Straža

Слрана 2

СТРАЖА

Број 303

НАШЕ БОЈИШТЕ После заузећа Вишеграда, наше су трупе наставиле да гоне потученог непријатеља. Цела околина око Вншеграда очишћена је од неприј^теља. Немогућз да се спасе бегством, вепики брсј непрнјатељских војннка предзје се, Сви се они нзлазе у бедном стању: поцепани, каљави, прозебли, и по њиховом причању три дана нису добијали храну,

Поћорек киднуо — Пошао ва Београд а нашао се у Сарајеву Флиц Поћоргк, команд; нт јужних трупа спремао се да дође у Београд, да га хшсети, и да честита војсци на њсној , храбрости*'ко* ју |е показала при заузимању Београда. Али као и увек до сзда, њему се и овога пута десио малер, који му је ускратио ту лепужељу. Српске труде су после победе код Лазаревца снажно наступале ка Ваљеву, и По* ћорек ко]и се ту налазио побегао је наврат на нос чак у Сарајево.

Из општине У овом времену када се у Београду оскудева у животним намирницама а у првом реду када се нигде не може да добије ни насушни х/.еб, задатак је општине да се од мах постара, како би се Београд снабдео са брашнсм, хлебом и осталим најпотребнијим нзмирнацама. Општииа треба да учини на меродавном м сту представку 0 томе, да организује посл; ве ове вр« сте на паметн ј и хуманој основици и да на тај начин што пре отклонк сфаховиту беду наших гргђана Даље је дужност општине да регулише цене животниг намирница и па уопште омогућтг нов реа ств?ри. На реду је да се у овим часозима угуше све ситне тежње, лични прохтеви и мржње и да се заједничким радом изводи само оно шго чини суттину здраве и паметне, комуналне г.олитике. Општина у овом времену рата и нема других виших задзтака но што су гове напоменути. Честитке Д>еговом Краљевском Височанству Преетолонаследнику Александру Крагујевац. Са одушев.вењем честитам, у име целе руске војске и у име Своје, јувачкој братској српској в :јсци велику победу и пораз Аустријанаца. Нека вам помогне Бог и благослори даље подвиге и успехе. Ген/рал ађутант Нтолај. Његовом Императорском Височанству Велкком Кнсзу НмколаЈу Николгјевнћу Руски Глгвни Стан—Русија. Молим да Ваше Царско Височанство заједно са брат ском нам и силном руском вофком прими изразе искрене захвалности оД Моје војске и од Мене за топле честитке, које сте Ми изволели упутити пОводом наших садашњих победа. Пратећи са дивљењем џиновске подвиге русквх трупа ми тврдо вер/јемо да ће СвевиШњи Творац ускоро благословити дсфинитивну победу нашега оружја над заједничким непријат^љем. А/ександар До ноката И муниције понестаје У Немач^ој и Аустрији недостаје обзкра за взраду муниције. На све се стране купе метзлни предмеги, који се мОгу употребити за изрзду муниције.

СКИЦЕ Један аустриски лајтианг, гражећи радње V којој су били јоргани, дође у Втси-у улипу пред радњом једног јеврејина. Пред радњом сгоји један наш општински чинооник. — Има ли у овој радњи јоргана? питао је лајтн ;нт. — Има — гласи ј је одговор. Лзјтнант се з/хвати за ква» ку з овај га пресрете речима: — То је телалница! — А што ми то одмах че рекосте, него пипам за кваку могу још ухватити и к; леру, — Па ми нас нисмо ни звали овамо да дођемо, речг чиновник и изгуби се.

ЦШЕ ВШН Зајам Смрдервву Председник општине следеревске г. Љуба Рајковгћ допутовао је у Ниш, да ум) ли вл?ду за један повећи зајам, како би измирио пуж-

не плате своме осо >љу и гомогзо породицама сиромашних ратникз. Погииуо Мијаило Милојсвић, студент права, син >г Пере Милојевића, протејереја из Бео града, погинуо је у последњим борбама. Народни пошнкци ц Беогргду Јуче и ономад су дошли у Београд ови нарсдни посланици: Г. Г. Љуба Стојан :вић бивши министар пред* с з дник, Драг. Пећић. Драг. Јоксамовић Драгољуб 11авловвћ, Павле Маринковић, Мил. Јовановић и многи дру. ги посланвци. Елвитрнмвв фабрнка Аустријанци су прво нагнали директора г. Бисерсадз пусти све трамваје у саобраНај и елехтрично осветлење. На трамва/ша су се возили само онн као и што су се с л ужили само оаи електриком. Аад су одступали и беж^ли, везали су г. Бисерса и његовог инжињера Руса, по народнсС'И и одвели га. А из благодарности што су се служила електриком и трамвзјем, бацили су мзш-не д^нзмитом у ваздух. Прави дивљаци у двадесетом веку!

фЕ/ђТОН №ци*т 11 — Ја, братац! дође код нас. Да видвш како се Хрваг бије. Ако је ко међу вама јунак нека дође да се огледамо. Кукавице једне. Пфуј. Срамота. Шта неће нвк о? Добро, ја ћу замало доћи до вас да вес шаком рзшћерам влашчзд једна. | Наши у рововима ћуте и гледају један другога. Али се један Дорћолац буни иљу^и на овај чввутско-хрватски безобразлук. Он искочи кз рова а празо пред командира. — г. капетане да ли ви ово вилите и чујете. Та ова уштва руж ч да се већ више не може поднети. — Ви шм! вела капетан и г ажл>иво посматрз Дорћолца.

Међутнм, Хрват се и дал.е кези и плази и ружи. Д 'рћолац не може дуже да издржи. Ама, да ли г. капетане ва чујете. овај штенац баш уједа. Нека га! Амз, да му ја викнем опарац? Како? Чиме?! Ево овим! — и Дорћолац узе пушчу на готовс. Комзндир се насмеја Ззр не знаш наредбу? Знам је. Али дај да га од прве смакнем, па ми ппзли ма и педесет. Баш од пр.;е? Баш од прве! Баш од прве господине капетане! одговара Дорћолац... Сигурно. Ако г. пуковник запита што, а ви реците да се пушка случајно окинула! Али дајем вам реч да ћу га од прве саставити. Ако то не учиним, удри ми не двадесет пет но педесет. Командиру мило што његов борац има толико саиопоуздања у себе и своје око и руке. И њему беше дозлогрдило непрвстојно понашање непријатеља. — Слушај! рећи ће му . не браним ти да гађаш, ахо си | сигуран да ћеш га првим метком смззати. Али бери кожу на шиљак ако промашиш, Добро. Дорћодац живо салутира на ов) и узе да загледз пушку. Затим окину и — Хрват се сруши као посечен бор. Наравно, пошто је било из прве, двадесетпет су изостале.

У Женеви у Швајцарској установљена је међународна информациона агенција за рат* не заробљенике и интернирана лица. Адреса је ове агенције: А^епсе 1п1егпаБопа1е бе гепзеј§петеп1з роиг 1ез рпзоптегз с!е §иегге е1 1ез т!егп^з. Сепеуе. (бијззе). На основу тач 4 чл. 11 опште поштанске конвенције. кореспонденција заробљеника илч иитернаран. лица предата пошти непосредно или преко извештајних бироа, ослобођена су плкћања пзшганских такса.

Пратплата на „Стражу" стаЈв један динар мвеечно.

— Једна ноћна шетња Како се живело под Аустриј&нцима, многи Београђави, који су се за њихов/несрећу десили ту, још и не знају све, А како су тек горко и чемерно проводили даве вршиоци општинских часника, то само они грешнвци могу знати; и ја ие бих желео ни мом најгорем душманину да се оних даиа нашао у њиховој кожв. Ма нисмо могли све ни да вадимо, јер смо се махом крали где смо мислили да нас аустријанци неће пронаћи. Ја ћу редовно доносити те карактерне цртице „културних" аустријаваца и душевно мучи* лиште наших суграђани, ксји су силом околности морали да се опходе са Аустријан-

цима. Потребно је да се о то-1 торића

ме обавссте сви па н наша деца и младићи, јер то чудо од варварства, није ксторија забележила дссад. ♦ Дакле 20 Новембра око 7 ипо часова, упадоше три наоружана маџарска перјаника, — жандарма — у заседање Општине Београдске. — Ко је овде од господе Боторић ? Седели смо сви у групи као сирочићи за једним дугом столом и већали тајно 0 томе шта да чинимо противу плачкаша и насилника аустриских, који су већ на Чукарици обрстели неколико домова и хтели да силују две девојке, јер су се зен неколицина жалила. Као да нас је неко треснуо бичем по глави кад спазисмо сне перјанике. Окренусмо се огледасмо се па онда тужном иогледама осмотрисмо г. Бо-

Заступаик власннка м одговорни уредник Добривој Миладиновнћ Мачванска 3<)

— Ја сам Младен Боторнћ! и устаде. — Онда напред у двор код госцрдина Шварпа, загрме ј> дан од оних тројице рендароша. — Молим вас господа за један тренутак причекајте са мо да ја издам нека наређења, рече г. Боторић издвојивши се на страну са г. Ђокицом Јовановићем. Јадна му наређења, поми слих у себи, он говори г. Ђокици о томе, како ће ако примети да га аустријанци Присиљавају да учини нешто што је протвено дужности и савести доброг Србина, да ће одмах тамо на њихови очи извршити самоубиство. У том случају говори мушта треба да каже његовој кући. Затим се окрену свима нама рекавши: „С Богом браћо" и оде са рендерошима у двор он напред а ови позади, двору му рек Јше жандарми да че а у хсднику За то време један од ових уђе / ка> целариј' Шварцову, по св -ј прилици да пријави долазак г. Боторвћ’, и он? својица остадоше да га чувају. Изађе и он рекавши му да чека.Ј Читав сат г. Боторић је дреждсо напољу као какав зликовац којв је осуђен на смрт. Официри су свахи час излази и н /лазили посматрајући га презрвво. Једва око 9 сати смилова ше се и иззђоше: Ш арц и једаи капетан. ц [естели ви госп- дин Б »• торићј? — Јест, ја сам! — Дакле. ми имамо овде двоје кола: фцјакер и аутомобил како је по вољи? — Како ви желитЛ рече г. Боторлћ. - Онда иззолте у аутомобил! Прво г. Боторићпаонда

њих двоје један с једне а други с друге стране уђоше у еутомобил. Напред два жан* дармз и кренуше се пут Теразија право „Балкан". Лада-; ме зној пробио, не знзЈући шта ови људи оће самном и куд’ ме взде право иа место где су вешала, помишљш је с-.р >ма г. Бо* торнћ. У тпм застаде аутомо5нл пред ,,Балканом“. — Молим вас господо, |ца ли би сте бнли тако добрн да ми нажетс куда ми идемо? — На пр метачину гласио је одп вор. г. Боторић уадахну помисливши у себи: ,јНо хвала Б гу сад мн је мало лгкше!“ — Где је каф’на „Т* п“? — У Александровој улици! — Е тамо идемо м*, рече онај капстан наређуЈући шо феру да вози тамо.’ (Наставнће се)

Штампа Драг, Грегорића — Космајска бр. 22.