Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 31, Statistika žetvenoga prinosa u Kraljevini Srbiji za 1904 godinu

_ ПРЕДГОВОР

о

| Од 1907 год. до сада није публикована Статистика земљорадње и жетвеног приноса. Те године објављени су податци за 1903 год. Као што се види из самог предговора ХХЛХ. књиге, Стални Статистички Одбор био је решио да се Статистика земљорадње и жетвеног приноса за 1904 и 1905 год: публикују заједно, и то не по општинама (детаљно) већ по срезовима и окрузима. То је решено на 53. састанку од 29. јануара 1907 год. Али је тадања управа поступила по ранијем решењу истог Одбора од !. Фебруара 1906 год. (41. састанак), које је и Господин Министар народне привреде одобрио.

Овом ХХХЛ. књигом ликвидира се један стари рад, који је за штампу био спремио још стари управник г. Богољуб Јовановић. Увод је спремио г. Милан Грковић. Приликом спремања увода зашажене су извесне грешке у самом табеларном делу; те грешке су по могућности исправљене било у самом уводу било у исправкама. Тако је просечан жетвени принос по хек-

_тару за срезове, округе и целу земљу изналажен на тај начин, што су сабирани просечни при-

носи по хектару (према извештајима општинским), па се за срезове делио збир бројем општина, за округе бројем срезова, а за целу земљу бројем округа. У уводу је то учињено правилније: за округе и целу земљу изнађен је укупан жетвени принос и он је подељен са величином засејане површине. Ономе коме требају резултати за срезове, може сам на исти начин да израчуна жетвени принос појединих културних биљака по срезовима.

- Између увода и самог табеларног дела има извесних разлика. То долази услед тога, што су у табеларном делу учињене грешке, које су у своје време промакле и у Статистички. Годишњак за 1904 год. Тако је: укупна површина обрађене земље износила 1,714.372 93 хектара (a He 1,714.074'38); жетвени принос индустријских биљака 62.949 товара (а не 70.162); укупна вредност жетвеног приноса 199,459.337 дин, (а не 198,043.809) и т. д. У опште у овој књизи свуда треба сматрати резултате у уводу као тачније и поузданије него оне у табеларном делу.

Аграрна статистика код нас има више недостатака. Неке од њих ми ћемо се потрудити да отклонимо. Тако пре свега: позно публиковање њених резултата чини, да она губи практичан значај због своје застарелости. То ћемо отклонити на тај начин, што ћемо кроз вратко време дати у штампу Статистику земљорадње и жетвеног приноса за 1905 до 1910 год. У току 1914 год. надамо се да ћемо моћи средити за штампу и податке за 1911, 1912 и 1913 год. Према томе ми се надамо да ћемо моћи бити ажурни у 1915 год. Претпоставка је само: да Државна Штампарија најзад увиди потребу и важност брзог штампања статистичких књига или — да се нађе добро уређена и солидна приватна штампарија, која ће се више одазвати потребама Управе Државне Отатистике.

Други је недостатак био до сада Факат, да су аграрном статистиком дириговала лица, која су могла донекле и познавати технику саме статистике, али која нису имала никаквог стручног знања из пољопривредних наука. У нашој Управи Државне Отатистике изведена је у великој мери централизација и ту се сучељавају најразличније врсте статистичких посматрања,