Straža

а*из I'*

•п'Ч 'јбО

Стнн редакције и админ. Кослајска ул. 6р. 22.

Огласи се да]у у админист. — Цена утврђена —

Неплаћена се писма нг прнмају. Рукописи се нј враћају. Писма, рукописе, нонац и сне остало што се односи иа лист, слати власништву лнста

БЕОГРАЛ. ПОНЕЛЕЉАК ?7 ОКТОБРА 1014 . —~ — ■ 1 ■ •->**«•

ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈА8Н0Г МИШЛаЕНаА

Адреса га телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплата за Србвју на пошти: на годину дин. 12.„ шест месеци „ 6 .„ три месеца „ 3.„ један месец „ 1.Претплатаза иностранстшо на иошти: на годину дин. 30.шест месеци „ 15,„ трн месеца „ 7.50

тел оп !- уредништва 1092 Излази сзаки даи у 6 ч. пре ппдне ттлефон ијтампарије 1092

№№ 11111 » 0

Пуштамо овај чланак нашег пријатеља,ситног газде, иако се са његовкм предлогом у свему не слажемо. У сутрашњем броју изнећемо наше гледиште. Уредништво. Ближи нам се првн новембар, дан који је за газде радостан а за кирајџчје — немио. У овим озбиљним и тешким данима нехотице ;намеће нам се питање: како стојимо са плаћаљем ставапине? Може ди се данас у оаште нзћи златна срединз кроз коју би се могли извући, а да не учинимо иа жло ни газдама, нн кзрајџ'-јам^? Ако ово питање узмемо озбиљно к беспристрасно у претрес наћвћемо да је прав* да и на једној и на другој страви. Није ово први рат, па да се може рећи, — нека, нека чекају газде на станаринг, пзатићг вм се. Обо је већ вољом Божијом четврти рат, а н газде су људи са стомаком и желудцем, који траже хране. Да би утолелл овом природном процесу нису у стаљу да н чну своје куће, па да се сахраие ццглом и малтгром. Већи део наших газда људи су средњег имовног стања, што су уложили своје капитале у куће и зграде те на тај н&чин створили себи извор за живот. Од тих прихода плаћзју држави п 'рез и друге пр^резе, крпе свој уложени кепитал, и исхрањују себе и породчцу. Ова мучна и не баш најсигурнија егзистенција наших газда, везака је са извесним сличним дужностииа које везују и све кирајџије а то је војна дужност. И газде су наиустиле своје домове и отишли на бранич От&џбине као и кирајџије. И они су оставили своје породице истина у сопственим кућама али без икачових средстава за живот сем кирије. Али кирЈЈа се не плаћа. За* што? — Зато што су хравиоци и кирајџије отишле на границу. За кирајџију, војног обвезника оцносно породицу брине се у неколико и општина, која даје своју месечну потпору његовој породипи, дох су међутим породице газда искључене и од те благодети. Његова незбринута породица ако хоће да живп, нека се храни ако може циглом и малтером. н и газде нн кирајџије иису - '»ц јт ■ 1 невољи. Право

је де се ратница и браниоци наши, у сваком погледу заштите ади ондз не треба чинити разлике, међу њима, и теразгје праздг, требало би да стоје на злзтној средини, Та средина н,шла би се јед ним згоднкм зжонским предлогом који би : омсгућио живот како газда тако и кирпјџија. Донде д к закон небиступио у живот, могао би нздлежии м'инистар ово решити једним расписом. Та средина лостигла би се иа овај начин: — Дуг целокупне станарине да се до 1 ог новембра редуцира на половину Теиућа пак, аиријз <д 1-ог новембра да се отп '-аћује порел редовне тевуће кирије са 5 од сто Онда када у земљи наступе реловне прилике. Они држав и и пркватни чиковници, који ? 1 врске рата примају своју пуву плату, дужни су од 1-ог новембера 1914 г плаћати редовно и текућу месе°ну кирију, Са 5 од сто редуцнране дужне карије. На овај начин би се помогло и газдама и кирајџнјама а тачо би било и правз, да се ратницима на овај начин изађе на сусрет.

Ситуација На нашим фронтовима В аљево, 24. окт. У току дана 22. октобра ни на ј ј деом фронту није било ничег значајнијег. У току ноћи у очи 23.октобра непријатељ Це снажно напао наше ноложаје југо»Источно и јужно од Шапца. Напад на наше положаје југо* источно од Шалца енергично је одбијен, а нлпад на положаје јужно од Шапца преухитрен је испадом наших тру па, којом је прилвком непријатељ у паничном бегству н пустио своје прихв ;ае поло* жаје. Непријатељ је претрпео веома велике губитке. У наше је руке пало око 200 њ«;гових тешко рањених војника а нз разбојишту је остало преко 500 његових мртвих војнвка. Ове исте ноћи непријатељ је после дуге припреме, артиљериском и пешадмском в атром нападао наше положаје на Борањи и Гучеву, али су и ови напади овгбијени. На остапим фронтовама ни* је било начег значајнијег.

— Турске вамке. — Држање Бугарске Париз 18. окт. Прекид дипломатских односа, а можда и раг, неизбежни су из еђу Сила Тројног Споразума и Турске. „Тан* уверава Турке, да њихова ординарна замка неће ни мало измевиш план руског генералштаба, да из Пољске уклони ма и једзн руски корпус, који је одређен против Немачке и Аусгрије, јер Русија располаже дов љнам срествима, да у Цариграду осете њено незадовољств -. Листови с.бјављују изјзве Мбџарова, бугарског посланика у Петрограду, да Бугарска неће викако ићи проРусије и њених сав^зника. — Енглеска и рат ЈЈондон 20 окт. Овде још има наде, да ће се спречити рат са Турском. Амбес 'дор турски још у Лондону. Коминике енглеске владе. Енглеско минастар. спољ* нах послова објавило је дугачак коминчке, у коме се вели, да је турска взада. без предходне објаве, пресекла теле! рафски саобраћ;,ј између лондонског министар. спољнвх пословз и царигрздске енг/>еске змбасаде. Овомеакту без сумње ће следов ти друга насилна дела и снглг-

ска влада морз предузети нужне мере за заштиту енглеских внтересе против напада, а нарочито у Егиату. — Изгледи за мирно решење Лтина 20. окт. Из Лондона јзвљају, како Порта још није одговорила на тражено објзшњење, које јој је ззхтевала Руснја, али постоји чврста наца, да ће њен одговор бнти такве природе, да ће се спречити дзља непријатељства. Рат и француска штамна Рускн сукоб са Турском заузео је сву штампу, која јдоноси вести 0 одласкуамбасадорз. „Тан“ гише, да ће ступање Турзка имати одзивз н« Балкану а то изазива помисао, да су се Немачка и Аусгрија осдањале на мржњу и обећања неких управљтча Балканског Полуострва. Ита* лијз, услед компликација на истоку Средоземног Мора, мора се упитатн, да ли би било опортуно да остане при својој резерви у Јтдранском Мору. Немачка и Аустрија можда ће увидети да им је лакше било побунити против Султана Арапе и друге народности у Турској, којима су већ досади 1 « турска гонења, ао прокламовати свети рат против Русије, Енглеске и Француске. ФранцЈСкз Акадсмија је јуче

изгласалл ово решење: Протествујсмо против свију немачхих тврђења, којима они лажно набапују иа Француску или њене савечнике одговорност за рат. Акздемија протествује против сваке < чевид* не и аутентичне негације грознич дгла, које је извршила гемачка војска, и у име француске цивилизапије и човечкости осуђује повреду белгиске неутрзлности, убиство же* на и деце и дивље уаиштење споменика прошлостн, палење лувенског универзатета и катедрале у Ремсу и покушаје палења париског Нотр Дсма, '^вљује своје дивљење војскамл, које се боре као што се ми борнмо, сротив коалиције Немачче и Аустрије и са дубоким узбуђ^њем таље поздраве француским војницима који, обузети врлинама својих предака доказују да Фраи* пуска још није взумрла.

Епигрсш * Ви знате за државу Са именом „Неутралне,' Чини ми се биће код ње, — „Помоз’ Бог на обадве стране.“ 1-4«. 1- Шн МпЛ Дубоко тронут вешћу о смрти својега негдашњег одлачног ђака к дсцније уваженог колеге Анлре Ђорђе-