Straža

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 11 СЕПТЕМБАР 1914 ГПП

Година IV

л

Број 235

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Кдраоа аа пмграаа :

.СТРАЖА* -

БЕОГРАД

Пратппата аа Срвају иа мита:

НА ГОДИНУ

днн. 12'—

„ гааст месеци

> 6'—

„ ТРИ ЖКСЕПА

» 3*—

„ ЈКДАН МЕСВП

> 1*—

Орвтцдт 32 иновтрвнство на пошти:

ВА ГОДИНУ

дин. 30'—

„ ШЕСТ МЕСЕЦИ

. 15*-

. ТРИ МВСВОА

. 7-50

Излази сваки дан у 6 ч, пре лодне телефон цјтампарије 1092

Ми и Бугари Отво^ено писмо Ив. П. Доинову, главном уреднику „Трговско промишљене политике*

У прва два чланка ми смо одбили замерке које нам упућују Бугари, жалећи се како нисмо, или бар неппказујемо довгњно расположењз. На оскову необоривих факата ми смо то тврђење браће Буглра оборили и указали смо им пут, којим треба да иду, ако истингки желе наше пријатељство. Но одмах смо додали да ми у искрено:т бугарску сумњамо. И, нисмо се преварили, јер ево шта пвшу Бугари о нама, и то баш у оном тренутку, када се жале на нашу тесногрудост,и неискре ност:

у српск ј војсци констатовано 12.000 случајева колере и да по 200 до 300 војника умир? свакога дана; да су држ.вне благајае из Ваљева, Горњег Ми лановца и Крагујевца пресељеае у Ниш, дз су се у неколико пукова војиици побунили и да су с:ми разорВли топове. Ми доносимо ово сгопштење извесних бугарских листова, да наш свег и сам оцени, колико је овакво писање, не само нетачно, него 0 плиткоумно и небратско. Овлашћени смо изјавити, да је ово изношење бугарских листова, колико неистинито, толи .о и недостојно и да је учињево у тенденциозној ндмери.

Ниш, 9. септембра. Сазнајемо из Софије, да извесни тамошњи листови, доносе,

како је морал у српској впјсци Бадава, Бугара су непопра* потпуно пољуљан, да је до данас вими. Њима нема лека.

1РИКИИ1 бојиие — Јако укопане обе се стране упуштају у борбу без коначног резултата. —

Јужно одварошиНејона Французи су задобили једну немачку заставу, Французп напредују на десној обали Оазе, а у пределу Нејона они држе све висове на десиој обали између Рибекура и Соасока, где изгледа да се непријатељ појачава н .вим трупама, које долазе из Лорена. Северно од Ена, а испод Соасона непријатељ је са јаким снагама ншао на француске трупе, коЈе су биле принуђене да уступе извесан део терена, али је иств одмах по„ том и повраћен. На левом крилу војска престолонаследникова продужује повлачење. Она се налази иамеђу Монфокона и Данвилера. У центру Немци се нису мицали из својих опкопа. Француза су напредовали на западном делу Аргонске шуме. У Лорену француско је наступање правчлно и непријатељ се иовукао преко гранмце, напустнвши предео око Аврикура. У Вогезима одбилн смо немачко наступање. Полагано напредујемо према Сен Дие-у, где је терен незгодан, а и време је рђаво. Саксонска војска је дислоцирана, а њен командант, генерал Хаузен, ранији саксонски миаи-

Бордо, 6. Ссптембра. стар појни, смењен је са свога места. 6. септембра зз време б рбе на висирпвни Кроа Фрачиузи су заробили велики број непријатељсккх војника из 12. и 15. корпуса и из гарде, у пркос напада, које је изводио, непријатељ није могао задржати терен иапред Ренса, ма да га је бомбардовао. На нашем левом крилу, на десној обапи Оазе, мн смо напредовали до виса Ла Сињи (западно од Појона). Крајње немачко крило налази се јужно од Реја, Анверса, Корија и Мондидајо-а. Источно од Оазе и северно од Ена Немца су показали јачу активност. У пределу Кроана вођене су жестоке борбе, које су прелазиле у јурише на бајонет. Гарда је око утоке Ена. Око Ренса непријатељ није вршио никакве напзде псшадијом, већ се огрг-начио на паљбу против нашег фронта из топова великог калибра. На центру, у Шампању, изападно од Аргоне, преко Савена, ми смо заузели Меиил ле Ирлиз и Масиж ан Вевр. Непријатељ још увек држи предео Тибонкура и бимбардовао је Атеншател.

М 1 ШМ 1 — К«Ј1 ]• почнннла оуотрнјска војоиа. „Моршишг Пост“ у другом чланку доноси изнештај о проте ту, који је уложио председник српске владе Г. Пашић шпанском посланику у Букурешту, с молбом да га достави ау-тријској влади због почињених зверсгава и злочина, које је густријско војска учвнила при своме повлачењу са српске територије. Сва су ова зверства уч њена по команда старешина, и то поглаввто над старцима, женама и децом. Српски вој1 .ици, 1он*.ћи непријатеља, наил зили су на онакажене лешеве, <ао и на силовгне девојчице испод десет година. Огорчење

код српских војника је тако, да ће се она тешко моћи уздржзтв, а да се не освете.

Ма 1М — Аустраја ие ратуј« против СрВојо ооћ протио прмиципа иоцноиапиооти. „Ле Журнал де Балкан" има чланак под натписом „Бугарска в Србија". Овај је уводни чланак написан поводом чланка једнога српскога политичара „Рат аустро-српски и балканске државе“, који је у истом броју почео излазити. У чланку се вели, да писац врло добро примећује, како рат, који је Аустрија огласила Србији, у ствари је и објава рата свима балканским државама, па и Румунији

и Италији. Шго монгрхија напада, то није Срб ј?, него у срп ском народу принципнационалности, који ]е исто тако мио и Србима, и Румунима, и Италијанима. Осасност за Србију је опасност и за те остале државе. Да би се остварио заједнички интерес не треба се борити око секундарних питања, као што је на пример то, да ли ће Бугарска или Србија имати које село в^ше. Антипатриотски шовинизам не сме осујетити дело патриотизма, дело мудрости и погледа у будућност.

II Ишп — Чланак Андре Шерадана „Морнинг Пост“ дон:си у ивводу чланак Андре Шерадама о Бугарској, који је кзашзо у француском листу „Кореспондан“. Томе чланку исти лист придаје вс-лику вчжност због држањаТурске.Пи:ацто г ачланка кзноси дј је лачаг V Бугарској нгјв^жније пшање М :ћедоније, а ца је даиашња влада под упр?в м Маћедопаца, ол којих су четворица активни мг.нистои и гетнаест од сто сфицирског ксра. Говорећи о буггрској војсци, износи да Бугари приз т ај /, да су потцењивали српску војску пре срп‘ко=бугарскгг рчта, али да и дана: потцењују грчку војску. За односе између Фран« цуске и Бугар.ке вели се дасу д)бри али да им педостаје искр ност. Бугарско јавно мњсње још је огорчеко на францусну штампу кој! је осудчла бугарска зверства не обзирући се нз факт да су таква зверства чиниле и остале балканске држа« ве. Бугари осуђују Фрднцуску због интервенције Румуније, према којој Бугари гаје ^осећања презирања и мржње. Према Енглеској бугарско јавно мнење исто је тако расположено као и према Француској. У закључ« ку свога чланка г. Шерадам вели да већина Бугарске симпати« ше и нагиње Тројном Савезу, али да званична Бугарска увиђа моћност војне и финансијске ко« алиције која се створила против Аустрије и Немачке. Сматра да ће Бугарска према таквоме сгању остати неутрална а да ће опет и силе Тројног Споразума после победе нзд Немачком и Аустријом, при мењању европске карте, имати у виду жеље ћугарске.

рабош — Једно валутало писмо Грешком поштара наше |е редакција добила ово писмо, коЈе публи кујемо, пошто не знамо коме је упућено, нити кога упућује. Оно гласи: Ниш, 28 . авг. Драги пријатељу, Ева ти шаљем овај списак и молим те да га уврстиш у рубрику „Заосталих у Београду. (То је све због ордена. Знаш к«ко је. Невнна амбиција). Уједно ти овим писмсм поручујем 10 ком, кшига „Бомбардовање Београда". Да ли ћеш у н>има изнети имене? Чуо сам да ћеш донетии слике оних, који су остали у Београду. Ја ако је то тачно, ти ми јави, па да ти пошљем. Сав трошак ја подносим. прими поздрав од твог Прике НЗ. Ево списка: следује 10. имена. Од уреднишшва : Као што смо рекли ми не знамо коме је ово писмо упућено, нити кога упућује. Зато молнмо писара или атресанта да нами се јаве картом, како би смо им писмо дали. П.

У Румунији ври — Букурешт је поетао поприште сипник демонетраци]а против Ауетро^Угареке. —

НајзадЈсе и Румунија освестита. Из Букурешта стижу вести да у Румунији ври: у војсцж, по варошима • селима и засеоцима данас траже да и Румунија стане уз Споразум и да Аустрији објави рат. Овакви нагли обрт, има се захвалити Русији, која је, понудила Румунији иомоћ да нзврши анексију Ердеља. Данас је Румунија у националним тежњзма један човек. Још једини се краљ држи резервисано, али сви знбци показују да ће и он најзад морати да изађе из резервисаног држања и да приђе жељама румунског народа. 1 орња слика представља бурне демонстрације које су се пре недељу дана одиграле у Букурешту. Изражавајући своју мржњу против Аустрије са усклнцима „Доле Аустрија*, „Доле угњетачи," „Живео Ердељ*, манифестанти су дошли пред аугарско посланство и ту су демонстрирали. Одатле је маса отишла пред посланствима сила из споразума и одушев-вено је клицала. Полиција је била немоћна да овом одушевљењу стане на пут и сви њени напори да растера манифестанте остали су безуспешни.

Иииш м Списак приложника крушевачке резер. гимназије Г. г. Евгеније Балтић, марв. лекар у пензији 10 дин.; Светомир Матић, артиљер. пуковник 10 дин.; Живан Живановић 10 дин.; Васа Радојчић 10 дин ; Милош Пауновић 10 дин ; Пера Петровић 10 дин.; г-ђе Софија К. Петровић удова из Беогрзд 10.; Косара Манасијевићка кафеџика 10.; г-ђа мајора Миће Ивановића 3 дин.; г. Светислав Вучковић трг. 2 дин.; г-ђа професора Љубе Матића 2 дин.; г. Јован Крстић хлебар 1 дин.; Петар Јоваповић машиншлосер 1 дин. Г. г. Љубомир Поповић 5 метара американа; Петар Павловић метар и по американа; Васа Клинцић једно речено јагње; Глиша Јаиковић 4 кг. сапуна за прање; Љубомир Станковић 4 метраумаије; Светозар М. Вучић 1 чашу и 1 флашу; Милорад Лепенац 10 м американа, 2 ком. сапуна, 1 туце кашика; Коста Приштевац 2 кутије дувана. Милан Петровић-Взрваринац 24 метра умаије, Браћа Бабићи 2 штрингле фула; Тома Миливојевић: 10 метр. умаије, 4 пара гаћа, б пешкира и двеемињиране шоље; Стојан Шукић 5 мет умаије, Живојин Милосављевић 3 метр. умаије; Станоје Савић 1 џезву; Стојан Савић 2 кг. сапуна; Радивоје Ђоровић 2 чаше за воду; Љубомир Ђорђевић 4 метра умаије; Трајко Ристић 3 метра американа; Велимир Рашић1 метарамерикана; ЈованЦветковић 20 цигара; Радојко Петровић 1 сапун; Васа Марковић 4 пакла дувана; Живко Белотрепић 1 мет. умаије. Прилоге купиле г-ђа Станка Матић болничарка; г-ђица Коса П. Дробњак болничарка.

Наша офанзива /&убо6»јз-1абач Ваљево, 9. семптембра. — На фронту ЈБубовија-Зворник—Л^зница и Митров »ца-Шабац водили су се 8. септембра упорни бојеви. Резултат је тих бојева повољан за наше трупе. На фронту Лозн^ца —Рачт. ноћу, између 7. и 8. септембра н ше су трупе одбиле неколи-со непријатељских напзда и нанеле му тешке губитке.

фрокт Саба На фронту према Сави непријатељ је по*ушао да ов ада Подгорачком Адом, положајим < северно од Де рца и Мјлом Адом код Београда, али је на свим тачкама одбијен. Лрема букабу На фронту према Дунаву неаријатељ је цокушао код Скеле, нсгочно од Смедерееа, да чамцима пређе на нашу страну Наше су трупе похватале < ве чамце и непр -јатеља потпуно уништиле.

Варвари Рушење Ремса Бордо, 7. септембра. — Без икаквог трага војначке потребе, једино из задовољства да руше, немачке су трупе систематски и бесно бомбардовале катедралу у Ремсу. У оаоме тренутку чувена блзилнка прецстааља само гомилу рушевина. Од лепе и историске катеар?ле осгало је само неколнко задов9. Општинска кућа, музеј и кућз под-префектуре већим су делом разруш о не*као и више оближњих кућа. Паљбд немачке