Straža
Број 232
БЕОГРЛД, ПОНЕДЕЉАК 8 СЕПТЕМБАР 1914. ГОД.
Година IV
Стан редакпије и админисграције Космајска ул. бр. 22 . Огласа се дају у администрацији — Цена утвр^ена Непааћева се писма не прима]у Рукописи се не враћају. Писма, рукопксе, новац и све остало што се односи на лист, слатк класништву листа.
*
трджа СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Адраоп аа тмаграав :
.СТРАЖА' -
БЕОГРАД
Пратпаата аа Ср1а]т м пашти:
НА ГОДИНУ
дин. 12’—
„ ШНСТ МЕСЕЦН
„ 6-—
„ ТР« МЕСЕЦА
. з*-
„ ЈВДАН МЕСНЦ
. 1 —
Лрвтплата ва нностракство на поштн:
НА ГОДИВУ
дин. 30 - —
„ ШВСТ МЕСЕЦМ
. 15--
„ ТГМ МВСМЦА
. 750
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излази сваки дан у 6 ч, пре подне
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
0 №111
Бугарсиа прежиаљУје судбоиосие дане —
Софија, 6. септ. — У последњем броју одлично уређене „Зоре“ бивши бугарски министар Тодороз написао је чланак у коме кратикује данашњу спољну политику бугарске крзљеване. Брзнећи Русију од нападаја аустрофилских листова Тодоров вели да Бугари нису у праву и да вемају повода за такво своје огорчено и непријатељско држање према Русији. Јер, да ли су Буг»ри послушали савете моћне словенске ззштитнице? Нису! Она су чинили оно што су им саветовали Аустријанци, који су нсприј .тељи Русије, а према томе и свима словенима. Дан Ј .с су Бугари буквзлно у истом положају. Исти људи, а да ни нзјмање не увиђзју своје грешке и заблуде са истом ревношћу кго и прошае године, боре се против Русије и немају вере ни у коју добру мисао. ки у који добар савет, који им овога пута иду не сзмо од Русије него и од Енглеске и Фран-
гарски ултиматум предао Срби ји. клика је висоиих кругова напро:то ставила цара у клау* зуру. Нико није смео до владара, па је сам министар Сазонов осам дана уззлуд настојао, да добије аудиенцију код Николе II. Спиритус ректор свих даљ* них акција био је велики кнез Николај Николајевић, садашњи врховни запсведник руске војске; он је улраво преварним начином натерао цара, да пЈдпише заповест о мобилизацији. Велики кн?з Николај Николајевић изненздио је нгиме цара измишљотином, да Немачка подпуно мобилизира, иако онда још није би^о ни говорт о мобилиззцијн
цуске. Неће ни да чу]е о могућности да се поправе тешке н , мачкој п н а дз је ради тога неправае, учињене Бугарима, мирољубивим посредништвом'Ј реко нуж |, 0> да Русија одмах
а покоћу 1'ројнога Споразума, а вду за саветима густро немачким који гоне Бу.аре у наручје Турске против Ру-| је са' ссбом одм« донео готову си )е и њсзиних савезника. - И Тодорсв Је мишљења дз у Ј заповесг 0 моби лиза ЦИ ји и није Бугарско] пи ]е билз никада већа потреба зз опште партиЈСкн отишао зе из ца , Ј Х ода а кабинет, као што Је сада. Дани, ко,е сада прежпвљуЈв Бугар- ппк т1ап и ^, е „ ао св и ога попписа ска, суоооносни су за њу и они се не понављају ни сваких Оеџви ни сваких десет ни свакцх педесет година. Догађаји не чекају; општи гартијсни егоистични рачуни требз да престапу. Тодоров постгвља питање: Зашто ми треба да очекујемо осгваривање наших историских идеала од немачко турскога блока? ^ ^ ^ Зар је тај пут погоднији и поуаданији него ли онај са Тро1- д* тпо^Угапске' ним Спорапумом и српско-грчком сагласношћу? ј чно Ј^учно стао па нашу стра|Ну. Многсбројне његове изјаве од првог дана најбољи су том сведок за то. Он, Николај Ве- Ћвоару је крив вепики нн.аа Нниопај Николајевиђ. - Каио бечлије ; ЛИКИ је Тај КОЈИ ПО ЛИЧНОЈ ИНИ* цијативи узео у заштиту пр : ;-
предузме своје пр. 1 тумере. Он
док цар није дао свога подписа То што пише овај бечки лист смешно је глупо, јер је целоме свету познат факт, да је безсилни и моћни имперзтор Николај II. од првог дрског налета на н;с сам ли-
УЗРОЦИ РАТА
лредстааљају уарои рату. Случајно нзм је дошао до руку једап број „Винер Алгемајне Цајтунга" у коме се ва воло интересантаи иачин хоће лажно да представи, како наш моћни заштитник Цар Никола II није хтео ратои да нас узие у одбргну од мучког напада Аустро-Угарске. Зашто је бечлијзма та лаж била потребна кије нам познато, али куриозма радв преносимо }е у наше сгупце, да с том лажи упознамо и наше читаоце. „Винер Алгемајне Цајтунг* пише : С неописивом запетошћу све упире поглед на северзисток монархије, где се примиче својему крају најстраховитија битка светске повести. То се већ
Јева, што их сви прзтимо с грозничавом узбуђеношћу. Ове две ствари треба да знаде савремени свет : Цар Никола II., најмоћнији аугократ, био је првих осам дана у правом смислу ове речи затворен и под лажним изгово* ром управо присиљен, да подпише заповест о мобилизацији. Одмах иза орајевскога атентата, којему су пали жртвом наши престолонаследнички супрузи, израдила ратна странка у Русији, да је цар наредио велике војничке приправе. Значајно је, да се је почело грозничаво радити око ових припра* ва одмах о прзом дану после уморства наших престолонаслед’
свршила катастрофалним пора- ничких супруга, одакле се може
зом аустријске и славном победом руске војске (пр. ур.) Зацело ће свакога занимати, да сазиа узроке, с којих је дошло до ових безпримерно љутих бо-
изводити, да крвзво недело у Сарајеву није изненздило познате кругове у Русији. Ситуација се је све више заоштравала, а кзд се био аустро - у-
СРЕЋНА ТИ РАНА НАШ ВИТЕЖЕ
Крваво али славно разбојиште око валовите Дрине прогутало је безброј жртава, наквашено је потоком крви, а пре два дана на њему је просуо своју племениту крв краљев првенац, краљевић ЂОРЂЕ. На Мачковом Кшену, у тренутку када је све зависило од још једног снажног и смелог налета на нож, јуначки Ј*е краљевић са револвером и сабљом у руци стао на чело свог батаљона и са њиме неустрашимо »јурнуо у многобројног непријатеља. Битка је решена, непријатељ је потучен и натеран !у дивље бегство, али је јуначки краљевић допао[тешке ране Рањени Кргњевић пренет је у позадину где је нет у бопницу.
превијен а одатпе је пре
ведну срлску и словенску стгар. Дабоме, да то ин у колико не умгњује заслуге и великог нашег првјатеља великог кнеза главнокомандајућег Наколзја Нн колајевића, који је у своме раду само следпвао систенцвјама узвишеног Господара. ћ |! ЦПП — Румунијк је пут отворен Букурешт, 6 септ. — „Аде верзул“ доноси чланак универзитетског професорз И. Урсу у коме се вели: „Час је куцнуо! Наше време је дошло. Споразум са пријатељем с ону страну Прута ми можемо да остваримо наше националне идеале. Сада је најзгоднији моменат да унижену Аустрију гурнемо у рупу, коју она толико година копа за нас. Румунији је пут отворен Не оклевајмо!
ф Е Д> Т 0 Н
П. н. Гр.
Српска мајка Било је то одмах по мобилизаиији. На —кој железничкој стгници је врло живо, још 10 минута до поласка војног воза. Видите како се мајка опрашта са сином, сестра са братом, а љуба са својим милим господарем. На свима лицима огледа се неселост. Војници радосни певају. Сви грабе да се са својима што више наразговарају. Само једна постарија жена, обучена у чисто народно одело ћутећи седи на клупи)и мисли. Ни једнгм покретом, ни једном речи, не покава да је интересује ова шарена гомила. Она је готово бесвесно гледала преда се. — Даље од воза! чује се, ни качо л.убазан глас жандарма; шт > је знак да је време пола-жу. још један стисак руке и оОз
пође. Из вагона ззхорн се песма, с којом су се измсшзли узвипи: — Збогом! Срећан пут. Пиши. Жена у српском оделу, која је до сада седела мирно, као да се овог момента пробудила из неког тешког сна. Подиже главу и упре поглед пут воза, који се полако као неки џ а н губио у даљини. До нас допираху последњи звуцн песме, коју су војници запевали, при поласку воза... У њеним очима заблисташе сузе, и она спусти главу у кри* ло и затим гласно зајеца. Гомилу, која се гушила око излаза, ни мало ие дираху сузе ове старице. Нас неколвцина одвоји смо се и приђосмо јој И упитах је: — Је ли стара, за што плаг еш? Да ниси и ти испратила кога овим возом, у овај свети рат ?! — Она подиже главу. Обри са једном марамицом сузе и рече: — 0 моја децо! Никога ја нисам вспратила, ннти имам кога! Већ ме је ж ј о када видим, како свака мајка, свака жена, сестрз испраћа по кога на
Швзбу а ја немам никог — . . . Имала сам четири сина, као четири јабуке; чувала сам их као кап воде на длану. Погинули су; двојица утурском а двојица у бугарском рату. Има* ла сам мужа и он ми је погинуо приликом бугарског упада у Књажевгц! Како не бих плакала?! И у њеним очима, заблисташе онет сузе, које су јој цуриле ииз збрчкано и од сунца опаљено лице. Туга, слатка туга ове мајке, пве српже мајке, све нзс је дир нула. Наша сцца задрхташе као струна на гуслама, наше се очи напунише суза и ми се опрости мо са овом старицом, која је несрећна, што никог у овај свети раг не посла Београд, 1914 г.
Ревизориив., р ; т ““; њости, да упутнице шаљу у Београд, пошто поште примају новац за уредништва. »»Стража“.
— Најфамтаотмчнмји борац против Аустро-Неанамне „Камнише Цајтунг", говори о американском јавном мњењу, ко* је је протавно Аустро-Немачкој вели ла је то последица словенске агитације, која се с д више десетина година врши — Најфзнтастичнији борац вели е у том чланку — против Аустро - Немачке је Михајло Пупин, угарски Србин професор на ун-њерзитету у Колумбији. (Г. Пупин је наш генерални конзул за Америчке државе. — Ур.) Са својим друговима све је ста вио у сокрет, само да американски листови заузму непри* јатељо-и ползжај према вама. То му је у прва мах и пошло за руком, јер амеЈ.иканска штампа је неупућена у европским стварима."
Иотииа м прамда мм рвч.1 —
»ЈУ последњу
Париз, 6. септ. — Угледни Франиуски публициста Габриел Аното, написао је у Фигару чланак у коме осврћући се на лажи и неистине, које шире немачке и аустријеке телеграфске агенције каже између осталога и ово: Аустрз-немачка днпломација може преко својих агенција и листова гомилати лаж на лаж. Апи томе она неће моћи да попусти узајамно поверење удружених сила, као што нећ? ни одвратни метод, метод немзчких генералштабова поколебани храбр >ст трупа народа, који неће да буду потучени. Заједничка в рносг шест савезника, које је дипломатска ,безочност Немгца и Аустријанаца ујединила, може рачунати на материјалне и мс ралне помоћи, која се неда исирпети. То се врло добро зча у Лондону, Паризу, Петрограду, Београду, Брислу и Токиу. Истика и правда, којича служи сила сзстављена из шест савезника мораће, мораће да има последњу реч!
№1II Еш Букурешт, 6. септембра. Под горњнм насловом публиковао је у „Журнал де Балкаа“-у чланак Н. Василеско, прсф Универзитета и нартдни посланик, у коме се каже ово: „Балканс^и народи имају заједничку судбину и позвани су да се споразумевају, како би могли живеги једним животом и хрзнити један идеал. Мт то можемо остварити само унт>јом свих својих снага и само се тако мож А мо браниги од наших заједничких непријатеља саи.тока, са ззпада или са севера. Ја бих хтео да та идеја продре у срце свих Бугара, свих Грка, свих Срба, свих сгановника Бзлканског Полуострва, као шгоје она већ у срцу свих Румуна. Уједињени, ми ћемо тријумфо* вати над свимз, разјеаињени ми ћемо бити лрогутанв једач за другвм." Ноел Бекстон — Председник Балканског Комитета — Наш извештај Софија, 5. септ. — Овае се већ од пре три дана бгви Нјсл Бекстон, председник Б тлканскО! комитета у Лондону. Он је још и из раније познат у софијским пооитичким круговима, јер је у неколико махова раније долазио у Софију и ту са бугарским политичирима водио преговоре Бекстон је п.знат и као председник Балканског Комитега, Бекстон је прошао Мжедонају и Стару Србију и сматра се у Лоадону као један од вајбољих познзвзлаца ђалкана. У свима рачијим преговорима вођеним са портом око рефорама у некадашњој Старој Србији и Ма ћедонији, Бексточ је увек заступао Енглеску. Како он у Бу■арској има вел жи број пријатеља, то се његовом доласку придаје политички к»рактер У добр; обавештеним кругов^ма говори сс, да је ћекстон дошао у Софчју по жељи шефа енглеске спољне политике Сер
Едварда Греја, да задобије ава* ничну Бугарску за Споразум. По свом политичком обележју Бексгон је либерал из школе Гледстона. Сва независна штампа поздравила је Бекстонов долазак симпатично. „Радикаа", орган радикалне странке опомиње бугарску владу, да се не оглуши о пријатељске савете, једног опробаног бугарског пријатеља као што је Бекстон. (Јон) Софија, 6. септ. — Краљ је примио у аудијенцију, која је трајала читав час, Председника Балканског Комитета Ноела Бек* с^гона и његовог брата Карла, који се већ иеколикодава бзве у Софији, где су предмег велике пажње свих кругова.
ш и
Букурешт, 6. септ. — У вези са русчим успесима у букурешким почитичким круговима почела се јављзти мисао, да Румунија што пре и што потпуније одреди свој однос према ратујућим силзма. Сгмо је собом појмљиво, ако побеђена Аустрија прими све услове победнице Русије, то ће пигањ» о комаензацвји Румуније бита скинуто с дневнога редз. Онда ће бати касно, да се Ердељ задобије. Стога треба Румунчја да ступа одмах у гкцају док већ не буде касно.
Седма велесила — Идеја: Балкан балканским народима, није утопија Букурешт, 6. септ. — „Журнал де Башан“ доноси уводни чланак под натписом „Седма велесила је баакански савез, који би сам собом био довољио јзк да спречи аустријске намере на Балкану. Иначе ће једна балканска лржав ■ за другом г-скусит*» м ћ Ауст, је. Ауст џ-Угарска је као што смо већ рекли, наш пријатељ. Шта било да наступи после европскога