Straža

В оој 202 „ мИ| л ш Стан редакппје и^/адм г.нпсграције Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у администрацнјн — Цеиа утврђвоа Нвплаћена се нисма пе нримају Рукоаиои се пе вр*ћају. Пнсма, рукопнсе, аовац и сае остало што се одвоск аа днст, сјши власншштву лнста

»:

Б ЕОГРАД. СУБОТД 9. АВГУСТ 1914. ГОД.

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

.СТРАЖА* — №вГРАД Питпмта м Ор|*)| м имтк НА ГОДИНУ ДМИ. Ц’, ШЕСТ МЕСВЦН , , ТРН МВСВЦА , , ЈРДАВ МВСВЦ , нрвТСЛ1Т8 88 ММГГРМШ« Н на годвну дмн. , ШВСТ МЕСВМН , 1§’, ТРН М8СВЦА , 7ЧИ

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне

ТЕЛћФОН ШГГАМПХ?ИДП»Г

ИВАН ИВАНИЋ

)ЕррЈг бј шиоуе — Покушај Срба — Банаћана да буном стресу са себе мађарски јарам и да се придруже Србији I Над старим зидинама Вршачве Куле и аад чаробним Широким Бвлом спуствла се била лепа јунска *оћ. Кроз миомирни вавдух прострели по којп слепи миш, а зааврча чврчад и пребди тако цврчећи вас целу ноћ. Месец је пошдо на свој 'вековни редоан* пут, обасјавшл успаваиу земљу својом бледом, сребрнастом светлошћу. ј'Шума је пружила по свој "'ветлости ду свпне својид с:а< злј, те л* ј на ч^ ту џанова, Ту је свв мнрно, ни лшстак не трепери, алетамо нвже од Вршгчке Куле, лево од Црног Врх», иа оном голом васу сасвим је жшво. Оружаии људи скупилн се с ко неке хумке и пажљвво слушају речи светтеннка. Када им се што н*ро што Д ЈП*дне, опи то исказују громхнм уввицима, који проламдју шумсду тишпну. Одјек тога шума одбија се кроз платиа старе куле и дубраве око ње па се враНа гамо, где је * постао, врзћа се Ђакову Врху. Ђаков Врх! Онда кад су се по и»ему хорили ова уз*ици, ншје се још *в*о тако. Њрзд гд је иазивао Голим Врхом али кад јуначки поп Двмитријс Ђак паде у меравнОЈ борби против Аустрвје, бранећи Православље од Рима и народ свој од бесв мађарских спахиј*, — онда иародни пијетет прозва ов*ј внс Ђаковим Врхом. Тако га Србв у Бојв^дани (азивају и данас. Ђ*ков Врх био је колевка устанку банатских Срба почетком 1б-ог век а- То је било у в-гемену када су агенти аустриске дворске камариле највише насртали иа православне Србе у Банату, приморавајући их да приме Унију и пригн»ду римског папу и када су спахије те доше слуге још лошијих бечких госнодара, у плуг хватале српске свештенике и сељаке, ла нм ору простране банатске равнице.

Крвави ћесар у Бечу и ње-! гови џелати у официрској уни-! форми и црној ри*и нису били никакав наук извели из устанка 1729. г. Срба у крајинама Потиској и Поморишкој против ј аустријског ессплоатисања: Из трагичне смрти капетана Пере [Сегединца и другова му у побуни Срба у Потисју и По дунављу против Аустрије 1734 године. Из устан * Срба које нехте цоше пристага та касилноукидање поменутих крајана, тс ее исешшг из Аустро-Угарске у Русију 1750. годин.*. Иј проливеие крви приликом Српског отпора 1777. ;од. у Вршцу и Новом Саду протнв аустриских насртаја на превославпу веру игд. Не научившн ништа из прошлостк, Аустријанци су н даљг нгуморно н јавно и мучкм, кидвсавалн Н 1 српско име, поносј и веру. Када су насртаја та-| дашњих, свакдашњих и садаш-ј њих највећчх српских нсприја* | теља преаршллн меру, подкгао ; се Српски Народ у д„њ?м Бт-ј н*ту, в српско-банатскоЈ пуков-! нији против гег аустри/ског зу« ; лума. Тај устанак сем религи озно-социјалног обележја имао је и ч*рактеЈ* иародног јединства, ово под утицгјем херојских бораба браће у Шумадији за ослоСођење Србмјс н уједмњење Срба. Вође овог бзматског у<.танка поп Димитрије Ђ*к ив Кручице капетан Мзрјан Јовановвћ, иоручник Шкрибетић и други хтели су, да под видом борбе против Уније, побуне и од Аустрије оцепе цео доњи Банат и да га прикљуце Србији. 1 а ј јуиачки српски покушај угушен ј® у крви вођа побуњеног народз, а спречен је издлјом новога Јуде. — Свршаће се. —

седугч у Р0Ј1ИЏ — Артур Рвмбо Једна чаробна уд&љица, којом жубори поток. Крунећи се заносно о трави сребрнастих влати, где сс сунце с поносних брда слива. Мала долина што освежове цео крај. Ту један млад војник, отворених устију, гологлав потиљком у свежем цвећу плавом, спава; испручен у грави, раздрљених прсију, блед у својој зеленој постељи засутој светлошћу. Стопалама упртим у небо, он спава. Смешећи се ко болно дете кад би се осмснуло, почива. Природо, уљушкај г* н загреј: он зебе! Мириси не узбуђују његов дах, он спава у сунцу ммрно с руком на грудима. Две дубоке јаме румене се с десне стране. Б.

ГГ\ Са позиције — Вече у рову Дивно вече, седимо у рову очекујући сваки час, да чујемо он* лвпо шуштање граната, ко* јв нам до [данас ништа штете не учини. Седимо, ћаскамо, се-

ћам се прошлнх ратова, сећам се оних злих вечери, када нам је киша пунила ровове: када у нас тук .з топо* I, а нико не ме сда м^дне. 0«де је живот; уз кафу, цигаре, картеразшије се живот. Ништа нам смвш| није није, него кад чујемо са !оне стране Саве како секире

Пад Пљев/ћа

После улорне борбе цоного* рци су одступили Цетиње, 7. августа, Пошто одред под командом генерала Гојнића. није могао одолети наглом наступању број но падмоћнијег непри,атеља, на ше су се трупе повукле према Плввљу, које су јуче пред вече наша војска и власти напустиле. Д нас се око Грахова в <ди огорчен бој. Аустријанци су г /д заштитом топова почели силазити у Граховско поље. примичући се и самој вароши. Нек.шико пута до мрака нег.ријатељ је налетао на грахов ско поље и неколико пута на ше су га трупе потискивале, наносећи иу веллке губитке. Бој је престао у с.ам мрак. Ненријатељ је био нл целом фронту одбијен преко границе и повукао се у нереду и оставио за собом масу мртвих н рање них. Наиш су губштц > мали.

Борбе око Грихови Цегвње, 7. авг. Јутро: пепријатељ ннје обнов.чо напЈД на страни Гр*хов*. Ј/ .е пред вече, за време борб? •жо Гргховз, прииећено је дт су Аустријании в*тром из својзх топовз кагеривали у борбу гвоје сопотвене трупе, к*д су сс ове биде почеле нзгло повлачигн. План непрчјатељ«, да изненадном и јаком офанзивом пробије наш ла«аи’ *од Ер-.-. * ва, сматра се аао нејСпео. / данцузи, с вевница Цоие Г тре. Цгтнње, 7. авг. Француска влада наредила ј своме одреду у Скаару, дз са официрима пођ« у Црну Гору и да се онде заједнички боре са Црногорском нојсаом, каосазезничком. 8 ] Ш ИШР I №

Лондон, 7 августа (задоцнио) .Тајмс" дознаје из далматинског веродостојнвг извора, да је цс-ло приморје под Черором и у беди. Мобилисани су сви људи до 50 години, па чак и неспособ )и. У Дубровнику је ухапшено 8 првака; међу њим* Ђалац, Мићић н Папи. Доктори Смодлака и Чингрија,јпосла. ници у Р/хстагу. ухапшени су. Доктоо Трумбић, предсетник општине у Спљету иобегао је. Ухапшени прваци таоцч су и

— У Мостару стрељвЈ/ У Мостару су 1. августа стрељали три православна и једн 1 г католичког свештеника. — Свештеници — прве жртве 3. августа 'требало је бити стрељено у Сарајеву 16 иравославних^свештеника. — Цео пук стрељан У Босни је уништен цео један чешки пух због побуне.

— Аустрију је обувео пламен са свнју страна —

својин животом гарантују *а мостове, телегр*фе н жслезнице. №1 Ш1 Молепствије по џумијзма Беч, 7. августа .Политнчка Кореспондвацшја* јављ* из Цлриграда, да су у свнма џчмајама држ*ва молеп-

сгвија аа победу мвма^ког и зустрл-угар к тг оружјг. Ово се тамо сматра к*о један веома значајан догађај, ;ер је с во прв* пут у исторнјк Огоиаиске Царевине дс се Муслимани у својим џзмијама моле ва победу једног хрмшћанског иарода

лупају у неку грађу, шваби би ваљдд хтеле тиме да нам кажу како желе понтоне поставити засиетли и која свеђа, док се тек еа наше стран е чује: „О Миловане, чујеш ли како швабе рззтерују страх", куца, лупа, ама то ће му и главе доћи." Тако ћете чути сталио довикивање кроз лепу ноћ, док који њихов топ не прекине за моменат вику, да се после ира ска' још слађе развуче смех, живот у нашим круговима. Овако тече живот на нашој страни, весело бурно, како је код њмх видећемо онда када будемо били на њиховим местима; даће Бог, да и то доживимо. Т.

ф Е Д, Т 0 Н

Детд— фом Лилмвмкун

8 вдш ( 1 ш

— Записник и* једии летњв биткв — «

— Немој ме б«з разлога потрзатш; а ако ме истрТиеш, не остављај ме у корацс, док се не нвпнјем крви СШлрш изршка.

Неко сбухвата чзрсто моју леву руку, полако је увијајући. Нагвх св према њему. То је ов, мој мали војннк, што ме држи. Један куршум си сгртлх исгер:о му оба ока. Али ње.еве руке већ попустише. Прсти му ола( чгтше, аатим *:е укрутише и

1 кривише... и н утону у море

I рЕИ. Црквеиа порта је н«ша! Ура! Ура! Нађох капетана на зиду. Готобо целу леву страну свога

Слава Мачви

Посхе Кум н ва, Битјљз драна и Брегаджш*, Српс је оружје уплело у свој лав' еиац још један успе*. У с*^..лом рату, где се бнју мнлијони, где се бију народи, грпсви изрод и* мао је ту ретку ватешку срећу, да буде први међу првим*. Нашм јуиаци са Кум*ноиа Битоља и Бреги*ниц*, шашч иеустра шими витеве с* Скадр* Једрена и Јадрин* видали су смртнв уд*ре моћиом неаријатељу, против кога су уста*и Сдовени, а поред њих и цео цивилизован свет који брани правду и сл;боду народа. И да би част била виша, да би счава и понос били трајнији, да би глас о сјајној победи што даље одјекнуо, надчовечанска се бор<а, у којој је непријатељ не потучен већ поражен, водила баш н« оном исто

риском месту на коме су пре сто и в ше година водили крваве борб* Вожд. Ммлош, Миаош Поце ац, поп лука, Прота Бнрчаинн, 3«ај од Ноћаји, ки* петан м његом голи синоии, ударајући темељ динашњој Србији. На прекјучерашњи даи срмски витези припилили су *а гробоашма сиојих предаки "иоштанице. Дрина, Засаамца и Сивиопвт су, као и препотекле крваие, Ми шар, Дубље, Равње, Ловница Шл.бац и Л>ешнмца опет су, као и пре сто и више година орошене крзљу. Идеали, којинв већ вековмма прилижемо што нам је најмилије остварују се. На хоризонту поиаља се Уједињвже Цвлокупног Српства у једну моћну и снажну држаиу. Слаиа Мачви!

капуга наје икао. Кошуља је бнла нз место к«пута. Шарока прса му се бурно мадимаху. Ја му Прискочих. Он се одупре десиом руком, о сабљу, * левом дохнати моју руку. Тако смо стајилч на иисоком зкду неквлико минута, ћутећи. Пред н*м* око нас и свуда, димило се. Вгрнице од цркве летеле су око нас као комврци. Моја лева нога лежача је н* леђима једног* лонца, што је пра пентрању уз* зид био убије и тако остао вв» сећп И тако смо сгајили... ћутећи ... једзм минут... а побед* и сунце зажарили су нам лица. .Једннствено ратно вече“, рече он смешећн се и са :’ „Напред! 11апре*!“ с«гочн доле, а ја за г,им. Цнца* пође за нама, а затим V. сви, који су још имали сукЈ и ноге. И опет даље. Пушне цева се загрејале од пуп њ*. Добошар је непрестано ударао бум, бум, бум, увек после прве бо,/бе, која је опадала, а паступала појединачка борба. Ишао сам са капетанои пред четом. Изненада угледасмо у пољу бунар. Тамо! Оиамо! Бу-

нар је био скружеи мртвими и рањеними; одано је већ нестало врга. Сви га у тренутку оаиолисмо. Тада паде једна граната (пуста остзла) у сред моје чете. Одвади пола буаарски ограде и са неколико каменова паде у дубину. Једанаест до дванаест пешака је убијено, аавитлене утробе, ногв, рук% гливе и нелики комади меса котрљали су се по земљи. Капетан н*ргди да се свири аа полазак и викну: „Не с .врћите се, не осврћите сс!*‘ Добошар опет поче ди лупа! Бум, бум-бу*. Нипред! напред! Шта је то? Капетаи стоЈи. Сабљу држу впсоко. „Нвчишите кару! Напред марш!" И ми смо га већ опколили у гомили. Два непријатељска пука у оклопам*, по свој прилнци, већ одавно су нас гледили испод ока. Већ су се примакли са трештећам ввуцима трубе — то долиае аиђеин спаситељи. (НаетА»«ке ее).