Starmali

198

„СТАРМАЛИ"

БР. 25. ЗА 1885.

А саж) једаппут Спао сам са дуда, Е, о тоие у селу ГГричало се свуда. Г-д—н.

И тако су помрли, Било је то у револуцији. Три сипа погинула у једној породици. Сви су били тужаи. И мала Ленка и она се снуждила, па ће на једпом онако у тузи рећи : „А што је та револуција сад била ? ! За што није била пре, па д а с у погинули они стари — и онако су помрли!" Жеравица. Из гимназије. Професор М. Г. предаје филозофију па једног сата непрестано је нешто булазнио о бесмртности душе. Има, рече, у пашем народу и пословица о души н. пр. „Нема ни пегка за душом;" — зна л' ко још какву? Један брзоплет рече одма ; ја знам : „Трла б а б а л а н д а ј о ј п р о ђ е (с а т) дан." Па ди је ту душа? наљути се Г. — У баби — одговори брзоплет. Гиган.

Г р о ж ђ е.(Народпја песме „Гвожђб" од З.-Ј. Ј.) Кад је Боже земљу ствар'о Није хтео да је празна; Рекао јз да се по љој Разливају пића разна. Ал' ево ти сузним оком Један анђо к њему дође, Молио га, преклињ'о га, Да не ствара земљи грожђе. „Не дај, боже, земљи грожђа, Од грожђа се вино гради, А са вином знаће човек Од невоље, шта да ради." „Пиће вина до год може Па још уз то: Многа љета ! И дотле ће пит' и неват', Док не падне крај бурета." „Па да човек, слика твоја, То проклето вино пије, Од паметног луд постане Онда боље да га није!" „Не брини се", бог му рече Заболет' га неће глава, Кад с' опије, кад год усхте, Он ће моћи да с' испава." „А мамурлук кад га снађе, Не ће требат твоје молбе, Као лек ће он од греша Себи скуват' грешне — чорбе." Срола.

Преводи са страних језика. Бо, <1ес11, 4а1)о.— Одн'о деду даба. Аи&асезГогЈипа ј и V а ћ — Ау, даће фортуна јуве. Зе пет з г б к е, зе пет ђагпа. —• Нпт јосека, нит је барпа. Ј е1т,1 134 АПез пеи§1ег1§. — Јеци је свенов Ириг. 1) о 1п 1 п и з V о I) 1 з с и т. — Домин је ваш кум, Е сиш зр1г1и1 4ио. Еј куме, је л' то твој нширитус. 1М а згб, ћо1а 1ои. — Ево со, ди је тета? Гиган.

Изреке једног женомрзца. Љубомора оно тражи, што није рада, да нађе. Иозпавао сам жену, која да не заборави заклетву. верпости, привеза чвор на својој марами. Кад жена нема лепе зубе, онда се с очима смеје. * Тешко је стање удовичко: девојачку постојаност треба. да прикаже, а без неискуства девојачког. * Што се тишије заљубљеници разговарају, тим се бољ& разуму. Нема верније робиње а немилосрднијег тирана од жене. * Жена памигуша је прави ветроказ, само се онда не окреће, када захрђа. * Љубавна страст у пакао вуче, али преко раја. • 0 којој жени много говоре, зацело је хрђава, — о> којој ћуте, зацело је — гадна. * Када човек изгуби главу, жена нађе напучу, Деколетажа више показује, нег' што Је слободно а гсање нег' што би хтела. * Када би жене креирале какву банку, брзо би их постигао „крах", јер би оне сваки пољуб и наклон за готов новац узимале. На сто становника пада 1 тврдица, 5 пијапица, 1 научењак, 4 паметна, 1 луда и — 16 заљубЉених ! Свака честита жена има једног кућњег пријатеља г свог мужа. — 0 ; стали кућњи пријатељи-су кућњи непријатељи. Превео Срдан.