Stare srpske biografije. Knj. 1

218

СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

хиепископији, свакога отпусти да иде у свој крај. Долажаху многи да виде Светога, па сви, научени и благословљени њиме, весело се враћаху у свој крај.

Потом и сам пропутова по земљи народа свога, све утврђиваше учењем у вери, у свима манастирима предаваше уставе и обичаје иночкога живота да их се држе, како је видео у Светој Гори и у Палестини и у Азији. Велможама и свима богаташима садашњега века апостолски запрећиваше да не мудрују високо, нити се уздају у богатство које ишчезава, него у Бога који га даје, да се богати више добрим делима, и да се бива податљивим према свима, да се ни над ким не узноси или да се ко мучи, него да се помишља да је над свима Бог и да је неприступна висина правога царства. Говораше им да буду тихи према свима, и да се влада човекољубиво као једнаким човеку и милостивно послушним. „Јер ви сте, рече, од истога земнога праха од којега је и он, и ви тражите од господара свих Бога исто човекољубље, каошто и они од вас.“ Војнике учаше да "се клоне увреде и неправеднога грабљења, увера„ваше их да се задовоље оброцима, својим супругама и царским давањем. Све људе утврђиваше у вери и у љубави према Богу и ближњему, и мољаше их да не враћају зло за зло, него, да ломе хлеб свој онима. који гладују, да уводе у дом ниште без крова, да покривају наготу, и да не презиру своје по крви, свему добро настављаше по писаном.

Јер, говораше, ово су духовна дела да се буде хришћанин и овим се плодоносом Бог весели више од сваке жртве. Са сузама мољаше свакога да се бегом клоне блуда и прељубе, човеколоштва и скотолоштва и свакога блуда. Приводећи .све покајању исповедањем, говораше:

! Ова поука Св. Саве властели и војницима врло је карактеристична. ЕБом је хтео да ублажи социално зло у ондашњем феудалном државном уређењу. = Т. |. да одевају наге.