Stare srpske biografije. Knj. 1

198 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

православне вере, и чега се они светло одрекоше, одричемо се и ми, и које они проклеше проклињемо и ми. Клањамо се и целивамо свечасну икону човечанског овапућења Христова, нас ради, речи божје и очеве. Клањамо се и целивамо икону пречисте његове матере, и њу, увек деву и Богородицу, исповедамо. Клањамо се светоме дрвету, часном Крсту, и њега целивамо, јер се на њем прикова Христос, живот свих. Клањамо се божанственим и светим тајнама Христа Бога нашег, и, иричешћујући“г их се вером, примамо и не помишљамо да је то прост хлеб или вино, него да је сама пут Христа Бога натлег и да је сама света и животворна крв његова, изливена за живот света. Клањамо се светим и божанственим црквама и местима светим, поштујемо и свете сасуде, и клањамо се ликовима свих светих божјих угодника, и њих, достојно поштујући, целивамо, и, идући у свем за апостолским предањима и учењем светих отаца, тако верујемо и тако исповедамо, и проклињемо све јеретике и сву злу јерес њихову.“

Све ово и више од овога с многим сузама исповедаху, каошто беху научени од Светога, и беше видети достојан призор божјег милосрђа! (Стајаху сви у цркви, исповедајући божанство и изобличујући јерес, каошто су стари у Јордану исповедали грехе своје, када моје очишћење, Исус, једнако с грешницима, безгрешан крстећи се, очишћаваше грешнике. Свети, као други у Богу претеча и крститељ, стајаше посред народа, и свима вапијаше: „Покајте се!“ А Стефан краљ, као увек неуздржљив, видеђи да је брат учинио што пређе у њих није било, дивљаше сеи многим сузама кропљаше земљу. ИМ тако је то, дакле, било, и кад се литургија свршила, у радости и многом весељу, заседоше за трпезе, јер и дан беше превалио, па отидоше да се одморе.

22 Причестити, причешћиваши се — постајати сам чест, део оних тајни божанских, управо: суделовати, учествовати у њима.