Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 10 8А 1889. 77 «««<>^!^*<(&«*** ШММ^, /

„Та недам ја своје право, па макар се сви ђаволи цротив мене дигли ! . . . Знам ја, ди је „ кригсмистеријум," иа ћу сву ту вајну госноду тужити". . . — и збиља не помогоше ни савети добрих пријатеља, ни одвраћање неких паметнијих људи ; чича Груја тужи „генерал-команду". — „регименту", — „кумпанију" и „фриденсгерихт"—чак код министарства. Да се мислити, да је после дужег времена стигла опет одлука, која је Груји праву грозницу донела. . .. „ Ао, . . и ко их је" та еви су они једнаки ! . . . Међер нема ту вајдвј идем самоме цару\ и . . . И обрни, и преврни, и држ' и недај, и — ено Груја дао правити од неког ћор-адвоката „инштанцију" на самог цара у Беч. „Па шта ћеш радити, ако те и цар одбије?" упита га Један п^ијатељ. „Шта ћу радити V;. . Хе, хе! знам ја већ шта ћу!.. Само ако ме одбије ; има и над попом иоаа !! .. Рекурираћу вала упрапо самом •руском цару — — — (Ч'а Груја је чуо па и веровао да је руски цар најјачи, и највећи, па је мислио, да он влада и надосталим владарима). А његов процес? . . . Међутим се граница укинула иа нисам ништа поближе разумео. (По' причању једног .старог „граничара"). Др. Казбулбуц. Отац и син. Запитао један отац Свог јуристу сила: „Би л' ти мог'о, кад би мор'о, .Испит' боцу вина ?" А син гледи пуну боцу Еојом тата прети „Ј е д н у боцу !! тиме није • Вредно ни ночети." ж.

Досетке наивности и др, из дечијег света. У Котору упитам једвог детића од својих десет година : • < , „Је ли далеко Црна Гора?" Он ми на то не даде аикаква одгов^ра, а кад ја понових питање, -он се као малко насмеши и рече: „Није- далеко. — ал је високо." у.

Други дан нађем тог истог детића на улици; носи у руци котарицу пуну јакошњих смокава. Задржах га и рекох ; " ,,Ми се канда нознајемо." '„А да !* „Па кад се познајемо што ми не даш једну емокву ?" * „А што не узмеш ?" у.

Ходао сам са мојим малим познаником још кроз две-три которске улице, кад дођосмо до куће у коју ће он да уђе.

„Је ли го твоја кућа?" запитах ја. „Колико твоја толико и моја" одговори бистро дете. „Е сад збогом !" рекох му на растанку, — „па будп поштен и паметан." А он мени: ,Збогом! Па буди и ти." у.

„ Пишта-бачи." (Но маџарскоУЈ.) „Текинтетеш Пишта урам", има пара, па да ви'те, кад се кад год, размаџара ! Онда знаде све на свету, и још више, Знаде и што неби треб'о, — и сувише! Знаде јести; знаде нити ; картати се; зпаде чардаш ; знаде чак и побити се! Знаде доћи дому своме тек у зору; знаде дићи целу грају, у свом шору ; знаде кад-кад полицајце, за нос вући, па.се кад-кад боме с' њима и потући А шта знаде, осим тога баћа Пишта ? Осим тога, молим лепо — не зна ништа! 1 ! Др. Казбулбуц.

Намазао бунду. Господар пред огледалом мазао косу са-помадом. Кад га је слуга спазио, занита га : — Молим понизно, зашто мажете косу тиме ? — Да ми неопада — рече му господар. Кад Је господар отишао, слуга узме номаду и намаже њоме бунду. — Сутра дан тражио је госн. помаду и није могао да је нађе, напослетку запита свога слугу : — Знаш ли ти куд се дела помада? — Бунду сам намазао њоме, господару, јер је почела вуна опадати. По причању. Ј. ВоЦИН-МањИН

У књижари, А. Пошто је овај календар. Кљизкар. Псдесет новчића. А. Ево вам 45 новчића; јер један је месец од ове године већ прошао; тај лист можете искинути.