Straža
БрОј 208
БЕОСРАД. ПОНЕДЕЉАК 18 АВГУСТ 1914. ГОД,
Гадиа IV
*:
»
с,
т*н редакпије и админисграц и ј в Космајека ул. бџ. 21 Огласн се да}у у адмннистрацмј* — Цена утврђек« Неолаћена ее ансаа не нрнмају Рукавнсн се не враћају. Пасма, руконисе, нонац н све остало ■то се односн нн лнст, сдати власннштжу лнста.
т
»ЛОБОДОУМНИ ОРГАМ ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
.СТРАЖА’ — БСОГРАД Нретпгата 1р1а1г ва на гоаннт , *ВСТ МНСЕМН . трн маев*д . ЈВДАН МЕСНЦ иретмт и певтнм тм п ишпш: н* гсданг даа. Ш . пгвст мвсвма . I* 1 7-» 12 е- у1'— ТЕЈШФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излааи свани дан у 6 ч. пре подне
ТРЗШФШ ШТАМПАРИЈЕ 10В2
Наше бојиште Затишје ха целом фронту Ваљево 16 . августа. По накнадном извештају непријатељ је тукао арти — | ма Маћарима, учиила је, да је леријском ватром 15. августа Велико Градиште. Да-|кф’
'ском ф.''ашом — престолона; следник Рудолф са својом дра!ганом бароницом Вечером, идеја у угар:кој потпуној самосталност васкрснула. Царевић Рудолф био је л>ујбимац Угара, Отворен, гскрен !а при том правичан и присту« пачан он је на јуриш стекат симпдтије угарског народа. Његово ритерско држање према народностима а нарочито пре-
он убрзо п стао попултран ме;ђу народе Монархије, који су у њему гледали не само буду
■л г* • ! вољити. нзс 1о. августа ни на јсд-1 и зато ј- за с Ве в Р ем е ње и ^ гова живота била престала сваном фоонту нема ничег ка борба против царства Сва 1 г Ј нјвд ки је очекивао да симпатични и правични царевић замвки Г11ЈпГЈ1 . јсвога крвавог оца. Али ужасна !катастрофа, која још ни данас — ——— јније расветљена, прекинула је јто примирје. Да ли с правданб или не, о томе на овом месту 1 ‘нећбмо распразљати, народи су у овој трагедији видели прсте камариле, којој је на челу јстајао сам цар, који није пре- Фнања Д«ан — Ирунноања у гарснош круно« - Владаааиа графа Ју- за° ЧаК НИ ОД ТОГа И ДЗ СВОГа паја Аидрашија - Анвиоаја Босиа а Харцеговвна а Угарсиа - Миоао . о одц*пп>ен>у Угарона још и данас жааи — Драна у Мајврлмн-аном сина — јеДИНЦЗ Д8 ПрИНвСе НЗ дворцу — Праегодоиаслвдвнчко патање у Угарсиој а иајаар Вкљвк I. _ жрТВеЧИК. Престолонаследничко пита
од пропалих /гарских графова м барона огромна имања, на којима је подизао угледна до* бра и радна индустријска предуаећа; у којима су становници сиромашне^и неродне Север-
не Угарске зарађивали насушни хлеб! Његови, пак, царски двори увек су отварани угарскни магнатима. Овако радећи он је успео да ее и у најнижијим слојевима
угарског народа, као ■ у нај вишим говори више о њему династнји Хохенцолерн но Фрањи Јосшфу ■ Хабсбургов цима. К—р (маставићс с«)
Сен-Џемска палата
н После аустро пруског рата, у комв су аустријски цареви изгубили право на титулу немачког цара, Фрања Јосиф је био принуђен да орими посредовање Фрање Деока, мађарског државника, н да се са Мађарским на* родом измири, признавајући му потнуну самосталност. То је био највећи удар за монархију. Дотле бар унутра угледна, иагу била је свако поштовање пред својим многобројним народностммм. Да би пораз колико толико био ублажен Фрања Јосиф аустријски цар, крунисан је за угарског краља. Окуражени овимуспехом Мађари су раднли потпуно нј своју руку. ие обазирући се, да ли се то коси са интересима Аусгрије. Једизо за време Андрашијеве владе, била је обусгављена борба између Беча и Пеште. Али и.еговим падом, пали су и сви обзири и преиа интересима мокархије гао и према самоме
владару. Безброј немира, истина; Њ е била је Ахилова пета за секундарно- значаја, али ипак јМ онархију и и^бор са пок. Фрау?ицај их на државни живот| Њ о М Фердлнандом био је врло рђав. Нарочито Мађари нису могли да се пожире са његовим изборж Дубох јаз, који је владао изхеђу угарског нас!ода и Фраае Ф. Ј рдинанда пије осгао незапажен од немачког цара Виљема I. И ако лични пријатељ Фрање Фердинанда ои је помишљао, да кући Хохенцолерн осигура престо у Уг.фској. Да би ово што лакше извео, »ористећи се разним спортавима а нарочито ловом, он је често путовао кроз Уг*'рску, где је про* бављао по читаве недеље. До* лазећи у додир са нстакнутим и уплавним угарским полити« чарима, он ах је стално уве-
Горња слика представља Сен Џемску палагу у Лондону, у коју је скнопљен ммр између Тур:ке и Балканских држава. Како према последњим вестима са бојишга акција Немаца и Аустријанаца стоји шеома рђаво то је и њихов пад близу. те ће и они попут Турске морати да мо е ва мир* Преговорм о.чо мира вероватно да би се_повели у Лондону и то опет у Сен*Џемској палати!!
монархије, стално су га днев ном реду. Невидећи на тако важној држав ој гозицији свога човека, свога соплеменика, Уга* ри су бесно ударали на цео сисгем владавине, неш гсдећи чак ни саму круну Ан^ксија Босне и Херцеговине, најочитији су пример ове борбе, која је иначе већ пољуљали углед царства још внше пољуљала Астрија је хт:ла обе српске земље да присаједини себн, али је на отпор Мађара морала да одтупе и да нх присаједини м нархији * По.редовнвем Фрање Деока Аустрија и Угарска су биле измирене ■ Аустрја је иислила да је мигао одцепљења Угарске од1равао о својим симпатијама и Аустрије прошла, да су је Ма немилице је просипао комплиђари предали забораву! Али менте о Мађарима, њих вој Мајерлиншком трагедијом 1887!култури и њнхоаој бриљантној године. када је једно јутро на-!будућности! Да би томе *ао и ђен мргав - убијен шампањер- видна докава он је накуповао
Наши старци
. - ■ :
ЈГосмртиа кема — Аустријм —
И дође часак свети, Д* *■ с« аа врат стане, И часак за те клвтн Да твоја кућа пааае. Да трула зграда падне Ко да је «вје ■■ бмо, И да се вароду моме Задеча саом*ево крвло
Једнога варвара срушв, Сломв шу гадаа крвла, А други варвар ти са Што са му крвцу вала. Црна ти петак сввћ«, А Србин још је *шо Он ћ« та ва врат статл, О гадна Аустрвјо!
Да Србнн у старом дому Поново пездо сввје, Гд«, авај, квого векова Слободав бно наје.
Словен, свесп снаге Слободу тражв своју, И с чатври стране амијо Упадвће кућу твоју.
Предсмртву пвсму певај, Гробваца готова стојв, А Демов свртв твоје Последње часе тв бројв. Јула, 1814. год. Београд Р. Д. Кнежевић
1914 година јвдног Србина бившег официра -
— Пророчанство — Европа је пуна еактри-е цатета. — Борба народп се помаља. Спорови, којв су повелн око овога убвства са једном малом државом још су јаче погорвгале односе мз.леђу Р/свје ■ Аустрвје, воја је у овом убиству ввдела умешаву руку са савера. / Гједном велааом месту источне Угарске водн се опг: веленвдајначкв процес који С завршава : м« што Аустркја тражн од мале државе, коЈа је под сумњом за убаство царског прннца такве накнаде, да је ова у вемогућшости да вх испушв. Јевуитска двпломатија ана добро, да оввм својим тражењем не погађа малу држлввву. већ Русију. Иаавивачко држање њежо в претеће авецкање Иемачке учиниле су да се је цсла Евроиа мобвлвсала. АувтрвЈска тражења одбВЈена и ово одбијање иалази силног
одјека у Русвји. где ратна струја потномагала неколвцвии цар ских кнсжева утиче на ц*ра да објави рат ■ да се једном већ обрачуиа са неорнјатељима. Цар попушта. Између Иарвза, Петрограда и Ловдона жива преписка н телеграфска веза, после које сле •’ е категоршчка шота руске вл' у Берлину и Бечу. Беч, подстрекнут Берлином одбнја и објављује ЈСрбијп рат Истог дана послаиик напушта Београд. “ Европска војна о којој с« тако много говорило, најзад, је избила. Русвја објављује рат Аустрвји ■ Немачкој. Го псто чвие и Француска в Енглеска, Црна Гора а Белгвја. Шпанија ћутв! На тражење Немачке да и оиа ступи у офанзиву ватрени ј/жњак хладно одбија и велв, да по угопору сг о оида има да ступа у акишју,, кад буде ^Немачка нападвута. Овде је пак била|
Немачка нападач. У Берлику и Бечу паника. Јтш се уздају у Бугарску, Турсну и Румунију, на Југу и на Северу у Савез (Шведска и Норвешка.) Против Немачл-е и Русије почеше да се спремају Јапаи и мнсге државе у Африца и Америцв. Сједи^ене Државе узимају ва себе улоту арбитра, али заоштре носг таква, да је апсо1 у гн ) и ар емогућ. У Русији, Француској и Енглеској велнке церемонаје и иа* раде. Владари дају аначајн« изја* е. Прокл амацнје царева, краља Енглеског и председника франускде репубдвке примљене су са одушевљењем. Амернка чинв још последњн покушај за мир, али је одбијена. Правда, и нсткка су иа странв Споразума н њима наклоњевим странама. — Наставиће ее —
-ЈУЧЕ Леотрад, 17. авг. Јуче око три и по часа по тне појавио се од 3 емуна је*
дан монигор са два шлепа нкз Дунавскк Рукавац, снгурво да одлесе својима на девој обалв Дунава, праха ■ олоза, ■ ,аав* ре“. Алв, тај покушај нијс вм испао за руком. Н.аши будии и храбрв артиљерпл .иоздравила су их“.... Послг трећег метка указао се на мовитору врло густ двм. И мокитор ја Јувачки дао контра датру ■ утекао понова уДувлвац. Одмах ва твм на бсжанкјских авсова и монитора исплљено је 41 тетака кој« су иа фијукањем прелетал« преко нешвх глава. П.
•' н. .