Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 25. ЗА 1888. 199 ^.^.^•еог«9вС«<•&5.^.«&С^ -в<"«<.-в©^ >5?Ф©в©в©^

човск, папротив, то Бам је старчић врло благог и пријатног пзгледа, с којим је лицем вазда најљубазније предусретао стране госте — међутим београђави који га познају ваљда боље, веле да је у то исто време држао стиснуту песницу у џепу и једва је чекао да прослава прође, како би се опростио веприродног и несносног стања, у којсм се не може ни кретати слободно како је научио. А његови жандари од реда овом приликом били су тако меки, слатки и љубазни, да их човек чисто познати не могаше, према оном лепом гласу, ко^и уопште они на све стране уживају. Они су Вам нарочито према страним гостима били сушта услужност и учтивост, које се врлине никад не могаху на њима овако видљиво приметити, Ми гостм не можемо се потужити ни на краљ. владу, одвосво ексекутиван одбор, који су све могуће чинили да нас што боље угосте и почасте. Ту су падале части, као ово на шарова коље. Трећи дан славе, тешко да није који пукао од силне части. У подне даје министар просвете сјајни ручак у ночаст страним гостима — међу к#јима су паравно и браћа Бугари да се покаже ва делу солидарност Славена од којих су неки били тако "душевљени да су се грлили и љубили са Бугарима. У вече опет даје држава још сјајпију и по свему много богатију и обилатију вечеру, такозвано подушје Вуку, на којем се најбоље могло приметити сложпо држање свију партија без разлике, јер на томе пољу увек смо сложни и једнодушни, само кад се почело дизати од трпезе^ многи најближег свог суседа није ни погледао, а камо ли да му је лаку ноћ казао. Није ни то истина да се Црногорци у Београду прогове. Ја сам својим очима видео и од срца се радовао и пљескао у позоришту призору, где се на отвореној позорници Србијанци са Црногорцима код пуне трпезе грле и љубе као рођена браћа. А да су и дииастије Петровића и Обреновића на доброј нози, видео сам по томе што је на самој општинској кући оно вече кад је бакљада давана горео велелепан и сјајан трансиаренат са златним речима владике Његуша: „Благо томе ко довека живв, имао се рашта и родити". Желети је да се и после светковине и даље тако у свему поступа, па би многи брат < рбин добио вољу да чешће у Београд тркне и с браћом се види и поразговори, па би нам многе јавве ствари на боље пошле. А. П — вић

Нојас матере божије и црна штака, Путннк „Нашег Доба" г. Хаџи Павле пл. Рићички Скрибешћански опширно описује шта је све виДео у светој гори Атонској. Једно му је жао, што у памастиру „Витопеду" није видио онај појас, који је »мати божија (својеручно) с неба на камен у Јерусалиму св. апостолу Томи бацила". — Ми се томе нп мало не чудимо, јер тај је нојас јамачно невидљив, као што се и сама мајка божија не показује телесним г само духовним очима. Али за то је путник »Н, Д" добио у манастиру

„Есфигени" мало накнаде. Ту му је тамошњи игуман поклонио своју „црну штаку". Шта ће мирском човеку штака ? — Мн то не знамо: Али пошто је та штака црпа јамачно ју игуман шаље Анђелићу; те безазлени Хаџи-Скрибешћански и не зиа, какву иронију носи своме, по , Н. Добу" (и по нар. фонду) сродном високом протектору.

Бубнуотека, „II. Доба" у своме 60-ом броју доноси белешку, како зло стоје турске фиеанције, па је кубура већ загрдила и у самом Султаповом двору; у доказ томе вели: „Све куварице и кухињсиа слушчад плету, јер не могу да добију плате." А знате ли за шго баш илету? За то, јер је »Н. Д." ту нотицу извадило из немачких новина, где стоји да куварице и слушчад „страјкују". А високоучено „Н. Д. а млсли да је , страјковаги " и „шгрикати " све једно. И тако сад Султанове куварице, хоћеш не ћеш — морају да плегу, и у то плетиво заплео се и језикословни ауторитет ,, Нашег Доба".

Одзив на позив. Мени је велика част указана, што сам из Београда добио позив, да као рођак покојнога великана Вука Ст. Караџића, дођем на стогодишњу прославу његову. Захваљујем лепо Али доћи не могу; јер ја сам извинте, умрво, — и то не скоро, него још пре Вука. А да сам жив, будите уверени, да би врло радо дошао, т. ј. ако би ме и у том случају позвали. Сада у небу, а негда у Цр. Гори. I Шујо Караџић. Деаков празан лист. Но, но, — знамо већ како је тај лист исписан. Има он већ и своју вредност. Од њега нам се дивно одсецају и добацују купони. Ево како изгледа најновији купон : со г>. о> Овај се купон раздаје у сред Загреба. Ие разуму га, до душе, ни Хрвати ни Срби. Али за то се почињу разумевати међу собом, Молимо још више таких купона, да се још боље у међусобном разумевању загрлимо!

П о г о д б а. Шта, није ти право, селе, што ти руку стиекох, па пољубац што ти врели на лице притискох ? .

глекАВ Ве1ер1дје$у а ра1јаис1\аг1>а. Ваћпћо^-ЕтћчМз-Каг^е в 10 кг. в

ЗИГ" Јоуј се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетна до данас. *"И8®