Stari kralj : dramske slike jednog novembarskog dana u Albaniji 1915-te godine.

Милија. (прекида га — гњевно, уносећи му се у лице) Сви сте нам ви непријатељи! Иди .. бежи, погана веро, (Стари Арнаутин се махинално прихвати сикире) дати крв и мозак не проспем

по овом белом покрову! (притрчава шатору и хоће да зграби пушку, али посрне савладан кашљем и задржан од Раде, који му је пришао)

Раде. Милија!... Брате!... Умири се!..

Станоје. (пришао Старом Арнаутину и с њиме "товори умирујући га)

Милија. (кроз кашаљ Ради) Ја хоћу живот, а он ми прориче смрт.... ја хоћу на море.... у Француску... а он212 |

Раде. (та теши и умирује)

Станоје. (тихо, испраћајући Старог Арнаутина лево) (Остави нас, стари, а њему опрости!

Стари Арнаутин. (полазећи лево — скрушено) Мислио сам.... знаш... да мени дође... горе у село... да га негујем, па ако издржи добро јест... а ако не, а оно да има ко ће очи да му заклопи! Ја сам Арнаут-Хришћанин!... А он2!7., -

Станоје. Шта ћеш! Биће онако како му је суђено!

(рукује се са Старим Арнаутином, који погру-

НЕ