Statistički godišnjak Kraljevine Srbije : prva godina 1893 = Annuaire statistique du Royaume de Serbie : première année 1893

1. ГЕОГРАФОВЊИ ПОЛОНАЈ SITUATION GÉOGRAPHIQUE

—--ф=+—

Краљевина Србија дежи на северној полутини Балканског полуострва, између 42" 22' 15" и 44" 58' 50" северне ширине и између 86" 49' 40" и 40" 29' 31" источне дужине од Фера, или од Гринвича између 19" 9' 40" пи 22° 49' 31".

Она има облик неправилног четвороугла, коме углови леве: у Рачи на Дрини, на Увцу, где он оставља границу Србије, у врху планине Св. Илије и на Дунаву одмах ниље Текије.

На северу одвајају Србију од Аустро-Угарске реке: Сава и Дунав, са запада дели је Дрина од Босне, на југу граничи се са Старом Србајом и Бугарском, а са истока јој је Румунија, од које је дели: Дунав.

Дужина српске државне границе износи 1329:2 километара, од које долази на Дунав 315, Дрину 170, Саву 144, Тимов 40, Увац 22, Ибар 15 и Рашку 10, свега дакле 719 километара, а остатав од 610'2 километара сува је граница.

Од целокупне граничне линије 8851 километара пружа се према Аустро-Угарској, 102:4 према Румунији, 276'3 према Бугарској и 565:4 према Турској.

Површина, Србије износи 48.589'4 квадратних километара.

Планински облик. Србија, је бреговита и планинсва земља, ну ипак нема високих планина, јер и сам Миџор, као највећи вис, пење се само на 2240 метара. Значајна је при том и та појава, да се све највеће планине налазе на јужној и југоисточној страни Србије, као: Јавор, Голија, Копаонив, Велики Стрешер и Стара Планина. Ово додази отуд, што су планине у Србији само огранци великих _ планина, које у њу са разних страна улазе. Таво на пр. са, запада улазе у Србију гране дрногореко-босанских планина; са југа гране од планина дарданског и македонског копна; са југоистока тране Родопа и Балкана, а са североистова, предазе у Србију Карпати. . 1*