Starmali

,,СТАРМАЛИ в БРОЈ 25. ЗА 1883.

17. Вино да буде питко — немој сипатн у њега петролеума. 18. Против рђавог ваздуха у собама најбоље је да купиш салаш са 500 ланаца земље, 19. Пасуљ, да ТИ дуже траје: једи само печења и к о л а ч а, па ће ти пасуљ дуго трајати, ако га имаш. 20. Врапци, да ти проју не једу — Ко се боји врабаца. нек не сеје проју. Аб.

Ал' се разумеју! А, Знаш ли море, да је на Јави 14 нових вулкана ватру пробљувало? Б. На жалост. Све знам! Камо срећа да се то није на ја ви, него у сну догодило! Шта је са сабором? Герман иТисанашли су се у запари, а запара је свакоме несносна, те опет чекају з и м у.

Из намастира. Преподобник. Младене! Младен. Заповедајте, господине. Преподобник. Данас ћеш заклати ћурка за печење. Младен. Опростите, господине, али, — али, данас је петак. Преподобник. Е баш ти фала, синко што си ми то рекао. Само не волем што си такав брзоплет. Други пут се држи оне лепе српске пословице. Младен. Молим, господине које пословице ? Има их више. Преподобник. Оне лепе српске пословице, која вели: „Прво испеци, па онда ре ци !"

Учитељ и ђак, Учитељ. Драга децо, ако што не знате, слободно ме смете питати. Један ђак. Господине, ја не знам. Учитељ. А шта не знаш ? Ђак. Лекцију.

Насадио их, Један стар свештеник нашег православија путовао је из Новог Сада, и у путу, а имено на пустари Алпару сретне два Евангеличка проповедника. Наш свсштеник био је сасвим сед и браду голему белу имао је. — почим се познавао са пре речени проповедници, у сусретању с коли стану. Један одпроповедника смеше ћи се запита евештеника, али Господине нистел гди напред срели једног маторог јарца ? Свештеник одма одговори нисам срео Јарца, него сусрео два магарца. Проповедници вртећи главом, ошину коња и удале се. —

Сеоски кнез. Циган: Бллгодарни господине кнеже кад већ нећеш више да нас у селу трпиш а ти дај наш пасош — па да идемо у Непело. Кнез: за пасоше знаш шта треба. Циган: вера и Бог и тако ми крстна имена ја незнам. Кнез: кнежевасе врата бадава не отварају Цнган : Трипута ми имена Божија, ја ваша врата нисам ни отворио, јербо кад сам тео ући, отворена су била. Два питања Орловатски попа Цијук пита једном при свршетку вечерња учитеља, где му је колегиница учитељица зашто на вечерње није дошла. А ми питамо Г. Цијука. 1. Зашто он као катехета кроз целу годину школској деци веронауку непредаје и 2. зашто он при овогодишњем испиту као катехета присутан не беше већ се у Кикинду удаљи. *

Тумачење корана, Мухамед је допустио верним Узимати колко хоће жена; Само вино нико не сме пити, Та је сладост строго забрањена. Мухамед је мислио овако: Буду л трезни, имаће памети, А паметан човек зпам да неће Више жена од једне узети. (Вогоузку.)

Правничко питање. Судац. Изнећу вам сада једно спорно и веома мучно питање: мати и кћи спавају у једној соби. Обадве имају поред себе у колевци свака своје мало дете. Док још оне спавају, дође бабица да окупа децу, а после купања кад је хтела да их опет мете у колевку промени их у хитости. Деца су била једно другоме налик, као јаје јајету. И матере сад не могу да познаду које је чије дете. Е сад како стоји ствар у погледу наследнога права те деце. Практикант. А зна ли се извесно, да је бабица децу променула, да је матери кћерино, а кћери матерпно дете дала. Судац. Та да богме. Иначе не би било никаквог замешателства ни тога спорног питања. практикант. Е па онда је ствар врло лака. Тре-