Srpsko kolo

Број 51. Загреб, у четвртак 23. децембра 1910. (5. јануара 1911.) Год. УШ.

Излазн сваког т ш ■ т ■****■ ап 0гласи рачунају се по четвртка у недјељв Ш9к Ш Ш К Ш ШГш. ВН ш№к Ф Н0ВНИК У- Ако се виПРПГ.КГ1 КП ПП еКЈ: на годину К 3'20 ИВ Ш Ш 1 Ж Л X Ш «. Л ■ Ш Л М Ш Ш шМ * * • на по године К ГбО Цј Ш Ш д| Ц Ш Ш 'ЗР Ц тИР Уреаништво се налази » на четврт. год. К —'80 " , Николићевој улици бр. 8. За друге зеил>е. на го- . м » гјп ММ ПМЛТ штву*,"рпск^г у кблд дину 5 круна. Поједи- Н А Р V.) /ЈН!/1 Ј 1ИС# I илоодног лшста". Рукови бројевв 10 ПОТ. ^ ~ аисв с« »раћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Србобрана"

Повјереници „Српског Кола", Око 3.000 комада „Српског Нола" иду на појединце. И од тих појединаца добивамо често жалбе, да лист не добију. Лист пропада најчешЂе код опћина. Пандури, писари, сеоске листоноше, франковци, мађарони, узимају лист себи, или га уништавају. А онда, многи сељаци, кад дођу пошти или опћини, приме се да предаду лист оном чији је, понесу га и не предаду. Отуд тужбе на неуредно добивање листа. 1.000 комада „Срп. Кола" иде на повјеренике. Сви људи у селу сложе се, да њихови бројеви иду на једну главну адресу: на учитеља, попа, трговца. Над нешто дође на господина, онда се већ и код поште и код опћине пази боље. И од повјереника ми не добисмо, чини нам се, ниједне тужбе у овој години, да нису добили листа. Зато молимо своје претплатнике нека се сложе гдје год их има више и замоле кога од господе, нека се прими повјереништва за њих. Ми Ћемо свеједно на сваки број метнути пасицу и на њу адресу сваког претплатника, да повјереник зна које је чији број. А све Ћемо скупа замотати у велину пасицу, на којој Ће бити адреса повјереника. Тако Ће наши претплатници добивати тачно лист. БиЋе задовољнији они, а и ми, што ће они лист редовно читати. Уз то Ће лист имати много више претплатника, јер многи не држе га баш зато, што га не добију уредно. Претплатници! Размислите о овом и видјећете да је овако боље. Рправа „Српског Кола".

Божић. Честит вам и срећан Божић, српски ратари! Поздрављамо овај велики празник од свег срца целом свету православном. Али вама још више и искреније, ако је то могуће. Јер ово је празник ваш, у првом реду и највише. Ваш, вас малених и сиромашних. Исус Христос, који је Чувајтв и остављајте свани број овога листа,

први бацио међу људе реч братства и једнакости, родио с.е, одрастао и учио међу људима малим, презреним и потлаченим: међу јеврејским (жидовским) ратарима и радницима. Међу сиротињом је живео, радио и уживао, јер га је на своје груди привијала. А силни у држаки и богати разапели су га као бунтовника. Зато силни у држави немају ни сад права да га славе, и кад веле да га славе и праве се да то чине, они лажу без срама и образа. Христос је вечито говорио и викао: Дела, дела ми дајте, речи ми не требају. Па зар онда славе Христа они који чине маленима, за које је Христос живео и умро, зло и неправицу сваку, а речима говоре да су хришћани? Зар то није увреда свете Христове успомене а не слављење? Зато је Божић празник у првом реду ваш. И није то случајно, што га нико и не слави тако искрено и тако радосно као ви, па макар многи од вас тешко и толико скуца, да божићну свећу припали. Ви осећате сами како је то ваш, народни дан, па се и предате свом душом и срцем на тај дан Богу и Божићу. Јер нема Божића без села! Градови славе рађе покладе, ђавола, Божић им није толико по кусу. Градови су на Божић мртви и ледени, док о Божићу најбедније село сја и гори у правој радости и весељу. Живот је ваш препун чемера и туге. И да није дана светлих као Божић, на које се окрепи изморена ваша душа, .и на које осетите, да и за вас има и треба да буде радости, ваш би живот био још црњи и тежи. Радујте се зато пуном душом и срцем на божићне дане а најврућа нам је жеља да ништа не помути те радости ниједном од вас бар та три светла дана. А ви малени имате чему и радовати се на Божић, јер тај дан најбоље вас може подсетити на то, како ствар правице све боље стоји у људском друштву и како ништа не може да заустави напретка. Кад је Христос живео, девет десетина људства беше роб, беше ствар једнака као звер каква у шуми, или комад дрвета, или камен са цесте. Она једна десетина беше господар, вла^ јвр ће вам требати и послије, да га читат^г.