Stare srpske biografije. Knj. 1

224 ; СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

Бог га искушаваше и више присвајаше својој љубави, хотећи га удивити. И сви у лађи, плачући и очекујући смрт од дављења, дођоше Светоме с речима: „Види, оче, како пропадамо, а уздамо се да ћемо тобом смрт избећи“. А Свети им рече: „ПМеда, молите се са мном Богу чије смо саздање. Јер ја сам човек грешан, и мене ради, како ја мислим, би ово зло на вама“. А они још више вапијаху : „Помилуј, оче, очајнике за живот“, и, павши му к ногама, мољаху га да приме помоћи од Бога молитвама његовим. А Свети не престајаше са сузама, и мољаше се мучањем, као Мојсије у старо време о народу, умним речима у срцу за себе и оне с њим у лађи.

Али Бог чудеса и безнадним нада, каошто некада Мојсију рече: „Што ми вапијешг Пружи на море руку своју!“!'' и овоме је, помишљам, тако. разумно рекао и одмах се Свети подиже и заповеди ученицима својим да га држе, јер не могаше од силине ветрова стајати у лађи недржан. "Заповеди свима да одбаце страх и да призивају „Господи, помилуј!“, и сам, подигав пречасне своје руке, мољаше се говорећи: „Каошто си некада "спасао ученике своје у лађи који су се борили с валима, запретив мору и ветровима, тако исто спаси и нас који се давимо од њих, наставниче, јер гинемо. јер и ми смо људи твоји, по Христу названи, Бога сем тебе не познасмо. Не презри дело руку својих, човекољупче. Твоја смо твар, помилуј нас! Нећеш, грехова мојих ради, потопити и оне који су са мном, да гроб један, дубина морска, прими све нас данас, прогутавши нас. Каошто си пре ученике,!: услиши и нас сада који смоу беди и смрти. јер ти си био исти тада, и сада си "ти исти. (Све је теби могућно, ништа ти није немогућно. Јер по твојој заповести све оно чиме се управља држи се, и стоји, и по твојој вољи се

10 И, књ. Моје, гл. 14., ст. 26, 1! Јев. по Мат. гл. 8., ст. 26.

= По псалмама.