Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

СТЕВАНА СТРАТИМИРОВИЋА, МИТРОПОЛИТА КАРЛОВАЧКОГ, ПЛАН ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА.

Обрада историје нашег ослобођења изашла је већ из области епског одушевљења и легендарних завоја савремених рапсода и других песмопеваца и из руку мемоариста, чија су казивања често пута врло позна, заокругљавана и непоуздана. Кад се марљивије стало загледати у архиве и друге писмене изворе · онога доба, онда је изашло, да су исполинско прегнуће и моћ Карађорђа са вулканским потресом и изливом народне снаге у 1804-ој, као и смело прикупљање премореног у борбама, које су превазилазиле људску снагу, народа и прихваћање народне заставе од расно оштроумног Милоша у 1815-ој години, — само, благодарећи и политичким приликама суседства и Европе у. опште, једна успела фаза у великом низу ослободилачких покушаја нашег народа од првих дана по најезди турској на његову земљу. -

Тако исто све се више обелодањује и крупна сарадња у делу ослобођења и осталих крајева српских, важно учешће у њему свију и од свуда мисаоних и пробуђених Срба онога времена. То не смањује ореоле Карађорђа и Милоша, нити ослабљује значај Шумадије, на чијем је огњишту у једном добро погођеном ч2-у Сукнуо онај вековима зажигани огањ, распламтео се тако, да га недаће и неприлике нису могле више утуљивати и запрећавати до бољих прилика, а још мање потпуно угушити. Напротив, отпадање и чишћење намерних дометака и _ вештачких украшавања, уклањање онога, што су, и ненамерно, само време и природни заборав правог стања ствари нанели, учиниће, да њихове и њихових сарадника из ширег Српства и Словенства сјајне фигуре заблистају у истинској светлости «својој. Пијемонту Српства и Југословенства не ће ништа одузети од заслуга, ако завршна истраживања извора покажу, да идеја ослобођења није његов оригинал, него стара заветна мисао српског народа и његове водиље, Српске Православне Цркве. Та је мисао, враћена на путевима својим из обележенијих уточишта својих, Ђурђевог Смедерева и сремских збегова његових потомака, у стародревну Патријаршију Пећску, као базу своју, налазила одушке у Херцеговини и Црној Гори, тамо се, кроз отворене прозоре у слободан и образовани свет, вентилиралаи