Straža
Стр. 2
С Т Р А Ж А
ВАНРЕДНО ИЗДАЊ Е
— Говор минасшра финансија. —
Приликом читања законског предлога о ванредним кредитима од 90 милионаЈдинара г. министар финансија др. Лаза Пачу изјавио је у Народној Скупштини: »Допустите ми господо да кажем само неколико речи: Овај закон у главном постао је по угледу на друге зако* не у слпчним приликама. Судба земље је била, да нам је у току од две године ово већ трећи рат. Имали смо два овака закона, али морам скреаути пажњу на једну нову околност, а то је, да су финансиске прилике сада теже него и једног пута раније. И то је сасвим ра*« зумљиво, кад имате у виду да нас је овај рат задесио пре довршене жетве и пре него што је принос сакупљен и приходи почели утицати у државну касу. 0туда је до сада државна готовина, у главном, и у старим и у новим крајевима, кмала да покрива државне расходе. Стога и стање државне касе није тако, да би се одмах могао почињати рат. Али кад се већ почиње, онда се мора учинити све што треба за одбрану земље, прикупити и распоредити онолико новаца, колико има да се употреби на рат, јер се рат не може водити са успехом ако се не буде могло финансирати. За остали део рата, у колико сада немамо новаца, ја тражим овде овлашгење, да то покријем, како будем могао. Ја мислим господо, вероваћете да ћу се ја трудити, да то буде по државу најкорисније. У току два рата ми смо у том погледу имали доста искуства и могу рећи, да је Србија с ге стране прошла боље од свих земаља. У одбор били су ушли господа по сланице из Напредне и Самостзлне странке. Жао ми је, што није кога и из Националне странке. Ми смо се сложили односно извештаја, који вам је прочитан. Ви сте чули најновију вест, да је Немачка објавила рат Русији. То ће повући целу Европу. И ја вас молим да примите једнодушно закон, овако како је поднешен, а ако у току времена буде потребно да се што измени, или дода, ми ћемо наћи пута и начина да се споразумемо и надам се да ће наступити такве прилике, да ће се скуоштина моћи убрзо и понова састати, у сретнијим приликама него сада. (живо одобравање). [_Ј ' Ј
— Свопштеље једног бродарпа Јуче је у Београд допутовао један чиновник Српског Бродаоског Друштва и у разговору са једним нашим сарадни-
ком исти је о стању наших бродова ово изјавио: Брод „Београд*, који је аз Пеште пошао са шест шлепова налази се у Новом Саду, где га је мобалазација затекла. „Мачва“ а „Неретва* сууслед јаке пушчан? и топовске ватре од стране аустријанаца толико биле оштећене, да су потонуле у градиштанском пристаништу! „Србија' је потпуно изгорела. Машинерија је потонула. Од пет шлепова, које је она вукла четири их је потопљено а један се откинуо и отишао низ воду незнано куд. „Делиград* је још увек са путницима у Молдави. „Вардар‘ је ззробљен у Оршави. „Цар Никола" са „Моравом" и пет шлепова пробио се кроз силну пушчану ватру и сретно је допловио у Милановац. Њоме је командовао капетан Нш ола Бошковић.
Ниш. 14. јула У Нишу од 12. јула врн као у мравињаку. Сојске и сувише, странаца са свију страна. Гостионице су све препуне; Народ веома одушевљен за рат јер види да му непријатељ хоће да отме оно што је крвљу својом стекао. Сваки који кога сретне или стигне пита: хоћемо ла на Швабу? Хоћемо, ако Бог да! Свуда се вади веселост. Аустриски конзул посматра ово па се не може начудати овачвом одушевљењу и раздраганости. 14. требал > је у Нишу, у офацарском дому, да буде народна скупштина али због недовољног броја посланика није могла да се држи. Заказана је за 15. 14. пре подне била је министарска седница под председнишгвом г. Пашића, председника министарства. Престолонаследников је сган у кућа г. Јована Попића, трговца. Отворен је упис дсбровољаца. Уписују се нагло сви и сгаро и младо и с нестрпљењем очекују час да аођу нротиву српског душманина. Т.
шш шп Дивотне намирниде Услед ратног стања многи су продавци животних намирница затворили своје радње и отишли у рат. Остали, пак, који су остали код својих кућа гледају да се овом ванредном стањем користе и повишили су цене животним намирницима. Ми скрећамо пажњу власти, на овај нечувен нитковлук ових дерикожа и захтевамо да она у споразуму са општинским одбором (ако исти није клиснуо) одреди цене намирницима.
ДоИровољци - шрогвои Пошто је пожарна чета распуштена и сви пожарници упућени у своје команде, то је Београд остао без једне неопходно нужне потребе. Стога се општина Београдска с молбом обраћа на сва она лица, која су ослобођена од војнах дужности, да дођу у општвну (основна школа у Макензвјевој улици) где ће се образовати добровољачки ватр^гаски кор. Ми се придружујемо овој опшгинСкој молби, и надамо се да се Београђани неће о исту оглушиги. Генерад Божа Од јуче се у Беггрзду налазв наш искуснн војсковођа, генерал Еожа Јан ковик. Принц Ђорђв Неустрашими крзљевић Ђорђе још увек се налазн у Београду. Његово присуство чини на грађанствз најлепши утисак. Не стрепећи за свој млади живот храбри краљевић је преко целог дана по вароши.
Бомбардовање Београда — Досад оштећене куће у Београду. Е баш овај мој директор не зна за милост. Шта мислите шта му је сад пало на памет?! Наредио ми је, да обиђем оне »рајеве Београда који су на домет аустријским гранатама и шрапнелима; па да донесем исцрпан извештај о томе: које су куће оштећене: Влас се мора слушати; Тако самсе и ја покорио власти и решио да пођем у ту чудну експедицпју, излагајући се, да ме сваког момента спазе аустријанци и да оспу на мене кишу од шрапнела. Одлучио сам се да прво почнем са квартом савамалским. Као најзгоднија места за бомбардовање јесте Савамала. Ево већ два сата шпартам неравном саваманском калдрмом, па, ипак, никако да наиђем на коју порушену кућу. У разговору са једним савамалцем, исти ће ми рећи: Господине, тури у те твоје новине ову аустријску бруку: Шест дана већ нас бомбардују па ништа. Личи ли молим те Београд на варош коју бомбардују? И збиља, тако је,\Већ шесгдана грме њихови сулундари, а Београд, сила баш ни главе да окрене. У целом овом кварту има вко десет оштећених кућа, међутим, ни једна није јако. Једино хотел „Крагујевац* што је на неколико места изрешетан куршумима. —:а— Г Власник Драг. Грегорић Космајска бр. 22 Шга мп. Драг. Грегорић и Друга Космајска 22 бдговор. уредник Миша Милојевић Косм. 22