Starmali

280

„СТАРМАЛИ" БР. 35. ЗА 1887.

Богословски уздисај, Ох, ала је топал био Летњи ден Кад сам зимски капут прод'о Чивутину у бесден. Сад је зима, цича зима, Сад цвокоћем као псето. Ох, да ми је да повратим, Или капут, — или лето. Ил бар Чиву кад би где год Наштедобно наћи знао С њиме би се радо рв'о Можда би се угрејао. Пасуљнов. Ал' га је насадио I У оно „старо добро време," кад су ово у војнике уливали јунаштво помоћу десковца, стајала једна компанија војника у глиди пред капетаном, који је био врло строг, и баш је прегледао војницима одело и оружје. Код једног момка застане и стаде грмити и псоват.., што пије добро очистио кајиш. Кад се одмакао одатле учнни му се да неко за леђи његови гунђа и одговара. — Ко се то усуђује да гунђа за моји леђи? запита капетан громко, и мизлећи да је то онај, што га је мало час због кајиша изгрдио, заповеди му да изиђе из глиде и наложи каплару, да му оцепи 25 батина. Кад се војник поврати оиет у глиду и кад је капетан далеко од њега отишао, шапнуће оп смејућп се ономе што је до њега у глиди стојао: — Ал' сам насадио капетана! Мени је оцепио 25 батина, а нисам ја гунђао!

еад на друго место и знали ићи него да правимо Пулхерији серенаду. Одемо тамо и лепо (?) отпевамо ово по реду што је Кузман предложио : 1.) Спаваш ли . . ?" — удешава (а никако да удеси) кор 2.) „Кад ћу опет сретан бити . . ? а — шануће мањина (секундира гаца из авлије.) 3.) „0, ту либер Аугустин . . !" — звижди неко у другом сокаку (а мачке по крову преотимаЈу глас.) 4.) „Ти другог љубиш . .* — секундирају сви (а нико не води). 5.) „Само тебе ..." — пева (у себи) Кузман „да могу да укебам, па не би ти ником више заурлавао под певцерима" — чуо се рапав секунд из собе. И в.ћ смо почели били и 6.) „Кљуца риба у пасуб . . ." ал' нас је тргла из музикалног заноса чинија с кунусом, која је дошла у непосредан додир с Кузмановом главом, те тако пошто смо сви дошли до тог уверења, да није истина оно што се каже: ко шта тражи, то нађе, разиђемо се одмах и то овако на брзу руку, те сваки својој кући. (СврпшКе се.)

Кастелар, Можда има право Кастелар Сад, када је Стар. А можда је право Имао и тад Кад је био Млад. «. Придопуњуј се Разни • појмови, Ал то не сватају Неки сомови — а —

„Преварио га Србин." Хвалио се Србип Шваби, како има ове године врло доброг и јаког вина, те иозове Швабу да дође к њему, што но веле да поседе поред чаше випа. Дође једном Шваба у „физита код рац" да проба вино. Да је Шваби вино повољно било видило се и по томе, што је често чашу к устима привлачио. — Пошто су прилично поседили, то Шваба хтеде из „физите" кући да иде, покуша са столице да устане, но столица као да је прирасла за њега; креће се заједно с' њиме. Тек помоћу осталих одкрпи се од столице и крепе се пут кући. Шваба се добро пазио са Србима па и њихове песме миле су му биле, то је и тиме показао, што кад се кренуо пут куће, строго се придржавао опе познате песме „Десна с' левом помешана страна" и т. д. до ћуприје некако тако, ал' од ћуприје баш никако. Тада му се ноге сплеле, ту се спустијо па ту и заспао. Пошто је неколико сата одснавао — иробуди се. Кад се пробуди, разгледа где је, и сети се шта се све збило, и разљути се јако на Србина те рече; „а ћекај Рац, што си ме тако преварио ! ти м ;ни каже да вино јако, а није ме ни кући могло однети, већ ме оставило овде ва ћуприји, ћекај само рац — што ме зофиш, кад немаш вино јако!" прибелсжио

Да ви'ш чудевенија! Ал' да нешто препоручи аеки учен баћа: да се и на мисли мора пореза да плаћа. . . остали би, бог и душа скоро сви без . . . цилиндера\ То би био. . . красан „шпас"! . . за то тио! . . . измеђ' нас! . . . да не чују . . . овај глас! . . . јер нам онда оде . . . „шпас"! ! ! Др. Назбулбуц.

5ко-ша. !! О