Straža
Бррј
19&
БЕОГРАД, УТО^АК Сг1 .. АВГУСТ 1914. ГОД.
Година IV
ш:
Стан редакпиЈе и адиинисграције Космајска ул. бр. 22. Сгласв се дају у админкстрацији — Цена утврђена Неплаћева се писма не примају . ,Рукописа сене вргћају. Пнсма, рукописе, новац и сне остало што се односи на лнст, слати власнаштву листа.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
ОЛО^ОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Лпраоа ■■ тмсгрш : СТРАЖА* — БЕОГРАД Прстппата аа СрВаЈу иа пошти:
НА
ГОДИНУ
дин. 12'—
п
ШЕСТ МЕСЕЦИ
„ 6--
»
ТРИ МЕСЕЦА
. з--
•
ЈВДАН МЕСЕЦ
. 1'—
ирвтелата за ишмтралство на поштн: нл годину дин. 30'„ ШВСТ МЕСВЦИ , 15’„ трн"месеца . 7-50
Излази сваки дан у 6 ч, пре подне
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
Г апиција Поврнттв у руеко-зувтркекох рату Прво поприште руско-аустријског рата биће Галиција, у моју су већ упали јачи одради прослављенах руских козака те Не за ваше читаоца бити од кнтереса да сазнају што више о овој словенској зеиљч, која је до елда чамила у аустријском Ронству.
— Комунике министарстза војног од 28. јула, Париз, 2. аЕгуста, У току последње ноћи Немци су, са великим бројем трупа, које су долазиле из Милхајма и Пајбризаха,напа ш француске предстраже, које су се повукле Милузу. Пред гим нападом французи су нгпустили
рено-швапској голотињи давали су од државне вемље колико су хтели да захвате, а в новчано су их обилато помагали, док су Србнмл домородцима за ово скоро 40 година скидааиихожу с леђз, само да би их отерали у просјаке. За спољну колонизацију у Босни заузето је до крајч године 1905. укупно 21.892 хектара и 3590 кв. метара те је на комплексу касељено 1817
Галицијз је велика по сро стору у кв. калом 78 496. Зем-1У сгавили неприЈатељевЈ _ ља је у свом јужном дечу степ- (3ив У> и ако Је био надлоћниЈи ска висвја, на којој се пружз" по ^РОЈУ- Француске р>пе и
Милуз и прибрали свој^ снагу!породида га 9660 душз. Тако иза вароши, на једном добро[Су постале у свеиу 54 колоизабраном месту сакоп суза- 'није и то: у^ срезу Прњзвор
зато идем натраг преко Саве, а иемам писара идругих учених људи но ћу ићи од*манастира до манастира и казивати свнком калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује".
Наши
пријатељи
ју огранцв Карпата, Црне Горе и Татре. Планиве се издижу прско 2192. мет. Богат је рекама, а од њих су главне Вислр, Дњестар и Прут. — Ика у изобнљу минералних взнора’. Продуктивне земље има 96 65 од сто и при доброј жетви земља сама подмирује своје потребе асатом. Јако је рљвијено гвјење кромпнра и ",ц|.врћа Бога та је с>оком коња је им;> ла по попису 744,427 гс веди 2,714 622; ..сииња 1,253.334 сваца 437,997 л живане пернате 7,754.870. Од руде има обичие еоли, уг^>а каменог, аварочлто петролеја. Ивдустрија је слаби* је разаијенл. — Железница има у дужвни 3584 киопметара. Од виших школа у Галипији нма два универзитега: у Краковп и Лавову са преко 800 ђака, умет.ничку школу у Кракови и 5
даље господаре горњим Елзасом и околином. Покушај Немаца против Рожезлера и Леб нолвила потпуно је пропао, благодарећи заштити францу ске а.ртиљерије, распобеђено по батеријама у Манови; еру. У околини Спанкура нема^какоњица, заштићена артиљеријом морала је да се повуче.
У петак 8. августа б.иће помрачење сунц*. Оно ће бити тотално на линији чоја полази од Нлрвешче и Шведске преко офан 22 Дрвента 9, Тешањ 6, Жеп- ришког ззлива (у Руоији), ваче и Бањзлука по 3, Гр«дишк а роши Риге, Минска, Кијева, Је4, Дубицз, Зеница и Зворни лисаветграда преко Крима и по 2 и у Новом 1. Интересан к Црнога Мора и завршаће се у тно је дд се зна држављанство' 'Пгрсиском заливу. 111 арина зоне и нзродност досељекика. Нзјви • готалаог помрачења изнсће ско ше ј; се доселило пОродицаЈЗнз 150 ктломет-фа. Утојзон*6гћ
■I "1 и, Ч! . —. Ивпг ди за велпку бптку Париз, 3. августа, Један бриселски лист јазио је јуче из званичког изв^ра да су номачке трупе имале губи така на белгијској територији до тога дана: 20.000 мртвих, 20.000 рањени и 9.700 наробљених. Листови се надају вели
Аустрије, и то: 1605, из Угар ске 145, а 67 из других држа за. По народности премадајУ поменуте породице овако: пољ* ској 830, русиаској 365, немачкој 331, ческој 107, италијаиској 97, мађарској 86 и 1 слоаачк ј. Иј ових се податЈка нзјбоље води какв^м се накерама руко* водита босанска управа; а Д 1 и н® говоримо о оним право'■лазчим и муслиман ким породи ц ма које су се, од невоље, иселиле из окупирзнзх зем.;љНо ето, где им све би узалуд ; јер Срби пођсше по своје.
богословиј.,. У Кракову је се- битци и веле. да геиералдвште акидеилје нвука - у ,штабови Фр-нцуски и Белгиски бечки дарлаиснат шаље 78 по- не КР"1У св0 1/ Р адост " или сланака а земаљски сабор бро- к0 сам0п0 У 3 Д ан>е . ји 161 посланика. Седишге јс зеиаљске влада уЛавову. Племггво је скоро искључиво пгљ ско, као и настава виша. Гглипија вма стан звника прсма по лед* њем попису: Пољзка 4,259 0110 Мало-руса 3,79.000, Немаца 211.752 Чеха и Слоаена 9,014 По религији н'јвише и*а к »толика 3,350.513 (већином Поља ка); православних 3,104.103. (Мало-руса) протесганата 45 321 и Мој :ијеваца 811.371, Осгало су унијати.
Мш №1 — Како су Швабе мислиле поробљене српске земље да однароде Од првога дзна кадасуушш у Босну Швабе су осетили, дз сс ту нткад неће моћи осећати као код своје куће, иа су на сзе могуће начине одмзх почелв настојавати да Србе сузбпју. Један од начина је и насгљаг.а-
|иомр.Јчеи цео сунчев иотур, неће се нншта вилети. Зз наше крајеве помрачење неће бити тотално, него само делимичао, али дцста ветико. Више од половине сунчевог котура биће помрачено. Најбоље ће се видети око 2 часа по подне по београдском зремену. Треба: ледати кроз црно или нагарављ но ст.жло. Скпсћемо пажњу нзшим ччтасцима и ратницимз, да их О-а појава не треба да плашч нити узиемиру^е у спдашњим приликама. Оиа нема никакве везе са ратом. Она се дешава по тачно утврђеиим законима астрономскнм, који немају 1 , никзкве везе С ј међународннм сукобима и е чеспоразумима. Највећи п нзј— Ко је Србин Аустријн да н ј страшн л ји наши топови нису у
ДРАГУМИС, бивши министар председник у Грчкој. Грчки патриота и велики пријатељ српског народа.
љ
веруЈе Када је Аустрмја 1792. г. маром с Турцима повратиле Турцима све шго је у Србчји освојтла, Махаг.евић понуди свс Србе офнпире да остану у царсвој служби. Кнез Алекса Нена довић сдго* вори: „Исгина је да сам се закле^ да ћу му бити вертн (чзру! и протвв Турчзна за слободу очевилз моје в тјевати, и познато вам је да ја моје заклстве не преступам нити цара изаеверавам и остављам, но цар оставља мене и сав народ сјпеки, као његови стари што
птању ни за длаку да измене те захоне. 4. августа 1914. г. Београд Максим Трпковић професор у пензији.
!»
ње своје голотиње у наЈчлсгије српске крзјеве, Овој својој ша-|сунаше прадеде остављали, ■■■■ ■ - 1—1м
— Заробљени немачкн бродови Париз, 3. августа, ,,Фигаро“ јавља, да је фран* цуски контраторпиљер „Ескопет“ заробио и довео у Денкерједну немачку једрелицу, натоварену са 3000 тона жита. Друга једна немачка једрењача доведена је јутрос у Кале.
ГОЛОВИН, члан думе. ' : - ~ • Головин сп да у ред најзначајнијих члантва думе и политичком животу братске нач Русије нгра веома ^важну улогу Велики је пријатељ нашег народа. ПЕШТА СЕ ЉУТИ — То је све што може Будим*Пештз, 3 августа Улица, која се до сода звала Пзриска, аебила је име Берлвнскв; Српска улица поствла је Бугарска; а булевар Вацки зваће се булевзр Цара Виљема.
ф Е Д> Т О Н
I Деткев фон Липиенкрон
— Ваписник из једне летње битке — Немој ме без разлога потрзати; а ако ме истргнеш, не остављаЈ ме у корице, док се не напијем крви Стара азрека. — Већ после једног часа марширали смо ка граници. Нисмо могли никано да дођемо у право расположење. Сувише нас је притискивала мисао: ми смо у рату. Али када је пун месец наше шлемове и пушке обас* јао својом светлошћу, кад смо виЈгели како бреговимз горе вој* ничк« ватре, поче час овде, час онде ијх разговор међу војницима. Скце, онде чуло се, као из сна пево^е. А најзад одјекну тужна, к«о са мргодна чела песма, мојих Ви-.тфалаца. Затим
су се ређале старе, лепе и веселе војничке песме. Пред четом је јахао ћутећи г;аш капе* тан. Сви ми официри неописар о смо га волели. Није било лепшег војничког лица. Како му је ветар њихао дебеле и дуге бркове по мрком лицу, како му је мудро око гледало! Није много говорио. Равнодушна, а могу да кажем мирно-весела озбиљност није га напуштала. Дубоко проникнут голом озбиљношћу живота, налазио је свој мир, своју срећу строгом испуњавању дужности, у бризи за срећу својих другова, а нарочито другова у својој чети. И весели, по првом састанку, марширали смо кроз ноћ даље. Чинило нам се, да данас брже идемо. Да ли је то била гроз ница код војника, од командан* та до добошара, да се до непријатеља дође? Разговарао сам се са Цицаном, Било смо на позадини чете. Ја и он смо данас први пут гледали хиљаде свитаца по грмовима. Животињице су хтеле да увеличају ноћни сјај. И изненада чу се заповест, да ста
немо. Чете 'е поврсташе. Стра*!се чуо његов промукао, као у I другој поворпи пиле су чете и! ку сависмо у једзн дугачак кла же и патроле буду пуштене. пса шиштећи глас, храбрећи, десно п лево. Старци, људи,! нац. Дссно и лево стрчале су Страже и извиднице крстариле карајући, шалећи се и псујући; I жене, децз; све је тт стајчло са на нас стрмените стене. су по околини. Батаљонајеби нако је кад било потребно. јлонцима, ^судовима, зделама и То изазва у мени нешто не* ваковао. Ри дрва ни сламе ни- Све је топлије бивало. Жеђ, врговима исаред кућа. К*ко је пријатан осећај: кад би сад бијебило. Лежали смо у шуми| лајстрашниј« непрвјзтељ всјни- У велико владао нагон самоодрпокривени својим огртачима. К а, мучила н»с је. Изгледали. жања у људима! Чесго сам то
Било је топло. Уједанпут се ја пробудих и угледах, како се мој капетан прислонио уз дрво и посматрао меац. Његове су очи гледале тужно и жалосво. Никада га нисам таквог видео. Брзо ми се заклопише капци, да би се око пола ноћи још једном отворили. Ја спазих да неко обилази пирамиде од пу* шака. На сваки начин стража није била. То је био Цицан, који са „Малим Валдерзеом у руци, тихо п с у ј у ћ и, са мирном љутином на лицу, довођзше у |ред неке пушке, што нрсу биле добро намештене. По кзд што падне месечева светлост на његова оба предња зуба. Ускоро засирх чврсто. Дру! ога јутра рано, били смо већ на путу. Била је несносна врућина. Цицзн је трчкарао, као
смо као димнччарв. Кооз де- нри задово.оавању жеђи посмабелу кору прашине на нашим! т ра°- Сваки појура на најбли*
лицима правила је зној бразде и стазе, затим је цурила по раменима, прсима и леђима. Оковратнвци већ беху скроз мокри.
жу воду и отима зде*у, чашу и каблове. Са усница цури водз, као код стоке, када диже главу из чабрт, па се цеди низ врат
Пушка и талећак били су нам и груди. Очи су стајале непо
.овчарска пас, са 4 стране чета н/ *. •»« 1час овде, час онде. Непрестаиој После тсга дођосмо и ни. У
теш»и Певање и разговор беху дзвно умукли. Свакм је упро укочене очи у пету свог гредњака. У једно време, као да смо марширали кроз пустињу Сахару. Толико је било песка у окоиини. Ту изненада викну кроз тишину, један Берлииап, који је служио у мојој чети: „Захтеваћу нешто особито, кад нас сретне прва камила!* Сви се насмејаше и опет, стењући, прсдужисио пут полако. У том се забеласа пред н»ма једно село. Кратак одмор. Једни беху послани напред, да сељзци стану С водон на вратима
мично, жељно, животињски на малом таласу. Лвца се искривила. Ах, како нам је то пријало! И опет пођосмо напред. Ађутанти и ордонанси ишли су испред нас и позади нас или су нам ишлн на сусрет. Једна батерија у касу нас престиже. Топовске цеви су давале онај својсвени, промукли звук. Кратак, узајамни поздрав официра н већ су испред нас. Оделења, што су се била зби* ла у крај док се батерија провезла, опет су се ширила. Извадише се луле. Кисели мирис духана пратио нас је. Напослет-
ли изненада одозго нападнути? — Шта би ви радили Ци цане, кад би стали падати са свих страна куршуии на нас? Наредник хтеде да'шчепа свога „Валдезре а“, али се као постиди, предомисли се за тренутак, остави мирно руку и од* говори: „На десно, и на лево, на кршеве, напред на кршеве. Храбро, људи, храбро!" — Браво! Цицане, то би би* ло заиста најбоље, Пошто смо више^ од пола часа пролазили кроз кланац, видели смо на изласку генерал команданта где стаде са својим штабом. Пуштао је ба* таљон по бат»љон, батерију по батерију, ескадрон по ескадрон, да прођу покрај њега. Његове крутне очи продирале су нам Душу. (Наставиће се) I • I *
;*»