Starmali

141

И в е р ј е, Овај је свет ехо, онако вам се одзива како му се јавите. Чиста добит од смеја та је : што човек кад се год смеје не плаче. Зар оне смокве што у пустињи сазру; а људи их и не виде, нису сладке ? Немди су хитри у рукама; Французи у ногама; Талијани у језику, а Шпањолци у срцу. Запитају овчара: шта би радио да постане*л цар ? -—■ „чувао бих овце на коњу," одговори он. Кад су питали Питагора; зашто је своју кћер дао своме највећем непријатељу ? — одговорио је : „нисам му могао веће зло учинити." Филемон затече магарца где једе са тањира смокве, што су биле за њега спремљене; и то му се тако даде на смеј, да је умрво од смеја. Филозоф Кант од многи мисли, у последње време није ништа мислио. Много милијона људи тек када умру добију комадић земље. Један јунак изгубио у битки обе руке. Генерал кад га види пружи му два форинта. — „зар ви мислите да сам ја изгубио две рукавице ?" одговори му војник. Причају да магаре кад је натоварено са сољу, обично легне у воду кад дође на реку; (да му се со растопи и да му је лакше). А кад је натоварено с' памуком неће да легне. Код неких хришћанских секта било је забрањено смејати се. „Које си вере?" упита велики Фридрик једнога солдата: „ни сам се још ни за једну решио. ?" одговори му солдат. У Нирнбергу на месарском мосту има један велики во од камена изрезан. Испод њега стоји досетљиви надпис: „овај во није нигда био теле." Један Бачванин идући пешке замоли другога, који га је на колима стигао: да му до прве вароши понесе на колима кабаницу. „Драге воље, — одговори онај с кола, — само кад дођем у варош, не знам где ћу те наћи да ти предам кабаницу." —„ја ћу бити у кабаници" рекне му пешак и легне у кола. Ко се ноћу плаши од духова, тај нема духа. Амерички народ није имао младости. Почетак његовог живота био је одмах живот зрелог човека, који има већ млого искуства. Једно мало дете држећи две скупоцене чаше, испусти једну те падне и разбије се. Мати детиња на то дође и повиче на дете: „како си то разбио?" — „овако!" одговори дете, и пусти и другу чашу те се разбије. Кад је изашла наредба да се не сме о политици говорити, повиче један у кафани : „шта не даду нам ни говорити. Па с чиме ћемо се разликовати од животиње —" „С плаћањем пореза," одговори му други. У неком друштву разговарало се о богатству појединих људи. Један из друштва рече: „на колико цените мене?" — „на осам хиљада форината." одговори му сусед. „Та толико вреди само ово моје прстење на рукама." рекне онај. „Та то сам ја само и рачунао," одговори му овај. Једна принцеза, кад чује да се разговарају да свет

ј умире од глади, и да немају хлеба, повиче: „та зашта ; не једу земичке ?" Тома Спинцер год. 1818. мете у лондонске новине у против себе оглас : да му нико не верује и не даје ништа на вересију; јер нити хоће, нити има одкуда платити. И тако за неколко година поправи своје стање, и постане имућан човек. Турци кад пију випо они рекну: зажмури пророче. Чудновато! — Енглези су врло озбиљан народ; а ипак шаљиве роле у театрима најбоље они играју; енглезки :заљиви лиегови најсмешнији су; њихове пајаце нико неможе надмашити. У једном боју, одлети једном солдату глава и падне официру што је иза њега стојао, у наручја; официр уплашено новиче : „јао моја глава!" Ожер, члан француске учене академије, — кад су га повели на губилиште, — тражио је бурмутицу своју, и љутио се, што му чизме нису лепо очишћене. Краљ ђорђе у Холандској у једној готионици за десет јаја што је вечерао плати сто форинти. ,Је су ли овде тако ретко јаја ?" упига краљ при поласку. — „Ни су, али су ретки краљеви" одговори домаћица. Француски адмирал дође са младим кадетима да се представи папи. Кад су ночели папи целивати ногу, кадети нису се могли уздржати, него сви гласно прсну у смеј. Адмирал збуни се, и извињаваше њихову младост. Папа му одговори: „будите спокојни адмирале; ја могу да избавим душу из пакла, али немам те свемоћности да би могао уздржати да се Французи не смеју." Кад један у минажерији уђе у кавез -где је хиЈена била, рече један шегрт : „то није ништа! али да је у том кавезу моја мајсторица видили би би ли смео ући." У Лилу побунили се глумци, не толико што у једном< комаду долази и магарац на бину ; него с тога што директор плаћа три франка за магарца од једне представе, а глумцима само два франка, глумци траже да се изједначе. „Шта. тако рано па си већ пијан!" — Новиче један свом кочијашу. „Немојте ме бедити господине; ово је још од синоћ" одговори кочијаш. Једној баби, која имађаше 92. године, умре син коме беше 72. године. При погребу рече баба другим женама „видите ли моје несреће; неда ми се ни једно дете одранити." „Једино ти имам казати као моју ману: да се ја често без узрока наљутим и вичем:" рече младожења својој невести. „То није ништа; ја ћу се старати да свагда имаш узрока" одровори му невеста. Бонапарта кад је с војском дошао у Египат, довео је са собом много стручних учених људи, да ту земљу, дотле још слабо познату, испитују. Кад једанпут у сред равнице, Бедујини на хатовима јурише. Бонапарта повиче: „Солдати, правите кару; а пртљаг, магарци и учени људи у средину;" Немац кад дође у пивницу иште једну бутељу и једну чашу; Енглез иште нет бутеља и једну чашу ; Србин иште једну бутељу и пет чаша; Рус иште пет бутеља и — ниједну чашу. Чудновато! — пре него што су Турци дошли међу Југословене, као да у овим земљама није било коња, тако су све речи које се коња тичу, турске; као н. п. ђем, узенгија, рахт, улар, чампара, колан, аша, кускун, серсан, ба