Stare srpske biografije. Knj. 1

220 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

Сампсону.) И ова се нађе грешна своме красном господару, јер по вољи њеној, Фруг велики који владаше градом, оте је од њега, и на њега се окоми да га потпуно убије. Поменути Радослав, побегав од смртоносног мача, изагнан из краљевства и лишен жене, бивши одасвуд у недоумици, ускоро добегне светоме архиепископу као својему оцу. С радосном душом прими га Свети, и, пошто га довољно слатким речима утеши због невоље му од брата и лукаве жене, хотећи зауставити братовље непријатељство противу њега, украси га анђеоским и иночким ликом, назвав га Јован монах место Радослав. У безлобности и простоти поживе богоугодно, и похваљиваше Бога ради овога неметежног и не много брижног иночког живота, говорећи: „Благословена војска небескога цара, којом се ослободих земаљске војске и зависти, мржње и смрти.“

А свети архиепископ венча краљевством и молитвама свога синовца, поменутога Владислава, и ако је власт незаконито и разбојнички уграбио, расудив да је то воља божја, и доведе му за невесту кћер цара загорскога, по имену Асана', и обоје благословом утврди. Тада и Владислав краљ, узев благослов од светога архиепископа, поче зидати манастир у месту званом Милешева, у име вазнесења Господа нашега и Бога Ису-Христа. Благочастиви краљ Владислав био је у свем о светим црквама добро послушан светоме архиепископу, и више од других, и мирно је са њима иу љубави проживео, колико је Господ хтео, и све што је тада Свети радио, пошто се радило Господа ради, напредоваше. И кад виде земљу свога отачаства како сија и украшену краљем и архиепископом и епископима и игуманима свећеним и иноцима, ипатима и војводама, божанственим и саборним великим црквама, светим и часним манастирима, и

~

5 Књ. о судијама, гл. 16. " Јован Асан П бугарски цар (1218—1241).