Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 7 215

почастима. Даде му и много злата, говорећи: „Дуго. Беш путовати до Свете Горе и твојега отачаства, владико свети, а имаш обичај и да увек дајеш онима који траже, узми, дакле, ово и. располажи како хоћеш, моли се и за нас грешне.“ М тако, пошто благослови цара, љубазно се растадоше Господа ради. Царица га опет позва, хотећи се од њега благословити. МИ она га одликова горе поменутим почастима, и тако Свети изиђе из цареве па лате радујући се. Посла цар у катргу с оружаним људима и једнога од слугу својих, да прате Светога без бојазни и са сваком почашћу. Е

Тако су, с божјом помоћу, путовали морем оставивши на десно Константинов град, и ускоро стигоше у Свету Гору Атон, и, стигавши у пристаниште, и товар из лађе истоварише. И сви, пошто добродише, угошћени са Светим, одморише се у манастиру, па говораху да ће поћи у своју земљу. А Свети, пошто довољно обдари благородник царева и оружане људе и све с њима у лађи, написа захвалницу и молитву с благословом за сва доброчинства царева, и даде цареву човеку да је однесе цару. МИ тако, пошто их све угости и задовољи потребама за пут и благослови, отпусти их с лађом цару. Да

А свети архиепископ, поклонив се у Светој Гори и у светим манастирима, раздели царево и своје нетврдичко злато у њима, а пречасни прота и часни игумани и сви богобојажљиви људи љубазно га дочекиваху као изданак Свете Горе и клањаху му се. Многи из пустиње које, Богом учен, беше раније хранио, долажаху му на виђење да се благослове, па благодушно од њега примљени, а уједно и сбогаћени од њега благословом и потребама, одлажаху у свој крај. М, пошто се свети довсљно одмори у Хиландару, у манастиру сазиданом његовом руком, поучаваше на добро игумана и браћу на шта и ради чега изађоше из света да се труде, и, говораше шта треба Бога ради тр-