Stare srpske biografije. Knj. 1

16

МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

христољубиви цонорисци, и сав освећени црквени сабор не раздвајаху се од њега, дивећи се толикој смерности и угледу кротости и наставнику пошћења и следоваоцу светих јеванђељских учења, по реченом: „Онај који хоће да је старији, нека буде мањи од свих и свима слуга“3 и „Ако не будете као деца незлобни, нећете ући у царство небеско“, и опет „Блажени убоги духом, јер је њихозо царство небеско. Блажени су који плачу овде, јер ће онде бити наследници парства небеског. Блажени су који су гладни и жедни овде, јер ће се онде наситити. Блажени су који су милостиви овде, јер ће онде помиловани бити. Блажени су чисти срцем, јер ће(те) увек Бога видети“, и друго.

Јер свега овог испунилац би отац наш, и ктитор господин Симеон, и ни у ком обичају не би зазоран, него спасење прими са онима који живе Христа ради. И стиже у ливаду покоја, у красно, растом и плодовима, дрвеће, у ком слатке птице певају, где послуша и поживе мирни, и неметежни, и богоугодни живот, укоренив се добро правоверјем и светло сијајући, као дивно дрво стојећи; у пристаниште добро, велим у Свету Гору, у којој као слаткогласну птицу и грлицу која љуби пустињу нађе једног жељеног монаха, милу утеху христољубивоме старцу, и некад њиме неговано јагње, грану од плода његова и цвет корена његова. Ту нађе и благи мирис, јер у истину, зажеле, и одмори се на ливади красној, на којој певаше птица, мењајући гласове, и насићаваше се пет премудрих осећања“, гледања, слушања и мирисања, певања и пипања птице.

јер изиђе из отачаства свога у свету ону ливаду, т. |. у Свету Гору, и нађе некадашњи манастир, т. |. Милеје, ваведења свете и преславне владичице Богородице, разваљен одасвуд од без-

3 Јев. по Мат, гл. 2. ст. 27. “ Јев. по Мат. гл. 18., ст. 3. 5 (Све из јев. по Мат. гл. 5. 5 Осећање — овде: уживање.