Statistika Kraljevine Srbije = Statistique du Royaume de Serbie. Knj. 24, Popis stanovništva u Kraljevini Srbiji : 31. decembra 1900. godine = Denombrement de la population dans la Roыaume de Serbie le 31 décembre 1900. Deo 2 = Deuxiэme partie

XX

Број насељених места Nombre des lieux habitćs СРЕЗОВИ | ARRONDISSEMENTS

__| зароши-УШез варошица-боцгрз ceaa-villages gaceaaka-hameaux Csera-Total

Једно насељено место доJaBH Ha KMŽ-Un lieu ћаbitć venaient sur km?

Студенички-У(пдешса · · · · · 1! 56! 103| 160 | 6:39 Ваљевски-Уајјеуо - + + + с... — "| 50! 30! 81: 677 Уљички-ЏИсе - + + . . . . . . —"| 26! 52| 79| 614 Рачански-Каба + : . + . . . . . 2, 27) 126) 155 | 433 Црногорски-Огпа бога - • • · · 11 25! 66! 92] 3:68 Азбуковачки-Атђикомса | — 1| 25! 158] 184] 2:44

He o6supyhn ce Ha срез поречки, где једно насељено место долази тек на, 77:20 квадратнога, километра, ми видимо из овога прегледа да се површина о једним насељеним местом пење од 9:44 квадратнога километра |у срезу азбуковачком) на 57'48 квадратнога, километра (у бољевачком срезу).

Од просечнв површине, на којој постоји једно насељено место, а које износи 11:23 квадратнога, километра, у 32 среза та је површина била, мања, а у 49 напротив већа.

Од 8! среза њих шеснаест није имало у својој средини никакву варош ни варошицу, а 5! срез имао је по једно, дванаест срезова по два, а два среза и по три таква места.

На једну општину долазило је просечно по 60:68 квадратнога километра површине и по 6:7

насељених места. Посебице имала је једна општина просечно ·

У ОКРУГУ km? nospmuxe НАСЕЉЕНИХ МЕСТА

београдском 466 3'0 ваљевском 59'9 6:3 врањском : 65:8 8'2 крагујевачком 417 3°5 крајинском 80'8 274 крушевачком · 57'6 6:0 моравском 52:7 3'9 нишком 48'3 4'6 пиротском 691 4'9 подринском · 57'3 6:3 · пожаревачком 56:2 2'6 рудничком 80'1 9'1 · смедеревском · 36:5 17 тимочком 60:3 2:4 топличком · 105: 1 12:8 ужичком + + • • • + 781 10:4

По површини општине су највеће у округу топличком, а најмање у смедеревском округу. Односна размера између смедеревског и топличког округа била, је као 1:28, значи, да су у топличком округу ошштине готово трипут веће него у округу смедеревском. Више од 60 квадратних километара долазило је на једну општину у округу: врањском, крајинском, пиротском, рудничком, тимочком, топличком и ужичком. Ови окрузи граниче се међу собом непосредно.

Просечни број насељених места у једној општини био је највећи у топличком округу, а најмањи у смедеревском. У смедеревском округу села су махом велика, п свако готово саставља засебну општину. У топличком округу папротив села су мала, јер тај крај није још насељен.

При сређивању пописног материјала сва насељена места подељена, су, по броју становника, у деветнаест категорија, а општине су подељене у седамнаест таких категорија. |

Насељених места било је.

С БРОЈЕМ СТАНОВНИКА ВАРОШКИХ CEOCKUX У ОПШТЕ A0 100: + + + + . 1 495 426 од 101— 250 2 974 976 » 251— 500 · 5 1.134 1.189 » 501— 750 · 5 657 662 » 751—1000 · · · 5 347 859 » 1001—1950 + • ·11 206 217 » 1251—1500 · 6 191 121 » 1501—1750 + 3 75 78 » 1751—2000 + À 28 32 » 2001—2500 · 6 49 48 » 2501—3000 6 23 29 » 3001—3500 3 12 15 » 9501—4000 i 4 5 » 4001—4500 2 7 9 » 4901—5000 9 | 8 » 95001—5500 А i 5 » 5501—6000 · · · 2 1 8 » 6001—7000 . · + 4 1 5 преко 7000 · · 10 1 11 Свега · 82 4.060 4.149

Од сто насељених места било је

С БРОЈЕМ СТАНОВНИКА ВАРОШКИХ СЕОСКИХ У ОПШТЕ до 100 1:29 10:47 10-29 од 101— 250 9:44 23:99 28:56 » 251— 500 6:10 27:98 2750 » 501— 750 6:10 16:18 15-98 » 751—1000 6:10 8:55 8:50