Straža
БрО|о!7
Година IV
БЕОГРАД 24, 25 и 26 ДЕЦЕМБАР 1914
С-чш редакције 1 адиин. Космајска ул. бр. 22.
(?! лгси се дају у админист — Цена утврђена —
^ерлаћена се писма не '^вмају. Рукоппси се не враћају. 1 (сма, рукописе, новац С! е сстало што се односп ; лпст, слати власништву листа
ОЛОБОЛОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ
МИШЉЕЊА
ДЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излази свани дан у 6 н, пре подне
Адреса за телеграме: „СТРАЖА* — БЕОГРАД Претплата за Србнју 1 на пошти: на годину дин. 12.„ шест месеци „ 6.„ три месеца „ з,„ један месец „ 1..Претпла^аза пностранство * на ^^штв: на годпну дпн. 30.„ шеет месеци „ 15 ,трб ЈГе-Сеца „ 7.50
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
ЈСристос се роди! Ваистину се роди
, Итадија и Турека баветовање у Цариграду
Тим се речима поздрављају милиони смирених људи, милиони прекаљених ратника стежући један другоме топло руку и честитајући велики празник Христова рождества : Христос се роди ! Ва/исшину се роди ! То су данас једине речи којом ће нас поздравити и чиновник, и војник, и занатлија, и трговац, и сиромашак као и богаташ, јер свима се родио Исус Христос Спаситељ света. Христос се роди! Ваистину се роди! Нарочито је данашњи празнкк Христовог Рождества по нас вгжзн, судбоносан. После сјајних борби на Кумановз, Битољу, Скадру и кршној Арбанији, које су сјај нашег оружја разнеле широм целог света; после победа на Брегалнини, Ретким Букама и Говедарнику, каквих за последњих сто година нвје било дошао је трећи рат. Тамгм смо Гили данули душом и бесмо се баци и на посао који води општем добро, а моћви сусед испуњен мржњом и заплзшен нашим победама удзрио је на нашу част и нзш српски образ.
Али замало. Јер дођоше дани славља, дани победа, победа хаквих историја није забележила. И опет настадоше дани среће и глазе. И као што се родио Спаситељ Света, тако је дошла и победа, какву исгорију не памти, какву историја још није записала у својим стра нама. После дана огорчења, дана тешких патњи дошли гу [Д?ни среће и благостања. И сада, благодзрећи храброј мишици српског војника Србијз је очишћена од погане ноге : непријатељске. И данас после тешких дана СрбиуСлободној Србији поздрављају се са Христос се роди! Ваисгину се роди. А ти поробљени нзроде Српски у дичној Војводини, китњастом С р е м ј, кртноЈ Босни и Херцеговнни; Бачкој, Славонији и Хрватској како ли Неш ти дочекати данашњи светли празник рођења Богочовека, Спаситеља Света? Да ли сте у вашој бедној чатрљи смели да припалите кандидо, да ужсжете ,'свећу. Да ли ћете у избл данас запев..ти песму ,,Христос се рсди“? Да ли сте смели на данашњи дан да стегнете руку брат брату и рећи лепим српским језиком ,,Христос се роди“? Ваистину се родио.
Праказујући нас пред с в е т о м као варваре, као саучеснике у Сарајевској трагедији, чији се конци налазе у беччом двору и двору цара Виљема, иеваљали сусед тражио је од настакве уступке на које нисмо могли, нисмо смели да пристанемо. Дошло је до рата, до крвавог рата. Нашу ствар примила је просвеђена Еврола и позивајући своје витезова у трећи рат затри године, главнономандујући је и могао да каже, како се Србија налази у добром друштву. Дошли су дани борбе, дани крвавебор бе, дани када се појединац борио против двааесет непријатеља. Али после дана сјајних успеха дошли су и дани тешки, дгни пуни горчиие и очајања, дани када је свако српско срце дрхтало кго стру* на на гуслама. Од туге и очаја и кзндило се гасило, а горске виле, посестриме наших витезова умукоше. Нигде песма, нигдч свирке нигде осмеха, све јад, туга и чемер.
Не. Ви то не смете, јер вам је непријатељ оковао оковом, од кога се спасти не можете. Па ипак, Ми вам кличемо Христос се роди! Као што су пастири пошли за Витлејемском Звездом, дошли и поклонили се Исусу — детету и даривали га разним даровима, тако ће и наша храбра војска поћи за својом звездом и на својим оштрим 1 бајонетима донети вам слободу. Није далеко дан, када ће преко ваших китњастих гора одјекнути наша убојна труба, није дакеко дан када Не преко ваших ( равница заврнштати наши ждралови, загрмети топови, није далеко дан када ће ;звекет ђорди, ширг" " к- о Алебарда и сјајних оајонета отерати и последњег неприЈатеља сч наше заједничке груде. Христос св роди I Ваистину се роди !
Туринска ,Газета де Пополо“ доносе * Најзад послесилнихнапооа немачки посланик у Риму, кнез Било, успео је да наговори шефа талијанске владе Сонина, да пошље једну мисију у Турску, која ће отпутовати у Цариград и тамо са турским политичарима решавати о неспоразуму, који је избио због немира у Ј1ибији. Кнез Било и германофили држе да ће ова мисија успети да успостави споразум са Турском. Међутим, целокупнајазност љути се на Сонина што се дао преварати од Тевтона, јер је више носигурно да ће Турци, сада када се налазе у шкрипцу пристати на све, али зато неће испунити ни једну погодбу.
ј№ ]ј 11 ■ Доле имецоване иосодице добић(* да^ае у четвртом реону, школа Западни Врачар, упутницу на један метар дрра: Драга Ж. Бошка Микића, Василија Илић, Милева По-
повип, Ранила Миловзн. вић, Косара Лазаревић, Милица Пајић, Милица Пегровић, Јулка Ивзновић, Стана Вг зић, ј Јованка Мрдаревић, Марија | Вујаш, Смиља Малосављеввћ, Јулка Михаилсвић, Катицз Чавић, Јованка Панауровић, Зора Сребрић, Косара Поповић, Драга Анерић, Лепосава
Јовановић, Живка Алексић, Трајка Мчзденовић, Загорка Петроваћ, Ленка Петковић, Паулина Капунац, Софија Величковић, Персид.з Цветковић, Јевтимија Димитријевић, Милка Грмел Олга Милојевић, Драга Стефановић, Катарина Тодоровић, Босиљка Златановић, Живана Ђорђе« вић, Марија Миловановић, Лука Радоњић, Христина Вречинац, Ружица Мзринковић и Вукосава Дацковић. Дакле нека се сви ови обрате данас 24у четврти реон л тамо ће дсбити упутнипу. Ово су поро* дице које имаЈу внше деце, остали ће добити нгкнздно.
СКНЦЕ Стара песма Нчше српск г стоприкство странци су умели да искорвсте. Ми смо у њчма имали поверења, ми смо им говорили шта смо мислили, оли они нам нису говорили шта су миглили. А то је нашавели<а махна. Међу многобр јним примерима да наведем само један. Један овдашњи, син изабраног народз, чије име се у неколико првближује имену храља животиња, и чије се имање натази сниже храма Талије, шетајући се по Београду, носио собом фотографски апарат. Он је саобраћао с нашмм првим људмма из трговачког и грађзнског света, а н>егова 10Спођа светлила је у првим салонима београдским. А где су сад? У Беогрзду нису.
РАБОШ У једној народгој гостноницн у Нип!у п кле пада са манистарске фотеље ушао је др. В:лнзар ла пије кафу. Како је та кафана била оп* ште народна гостионица то и келнери ннсу и јфинији. Др. Велизар поручи кафу. Чекао је дуго али келнер не донесе кафу. Велиз.ру се досзди то чекање и епззивши кслнера раздера се на њ: Магарче зашто ти ниси на војаој дужности? — Имам објаву, поче келнер да се правда показујући је Велизару. Велизар зграбивши ону објаву нз руку келнерових и цепајући је на парчиће раздера се: — Магарче ја ћу тебе 01 ерати у ланац, нећеш се ти шеткати овде!