Stare srpske biografije. Knj. 1

222 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

благороднике, и заповеди им да се много старају о светим црквама, и изабра једнога од ученика својих, Арсенија јеромонаха, за кога испитније знађаше да је украшен безлобношћу и правдом више од других, мужа предостојна у свем који се увек боји Бога и брижљиво чува његове заповеди. Овога Свети освети, вршећи свету и божанствену службу са свима епископима. Даде му сву власт коју је примио од Духа Светога, да везује и разрешује кривице људских сагрешења и, посадив га место себе за архиепископа на свој Богом му даровани престо, утврди га.

Пошто Свети довољно угости у архиепископији самодршца и великаше његове, новога архиепископа и епископе и све који су дошли, измоли од свих молитвама отпуст, а он опет, дав свима благослов и последњи целив Господа ради, спремаше се на пуг у туђину. Узев велико мноштво злата од краља Владислава и од архиепископије, понесе га собом ради раздавања у светим местима. Дође опет у Диоклитију на западно море, и гле, нађе као Богом спремљену лађу која вози у град Акр, па, укрцав се у њу, Богом штићен, путоваше.

; Многи чуше о путу Светогау Јерусалим, па, знајући да носи много богаство са собом, крвници, звани гусари, уседоше у брзе галије, и, заседајући по лукама морским, вребаху га, желећи напакостити му. Али велики у милости и неизмењиви у благости Бог који познаје и чува оне који га увек љубе, и каошто је својим ученицима викнуо: „Ја сам с вама,инико противу вас“,8 и овоме би помоћник и заштитник за спасење од ових убица. Јер густом маглом зави луке морске у којима бејаху заседе противу (Светога и проведе га невидљива и неповређена од њих. А када се поменута магла диже с очију оних безумника, одмах угледаше лађу Светога у чристаништу града званог

8 Можда из места о бури, Јев. по Мат., гл. 8., ст. 26.