко воде превести. Али силом не испорави ништа са Србином. Кад му кажеш „мораш", е, онда ускипи у њему она стара јуначка и хајдучка крв, очи му закрваве, жиле и живци уздрхћу и он дрекне: „Дед, да видимо, морам ли!" И тада га неби генуо с места, док га не убијеш. А за то си још мален, жуг ти је још кљун и млеко ти се цеди још из уста, А. Јемрићу. То ти је наш поздрав. Уједно ти хвала, јер сад знамо барем с ким имамо посла. Мислили смо да сте барем ви сељаци, па ма и погоспођени, у хрватској пучкој сељачкој странци бољи од ваше господе и вођа: Стјепана и Антуна Радића, адвоката Шуперине и других, али сад видимо да сте сви једнаки. А нама много вреди да то знамо. Дакле, боље би било по те, да си ћутао.

Ово је срамота, Ове се јесени женио један младић у Стрмену, па је позвао у сватове и познатог свједока из велеиздајничке парнице Симу Турајлића из Црквеногбока. Жени се дакле Србин, узима Српкињу дјевојку, позива у сватове Србе, па у то српско друштво, у те српске сватове, који носе српски барјак и поносе се њиме, позива и Симу Турајлића, оног истог Симу Турајлића, онога одрода и издајицу српску, који је пред мало више од године дана у очи цијелом свијету онако срамно пљунуо на Српство, на српско име, српску заставу, српско писмо ћирилско, и на све оно друго што Србина чини Србином и чим се сваки Србин дичи и поноси.

Чувајтз и остав*ајте свани број овога листа, јер Ђе вам требати и послије, да га читате./^у ф«—.,