Statistika : stenografske beleške

раопоређују ое оиметркчно око нормалнв дужиие живота ( изузимаЈући ве.шку смртноот даце). На иззвону појаву делују разки узроци раопоређени обично у разним правдима* т© ов тако одржаваЈу У разнотежи,® ока Је бдкзу оредње вредности* Ако ое деок да већина узрока делуЈу у истом оетолу*- што је ређе, имамо зећа одотупа&а од -еред&е врвдности Чешћл оу неоиметрични редови, код којид са ипак показуЈе извеона пр&вилностЈ Обично ое карочито кстиче најчешћа вредноот, али она ниЈе у средини реда, већ ближа кеком© Дешава са да ред отпочиње управо о највећом или шјиМ>ои вреджож ћу Т&ко на пр* су раопоређенз године от&рооти код отановништва, ( наЈвжже има најмлађег становшштва, тако да ое укушо ништво р&збадано по годинама старости може графички преотавити у облшсу пирамкде )-, влв код деце ( кајгише ид умре у врво ј годими па зошем таЈ броЈ

УЗРОЧНЕ ВЕЗЕ МЕЂУ ПОЈАВАМА

От&тхотика нрвдузжма да, изнађо чиетоцв којм утжчу на раано другатвенв по.Ј&ве доје оиа проучава* Овдв ое нв миоха на она отате узрокв ко.lи на тгр. утнну на раопоред полова код новорођвн© Д6ДO, зећ ое миоли на одређаке чшшоце као шо оу на пр пол, годике отарости, позив, који су од утицаја ва оазне С поЈавв* Тако Је на пр омртноот у једпоЈ земзш подлежена н улов»вне нзвеоним о тштш& узродима ( као што оу адравотвепо ста&а о®аксвнкка, природно ота&е, клима х*т«>д»)<> Ади кад пооматрамо одвојвно омртаоот код мушгаис и код женсгшх, видимо да је ова код оба пода различита, што значк да ниоу коти опжти уародх скршооти код оба пола> Из озога излази да се узимавек у обвдр тгоједи-’ | нжх кдузалких чинжлаца ( под, иозм« и т»д») когјг/опвти узроди раздедити ва^делимичне уарохе«