Starmali

196

„СТАРМАЈИ" БРОЈ 25. ЗА 1882.

су београдског „ћос у" пустили, није био ни један нуждан. Аб. Библијска питања. 1. Да ди ће београдсви Мојсије извести своју наству из оне пустиње, у коју је уведе министарство, што је митрополита Михаила нротерало? 2. 0 Е с т и р и тиса-есларској пишу се читаве књиге; да ли те „Књиге о Естири -4 снадају у стари завет (као она у библији) или у нови ? 3. Кад Виделовци назавају либералце „књижевницима," да ли они увиђају, да су они онда „фарисеји"? 4. Кад српска влада у д о м у свом (у Србији) увађа мононол за со, да ли то ваља да нас сећа на С о д о м у ? 5. Кад наши бирташи претварају воду у вино> да ли би их онда ваљало послати у Кану Галидејску место да их задржимо код себе? 6. Да ли има у Београду Исава који би продали Бонтуву Србију за чанак сочива (8о, Чива!)? 7. Да ди би било практично повести „Чивуте" још једанпут да пређу пешке преко црвеног м о р а ? 8. Да ли ће у Египту сад опет настати оних седам гладних година? — Видим — речем ја и соба ми се стаде по ново вртити. Госпођица види, шта је код мене и да би ме извукла из неприлике почне: „Иа како се забављате — ако смем питати у ваши Карловци ? — Зло госпођице, ј благодјејанију последња месеца кувају сам смрдљиви купус — одговорим јој и помислим: но хвала Богу кад сам ма шта реко. На госпођици Мидици сам приметио, да је на мој одговор развукла мало уста. Сад је опет настала пауза. Опет почне госпођица: Па имали какви всчерњи забава? ,,Да, има ђаволску матер, нема никада ништа осим, што је била „код Штогла" неко време комендија. Госпођица прсну у смеј, и да би мало ствар забашурила, скочи за клавир и запита: јели по вољи један комад ? Можеш ако ћеш и 10 мислио сам ја и одговорим, да сам велики пријатељ музике (једва нешто паметно). Госпођица стане превртати ноте и најпосле иза-

9. Који је Ооломон био мудрији: или онај што је бајаги преддагао да се дете на полак пресече, или онај паланачки Соломон, што је ономад заиста убио шест људи? 10. Да ди је „Стармали" за Србију она забрањена јабука, коју кад би господа министри окусили, увидели би своју голотињу и морали би се покривати смоковим или „виделчвим* листом? А6.

ђука и Шука. Ђука. Дакле Лазу Костића затворише српска госнода ? Шука. Јест, као оно пре што су га Мађари затворили. Ђука. Боже мој, а да ли ће он морати спавати тамо на голим даскама? Шука. Неће, ђуко, наместио је њему већ Абердар под главу. А1 Ђука. А зашто је тако брзо престао напредњачки лист „Садашњост" у Веограду? Шука. За то, јер „Садаш њо ст" не може имати ни прошлости ни будућности. Аб. Ђука. А зашто „Пешти-напловљев" дописник из Новог Сада назива Абуказема „Заставиним" СанчоПанзом? Шука. За то, што као што знаш Абуказем ј а ш и на таким индивидујима, као што је тај дописник и његова браћа Ђука. Па? Шука. А ти знаш да је Санчо-Панза јашио на м а г а р ц у. Аб.

бравши један комад упита ме „јели по вољи в бокачијев валцер" ? — Јесте — одговорим, и она поче свирати. Кад је свршила запита ме — јесам ли ја то слушао већ ? — Нисам. — Она узе даље превртати ноте и питати јесам ли ово слушо јесам ли оно, и тако пошто сам бар на једно десет питања одговорио — нисам, намислим да кажем једаред — јесам — да не мисли, да сам ја баш такав простак. — „ђаволски марш" сигурно сте чули. — Јесам — А где молим? — Наш гајдаш Караган, он кад год прати кога из бирцуза кући, он твира то. Госпођица прсну опет у смеј и поче свирати : ђаволски марш. Но сад наступа нешто грозно. Док је госпођица ово свирала, мене је то тако занимало, да сам се све већма и већма од звука маршова" удаљавао и најпосле одмарширам и ја са ђаволима и-и-и — шта мислите, -— и з а с п и м. Госпођица није приметида да јаспавам, докле год јој нисам иочео мојим хркањем „Гог^е р1апо" секундирати.