Starmali

266

. ст А рмаји* сро.ј 34. на 1884.

»федер" иашег сложног и заједиичиог рада, сгавио у ред точкове нашег напредовања и углавио чпвије паше леие хармоннје у народу и у свету. Кад би, па прилику, дапас свети отац Николај ходио по свету и чудеса чинио, могли би се на њега обратити, да и на иама које нечувено чудо покаже, те да на прнмер многим слепцима „нотабилитетским" очи отвори; да из неких великодостојника в р а г а и с т е р а; да многу ошугану овцу у нашем православном стаду о ч и с т и; да многог »р а с л а бл е н о г" уредника и с ц е л и; да брод нашег народног ,спасенија к од „ко р а бл е к р у ш е н и ј а" сачува; и да многог безобразног Арију па сабору и ш ћ у ш а. Но кад би се баш и решио који чудотворац, да дође међу нас и да нас избави из ове гужве, ја не знам од куда би требао да ночне. Он би морао овако комбинирати: Ја видим да је још понајбољи ред н мир међу простим људима, који не знају ни читати пи писати, па с тога би пајбоље било, да се п ис а њ е и ч н т а њ е и другнмасвимазабрани, те ће то много доприпеги мпру, реду и слози: тако дакле пре свега имале би с в е повине п р е с т а т и и з л а з и т и, па онда нити би се ко пиљарски свађао и грдио, нити би ко те грдње чигао, уз то бп се још и сав опај грдни новац, што се на новипе троши, могао уиотребити ка благородпије и нужније потребе; кад не би било слободно писати и ч ит а т и, онда не би могли никога у п и са ти у солдате, нити би нам жене могле ч и т а т и лекције; не бп онда било ни порезних к њ и ж и ц а, него би се норција онако „од ока" плаћала,као што је то ђука и до сад чинио; кад се пе би смело п и с а т и, пе би било ни оних п е с а м а, као што је „Марсељеза," „Созат," „Радо иде Србин у војнике" и т. д. ш® д аадк ~""™ Никичина љубав, Хумореска. — Написао Иуктоло. (Наставак.) У једном друштву упозна се он са Јозефом. Тададознада се лепа госиођица зовс Матилда и да је заиста ћерка едног од најбогатијих трговаца и да се њих двоје т. ј. Јозеф и Матилда страстно љубе. Помоћу Јозефа упозна се он једном па шеталишту и са породицом богатог трговца. Од тада, кадгод би опазио Матилду са њеном мајком на шеталишгу, одмах би к њима дошао и тада је према Матилди указивао сву моћ свога лас ања. Она се више пута па њега умиљно смешила а Иикици се учинило, да јој је много милокрвнија кад се с њиме разговара него са Јозефом. Учинило му се, да његово ласкање много више ииа утицаја на њу, него Јозефово. „Већ ме почиње љубити' — мишљаше Никица, а у том се још боље уверио, када је Матилдино десно око јед, ном наиграло, баш као да је намигнула на њега; да јш је то опа готимице учипила или нехотпце, то се Никице није ништа тицало, доста што је сада уверен да га љуби.

које човеку крв муге те у њему којскакве немирие мисли и нланове покрећу, те тако ред и мир паругпавају; ни в е к с л е се не би онда писале, а као што ће већини читалаца наших познато бити и оне више пута изазивају смутњу и немир; кад људи не би учили ч ит а т и и п и с а т и, онда пе би било ни оннх у ч и т е љ а, што своју општипу сваки час министру тужују, те тако наравно опет пемир и неред граде; да није слободно п и с ат и, не ба ђаци н шегрти угљеном и црвепом кредом по новообојадисаним кућама којешта дрљали; да није допуштепо и да људи не знају и и са ти, не би човек морао имати п а с о ш кад хоће да иде из Новог Сада у Београд, те кад га зовну телеграфом да иде у Београд на самргну постељу своме брату, не би морао чекати два месеца дана док му стигне пасош од министарсгва Будапештанског. Из целог овог разлагања види се, да би у интересу мпра н реда и међусобне слоге и хармоније у свету најбоље било, кад људи не би ништа читали пи писалн, дакле кад би били сви људн као онпх 17 у ч и т еља у Угарској, што као што нас статистика уверава, не зпају ни читати ни писати.

Уштипци. д У Бечу је дпректор ескомптне банке Ј а у н е р покрао преко 2 милијона ф >р, и иобегао. Оштећене партаје сномпњаће Јаунера дуго и често, или бар половину његова имена: Ј а у! * * У Омољици је жена тамогпњег српског учитеља са двоје деце прешла у Назарене. Шта ли ће тек од ђака тога г. учитеља да буде? Које у учењу а које у забави са госнођицом Матилдом нрођоше брзо три недеље. Јозеф је такођер намислио узети стан код г. Вајса. Шта више, Јозеф је обећао Матилди, да ће ју ујутру поздравити са прозора у новом сгану. Око четири сахата оде Никица ка г. Вајсу. Када је дошао до каније чуо је, како се Вајс с неким погађа а уједно и свађа. По гласу је познао, да је ту ЈозеФ, који говораше: на ја ћу вам дати више него он. А Вајс му олговара: не могу вам дати ни по коју цену, јер сам му обећао (После неколико дапа зуцало >*се по вароши, да Вајс зато пије пустио Јозефа у кућу, што има младу женицу а и иначе је мрзио официре.) Затим опази Јозефа како љутит изађе из куће и тај дан није се дао више видети. Никица се пак погоди с Вајсом и тај дан усели се V нови стан. Никица је то вече био јако весео, пио је са Мирком то вече онако свјачески, шта више, било је за њега малко и превише. И Матплда је била весела, јер мишљаше, да се Јозеф уселио у нови стан нреко пута. Једва чекаше јутро, па да се покаже на прозору. Једини је Јозеф био невесео, што се није могао нагодити са Вајсом, Јутро је — баш седми сахат — зраци сунчани упрли кроз један комадић откриљене завесе на прозору у собу Никичину. Он се прућио по кревету колики је дуг