Straža

БЕОСРАД. ЧЕТВРГАК 14 АВГУСТ 1914. ГОД.

Б -до1Ј 07 Стан редакпије н админисграције Космајска ул. бр. 2 I Огласи се дају у адмииистрацији — Цена утвр^ена Неплаћена се висжа нг игЈнмају Рукоаиси сл не вукћају. Пнсма, руконасе, вовац и с«е остало што се односи м лист, сдати клчсвимтву дмста.

ТРПЖО аЛОБОДОУМНИ ОРГАН јавног мишљењд

«

СТРАЖА -

БЕОГРАД

Првтплата аа Срвајр ма понта:

НА ГОДННУ

дин. 12'—

. ШВСТ МЕСЕЦН

. 6--

. ТРИ МЕСЕЦД

. з—

. ЈКЛАГЈ ЈДЗСВЦ

. г—

црчтплт 81 иностранство на пошти:

ИД ГОДИНУ

дин. 30'—

. ШВСТ МГСЕЦВ

. 15—

. ТР* МЕСВЦД

. 750

. -1

и

ТЕ/1ЕФОН УРЕДНИШТБА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне

Сутра ,Стр 1 жа“ доаоси чланак под горњим часловом, Члтнак је пиСбо Словак по народности, који је до пре кеколико годика био аустријски активни официр. 3 ог свога от ореног национализма и Слоленстаа он је мор о да ликви' дира са војском и каријф^м. Скрећемо пажњу нашим читлоцима да не пропусте, а да не прсчкт ју овај чланак.

а многобројни њег. ви н.-.р 'ди, ослободиће се вечитога тира* иисањ*. А ми?.„ Бог је недики! наша пргведна борба, довећв нзм проширење гр .нвце, н ујединење још неослобођенога Срп ства, а под светлом крунон Отца Србије — Кара Ђорђеве династије.... Живела храбра Српска војска! Слава палкм борцииа на Мапвлтском бојишту!.... (СвршиНе с«)

ГШШ» МДРНОВПЋ

рзбош

- Сјајна Мачва. План Аустро-Угарских војсковођа. Предосећаји, к вежчанствена црква -

/

X", али Аустро-Маџ фонл, како се по њиховим напормма у ( воме нашем светоме рагу види, нису још дорасли, да мисле о животу и других мзлнх — фл* зичкв’слабих — народа и држава! Онм чак ннсу могли, или нису хтели да процеке време данашњега века у коме жаве, да и сама природа код малнх а слабнх народа в држаша, разнија и усавршава човсчиј« ум, н угућује их да се и сама боре зј свој жизот, за свој опстанак као народа и држкве у целиди. Себични, и ратобор ги умов« ип !'наснлннка, жнве још у среджевековном добу! добу отмица н нревара! зато они немогу ни да се сникну на данашњи мирно-културни и морални живот, који је намењен добу мнра слоги н заједници свих аарода’ свију вера, у коме просветни . постсли мира ч слоге иду чак и до таквлх граница, на којим-

тветој иаеји, у којој би чове* чшство данум душом од тешких р тнвх напори, жртев% и људских и материјалних, противе се, две велпке силе Немачка и Аустро-Угврска мтнархија,

Трка за очдеиок Одмах првих дана по бомбардовању он (виши држзвни чинввник у пензији; љубитељ декорација и поштовалзц, и то слели поштовалац, оннх који имају бар најмање три декорације; срете ме и посзе здрављења рећиће ми: Ја еам у станици добио кола до Раље, идек^за Ниш. Ко ће све ово издржати! Просто саи нервоззн постао. 2Гајде ако оћеш и ти! Бићс и за тебе места. Боље је бежати но се излагати опасностн! Оно ја не марим !\да погинем, али бар онда да паднеи на бојном пољу, а не овако кукавички! Одбио сам га. Нисам ни покушавао да га задржим, јер сам видео да га је страх већ сасвим урнисао. После непуне недеље дака један

културног света!,.

на очнг. ед васколиксг морзлно лист ! е Д° нео вест из Ниша. да ће еви они Београђуни. који су остлли у Београду, бити одликовзни Јнарочитим медаљама. Нј дан два |после публикииије ове вести срео сам опет њега. Не мало сам био изненађен, — Одкуда ти, човече? — Ја? Па ја сам стално био овде! — исчуђава сеон! \ — А Ниш?! — поосећам га ја. — А ја, па ја сам тамо био зва-

Први ударац којд је Аустро,Угарскз војскз наменил! нашо 1 војној снаг', сломљен је у питомој Мачви! у којој је пре сто година и с.заиии Вожд КараЂ фђе р .збио Турке код Мч* шар*, на јуначком мегдану. Са: иичним послом ! Као сиецијални кудругвм ударцем после три го | ри Е , „ РЈ р н , \ Док сам се ја још чуоио овој дине и Велики Мчлош раабно 1 је силан бр )ј потураца код Дубљт а дачас? данас пак, пра*

ће се сусреста сви просветпо културни апостоли, и птсавето-ЦЈа овим пак поразом Аустрогатиодаљој заједничкој функ- Угарске војске, као нашег н-ј-

Хпук Вожда КараЂорђз, његово величанство престолон.следник Краљс-вић Александар, као врховни командант Српске војскеј р збио је силну Аустро-Угарску I војску, впет у питомој М*чвн. ј Са

њсгово) лажи, он ме сасвим мирно упита: Богити, где и ко то врши упис Београђана осталих у Београду?! Бадава, орден је у стању све да ј учини. Апис.

иији света и свију народа када 6л се осгваравзла и идеј, свете Хонстове науке. Зз т/ св;г идеју бори се панас Тројни Споразум: Руснја Француска и Ечгде К ), к ?ме и мпша мага Собија притада тој |

!

већег ВСКОјНОГ уеари^атеља, б; - ! — Царев дан — Бурие демонстра ће у име Бога овај ударац за ч " јв хоаГрн. Х * пшв ' њега, и његову влацавиау, последњи, јер тек сад; иде силча Праг, 10. авг. Р/ска војска, да му прчиреми Цлрев дан, који је до ссоро вечну кућу, у којој ће своје у Ческој прослављач на веома велике грехове испашгати, свечан начин, просливљан је о-

овога пугауз св^ ну вику: апцуг! Још од ране аоре прашке улипе биле су прекркљене жандармима. Намесник Ческе граф Тун, издао је био наредбу, којом се забрањује скупљање у групама. После свечане службе, којој су присуствовахи само чиновници настало је у намеснчковпј палати примање. Од угледних људи нико иије отишао на чсститање! То је намесника толико озлоједило да је посла ј неколико фијакерг са жкндармима и наредио им да мч и насилно довуку угледне солчтвчаре. Озо чдснље изазвало је ужасн гпушеЈве негодовање у народу. И у и«че у место свечане бдкљ де народ је демонстратирао.У кр-' вавој тучи, рањено је неколико жаидарчиа а неколако их је уби* јене. Многи жандарми — Чеси, бзцали су своје пушке изјављу јућ*, да неће да цуцвју на сво* ју браћу и придружавала се де* монстранти«а. Пред намесниковом палатом су демовсгранти отпевали, Хеј Словенл! и разлупали су про* зоре. Тек јзка оделења војске успе ла су да рзстерају демонстранте. Ухапшен је велики број угледних Чеха. Међу ссталвм и Крамарж; Масардк јг само под наазором. Добри и симпатнчни Јан Ховтрка стрпан је у лудницу. Његова радња сва је уништена.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Наши пријатељи

Јан Крек, угледни словеначкн родољуб и велнки Словен и пријатељ нашег народа. „Моја је душа у Србији!" узвикнуо је овзј брат Слове. нац у сред Бсча, када су тамо стигле прве вести о херојско победи Срба над Турцима. Услед Др. Шустерчића, овај врсни наш пријагељ повукао се из политичког живота. Како тиме није ни мало умањен његов значај и његов уплив, то је он пре неколико дана у* хапш«н и као таоц затворен у љубљанском затв ру.

Рреко Дрине

јуче — Јављају да су живм Београд, 13 авг. После дводнев.чог ћутања наше комшије су се опет јав тле. Да би нам ј*ввли да их је после мачвтнске погибије остало рш, Аустркјанци су јчче око 3 часа по подне изб цили не* колнко топовских метака. Вндећи да им са изше стране не одговара, они су се брзо ућутсли. Јављзју се људи, тек колико да знамо да су живи!

Како еу нзши хоабри вајднцн и^ратиди кушургрзгарзку казиеиу еке п вд'ад

ФЕД>Т0Н

в

I

— Јвдан сена»циоии догађај у једном отменом подруму Г. Двректоре Од када сам дошао у овај отмепи подрум, дожваео сам доста догађаја. И право да вам кажем, ја пе жалим ни мало, што ме је госпа Јуца шајурилз. Он»ј отмени подрум правн је благодат за мене. Овде сам сазиао мно)*е стварв, које ће без сумње н паше читаоце имтересозатв, варочито сзда, када се о многим стварима не сме писати. Јер, оловка мсумесног цензора јако је »ашвљена ■ чека само при. ику, па да превуче. А посае ■ Тораачки разлозв иду у арвлог овоме. Као прва вест, којом јћу вас из овог подрума јесг. доктор вг-ђа док-

торка послали у Скопљу телеграфским путем благослав Јов нки и јоци, а за там су и самн отишли у Скопљ? да врате бсгуаце. Док парна машива брекће и носи г-дига доктора и 1 -ђудо* кторску у Скопље дотле са ов* До одиграла још једна сенвација! Лепа Јелена, или како је из мвлошти зову Лела, пре три дана гапунила је шеснаест година и јуче је своје младо срдачице отворнла и своје јаде поверала својој мамч. Г. Дирекгоре, дозволите да вашу читалачку публнку упознам са лепом Лелом ■ њеном мамом. Пре једно седамнаест година лепа и симпатвчна госпођаца Патрошићева удала се за матора и ружна господина Ћуковвћа, банкара из главие чаршнје. Тај догађај направио је читаау револуцнју. Сви су тввдили како је го•пођа Пстровићка просто жртвовала своју ћерку, да би само ■ даље имала уза се г. Буквића. Ави зли језицм нису се са-

мо на томе задржали. Г<'ворило се, како је госпођа Петровићева пошто ио то морала да се уда, да не би осрамотила пцродицу. Бајаги, бко се умешао кеки коњичкм поручник. И многи су сажаљевали г. Буквића, коЈи је излетао на лепак, као комарац на свећу. После трогодкшњег брака г. Буквић је једно јутро освануо мртав. Ударила га капља. Зли језици опст су чинили Гвоје. Говорило се, како је он нгпрасно пресвиспо, јер је из непо битнпх докеза уверен, да мал« Лела и није његово дете нећ Г-ђз Буквић, деветнаесто годвшња удовица са двогодишњом ћерком, повукла св после смрти свога мужа у своје родно место. у мзлу паланчицу С. и ту се сва посвегила незн око своје мале ћерчице. Дани су пролазили, ч за њима и године. Од мале Леле порасла велика црнопураста шипарвца, која је ■зазив?ла погледе мимопролазнзка. ДоГросигуварана госпођа Буквић прегелила се у Београд, да би својој ћсрцд прибавила

што в«ше друштаеног „шлифа“. Као свака добра мати уписала ју је у „таншул" и узела јој учите мшу за клавир н француски језак. И за кратко »реме од паланчавке створила се варошаика првог реда. * * * Госаођ* Буивићка је сз провора подрумског сзе вгдета. Видела је како њену малу Лелвцу прати неки млад господичић св жираде шеширом. Иако је киша једва промпцала. он је ипах чврсто припијен ув њу држао раширен амрел. Обоје су ишли, ћеретали и смејвли се. Госпођа Буквикка била је као скамењена. Са скупљеншм обрвама, и неколико бора на лиау, погледалв се угл в дало, да сеувери о строгом изрзву свог лица. Затим је села на канабе и трудећ* се да буде мирна счекивзла је Лелу. Лела утрча У руци јој је висио блок ва ноте, на коме је златним словвма бало написаво „Музика*. Још зарумењена од рааговора бил* је авђесски дивна. Она похвта мами да је пољуби, ала

је ова одби. Лела стаде запре■ашћева- — Прво да сеобрачунамО) рече/ђа Буквић стр гим н хладннм гласом. Лела је ћутала ноте јој гспадзше из руку, а у вгликвм итавии очпма затрепта голубња душа и невчност. — Гле ти и»е само, јсолидо уме да се претвара! — Госаођа Буквнћ је била стрчшнд овога тренутка. Из њених очију, трндесетоието годишње удовице сјала је ^гжа:иа ватра- Мала Лела бнла ]е поражева. Очи је оборила доле и замало оа је из њих почела да капље бисер роса. Затим је пала мајци у крвло и своју црнопурасту луду главу сакрила ју у кедра. Леденн панцио око м ЈЈчина срца почео је да се крави. Она је помвлсва по коси. — Добро, ле, немој одмах да нлачеш. прво ми кажи, које тај господин, што те је данас пратио. — Милан Петрввић! — А шга је?! — Превник! апсолвирани правнак! — То исто толико знам ко> лико и ништа! —

— Али за бога мзмице та он је богат. Његрв је отац посланпк и веом.а стоји добро код министра Милана ће мивистар да узме код себе. Он је јако болестан! — Д* узеће га за практвканта! Али сада све једно, од кад се ви познгјете?! — Од пре два месеца. Ах мамице, да знаш само како дивпо игра Свира ванредно у клавпр. Он ће ове године положитп и дипломски испит. То ми је кавао, и тада ће га мннистар узети код себе у каицелариј /. — Д-.бро, добро, али како сп се тн са њиме упознала! — Ја... па... свај, патала је ккша н он ми је понудио свој кишобран! — И он те је допратио до куће. А сада те редовно прата до подоума. Јел — тако?! — Л аа је ћутала. Затим рече; ти си га требала одбити! —-> Одбити. Али како сам мо* гла, кад је био тако јако услужан. (Свршиће се)