Straža

Сгс'? а * 2,

С Т Р А Ж А

Бро* 3.21

једно време а утицппа на Ру* сију да проиеле своју негативну акцију лротвву грађења немачких железницау М. ј Азији. И кад је 1911. г. Немачка опет покренула питање о Ма> року, изјавввши демонстративно своје непријатељско гле* диште, Француска Је морала да попусти и да пристане да Немачка заузме један д;о Конга у Средњој Африци. После овога још су се више заоштрила колонијална питања у Африии међу великим силама а нарочито између Немачке и Француске. Немачка колонијална политнка почела је да прети иуМалој Азија француским, империјалистичким интересима у Сирији. Немачха је се почела утврђивати и у Александрети, пристаништу Средоземног мо* ра и завршној тачци Багдад ске железнице. Ето таки су били француско-немачки односн до светског рата.

— Интервју са Савовом, министром војним Бечки полузванични орган „Рајхспост* објавио је један телеграм свога кореспондента из Софије, који је интервју■сао генерала Савова, бившег бугарскога генералисима у балканском рату. Савов је изјавио да, ако се наарави биланс догађаја, онда се успеси морају коистатовати на страни централних великих силг: Немачке и Аустрије. Немачка је похазала целом свету своју џиновску снагу, а Аустро-Угарска је доказала да је велика сила раг ехсеИепсе Генерал Саво» је рззвио једну велаку похвалу грандиозним подвизнма аустро-угарске војске која је толико времена сузбијала готово целу колосалну руску војску; па је згвршио изјавивши: Аустро угарски народи могу се збиља поносити тим подчизима. Што се тиче неутралиих држава, генерат Савов је из* јавио да ће Бугарс*а одржати

СзОју неутоалкост докле год 1 то буд? могућно. Одговорни фактори сузбијаће свзку врсту агитације и управљаће се само према ингер .сима земље. ј А кад куцне час, бугарскиј I арод псказаће исту ону слогу и биће готов на исте оне жртве као и у балканском рату. Бугарска војска је спрем на и вршиће своју дужност до краја, чим то интереси отаџбине захтевају

— Сантарна мисиија за Кавказ Рим, 28 дец, Турска влада обратига се Берлину са молбом да јој се пошље повећа број чекара са послугом и санитетским ма* геријалом. Немачкч глаЕни штаб решио је да се одазове овој мслби и послао је једну сани* тарну мисију од 100 људи, ко>а ће отићи на Кавказ.

— Немачке лажи. Одмах по своме доласку ва посланика кнез Било је почео да шири гласове о миру на који ће „Руси најзац морати да поистану.* Руски посланик у Риму, по наредби своје владе деманто» вао је све те немачке лажи, и изјавио је да је од стране Немачке преко неутралних др< жава у неколико махова чињен покушај за мир, али је руска влада увек до сада осгала верна свсјој одлуци и неће пристатв на мир пре ио што Немачка и Аустрија не буду коначно утучене.

мерној храбрости руских војник« Поенкаре изражава нзду да ће божјом милошћу Савезничко оружје ускоро бити крунисано сјајном дефинити8< ном п бедом. У тој победи која ће човечанство спасти од једног варварсчог народа, руско оружје добзће највеће признање, а храброст руских војника <>иће записана злат ним словима у Историјама наредз, који се борили за праведну ствар. (1. [ТИР 8 ПЛР ЦАРИГРАД, 29. дец. У цариградским полигичким круговима говори се да се између Ватикана и Порте воде преговори о усгановљењу пагн ског заступништеа при Порти. Порта је по исгим гласозима дала свој пристанак и сада се рзди на избору личности која би имала да прами ову дужност.

Енгнесии Црвени Нрст Још једна мис^јз еаглеског Црвеног Крста од 36 лица са материјалом а медикаментима допутовала је преко Солуна јуче у Ниш. Хвача нашим савезницима Енглезима! Нј одборо седницв На јучерашњој седницн оп-

јева донећемо по мог;/ лству и имена свих тих плем‘-нчтих лица, који су на овај ачин докззали сну љубав према нашим рањеаим херојима. Хвала племени!им Ћупричанима. Јвдвв интеппеигтија з Социјалиствчки посланици г. г. Драгиша Лапчевић и

па Јучерашњој седницн он- ша к ацлер0 вић. Улажући штинског одбора решено Је, 1 Р ииЈ * V; пии ^., а „„ , г ’ оппг , ‘ ПППТРРТ 2О0Г ЗЗНеК'-РИВс1Ња да се одкупи још 3000 ме-

тара дрва од г. Светоз&ра Боторића који је дао најјефтинију цену. Премл томе, моћн ће све порлдкце да се снабду дрвима ПбЗП СВ8ШТ8ВШ Министар Просвете издао је наређење да сви свештеници која су због упада непријатељског напустили своје парохије, треба одмах да се

протест абог ззнемсривања ратне сиротиње траже одпред* седника владе да одговори одмах. 1. Зашго је дозволила Вла* да да се топики сиромашан ј свет мучи да пропада и ч мире? I 2. Ззшто Се не примењује и овај непотпуни Закон о помагању невољних у рату? 3. Је ли вољна да сс бар у будуће довољно п стара за што човечнији ж«вот овог

врате у <воје парохије рааи|света? отправљања својих дужности. ( Ову интерпелацију упућују председнику в^аде јер је ово Србнјз н 1урш ствар целе Владе и тиче се

СКИЦЕ

I

—• Први међу равиима Париз, 29. дец. О божићњем гразнику председник Поенкарео послао је руском цару честитку, у ко* јој му честнта Христово Рожзество, идивећи се беспри-

Воз је полако ишао, а ми смо говорили о нашој великој победи на Церу. Сви срећни, трудили емо се да са што више детаља иачесемо овај грандиоаан успех наше војске. На нашу жалост међу иама није било ни једног учасника ове ввличанствене борбе, који би нам је верније описао: Али срећа је била на нашој страни. Услед овог говора устаде са свога ранца један војник у цвикеру и врло течно нам исприча цео ток борбе. Но, која вајда од овог кад у раицу овог војника била је свила коју је овај ј[носио у филијалу своју у унутрашњости и кад је овај војник, док се водио бој на Церу, седео угодно у свом дућану и глобио породице оних који стварају Велику Србију.

Пошто је Турска објавпла Свети Рат Србији и њеним . савезницима то Од 18 новембра ове године престају важити угсвори, конвенције и аранжман закључена између У радњи Лазаоа П. ЈефтиСрбије и Турске а међу њима, ћа ликерџчје у Мачензијевој

и оног сиромашвог света о коме алсолутно не постоји викакво сшрање владино. За Штт

и Уговср о Миру закључен између Србије и Турске 14 марта 1914 год. у Цариграду.

НШЕ №11 Г. Нтровкћ у \\Ж1 Г. Ђ. Несторовић председ* вик београдсне општине, отпутовао је јуче у Ниш због зајма општинског, пошто је прва полованз, од 500 хиљада утрошена на раздаваше опшгинске помоћи београдском становништву.

улнци може се добити цчгаретли од 1 40, дувана крижена две врсте: Бзиновац од 25 I динара кгр. и онај други од 0 џм< за углвд ј10 динара кгр. Г. Сава Арсић трг. из Ћун* 1 1 " рије, ставио је своју кафану. | ЛЛТ| ПЈ V ССПГ0А ПУ на расноложењу војној вла- Ји||У|П Ј уСДО ГпДЈ сти да се у њој ансталара једна мала резервна болница, Г- ђ а Мица Спаси ћ, са петоро ' . . . „ „„ „ „ деце и сестром г-ћицом Милицом у којој се дана налазе р - мцлићевцћевом. њеници, Поред тогл г. Арсићј р„} Ја Софија Милаковић саћерје и иначе своје чланове из ком г-ђицом Катииом и сином шродице ангажсвао кзо бол- Славком. ничарке. Истичући овај пример племенитости честите старине г. Арсића, трудићемо се да доносимо имена свих тих племеннтнх људи који су ма чим допринели општој ствари. Ђупранани п нашв рзшш За време оожнћних празника, Ћупричани су обилним □онудама даривали по болницама.наше рањенике, 8 својим посетама олакшавала им боравак у Болници. У једном од наредних бро-

№

Слава Србима.. Депембра М!?сецз, на југу нзше лепе Огаџбине, у дану када је квасила топла кишицз, у пољу, под брдом, са кога су наши војннцч објавили спас Српствч од Бугарских паликућз, срео счм једну жену која је, босонога тапшала по води и блату којим је друм бис покрш ен.

је почела клвјати слобода браће; Стгросрбијанаца и М кедонаца. Мало касније стајала је хум* ка сама, а трагови оних којк су скоро отишли познавали Су се по оном блату. * * * Чача Петрова кућа је била утучена. Нема више за њу радоств. Ноена рздост јје сахрањена. Сада је оиа живела што је морала а не што јој се милело живети. Збиља, чича Петар се је требао дичити јер: „Благо оном ко до вјека жави, Имао се рашта и родити." Али, први болтешко јеса-| владати. Једина дикакућене-ј ста и кућа мора жалвти. Она је добила сасввм други, жа-| лостан изпед. Данв пролазе онако. Нити је ко, вз куће чича Петрове, осећао глад нити жеђ, нити умор, нити потребу за одмарање. једу.

тек само обичзја ради. Легну зато што је ноћ. Умор не осећају. Једне вечери седе и после вечере разговарају готово шапатом. А малог Иву држи мати у кралу. — А је ли мамо. тек ће он, а тата код попе? Попз му више не да да дође? Оает наста кукање, Јер мали Ива беше дирзуо у жицу. И те ноћи се деси нешто страшно.

Пошто се сити асплакаше разиђоше се да спавају. Чича Петар оде у своју собу, свуче се и леже. Неко време се претурао по постељв, док заспа. Али га у Сг у проби хладан зној. Страшан саа: Врата се отворише и на њима се указа његов Божа са великом раном на грудима и локвом усирене крвв. Крочи

неколикс корака к њему па се н»днесе над њим и поче говорити: Ти спаваш, спаваш, оче мој, спаваш безбрижзим сном, спа* ваш без и једне мисли. Спаваш, одмараш се, одмараш се и на том свету. Ах, оче! и горко уздахну. А мене пусти, оче мој, у ирачни, хладни, влажни гроб, да ми цури во да на тело и да га кваси... А ти, оче мој, спаваш у меку, топду постељу ’не мвслећи о своме сину. Ах, оче! Ти си легао у пост:љу а мене си иемилостиво спустио у мрач ни гроб. А он му, чича Петар, као рече: — Па ти си, сине мртав, ти више не м( жеш бити међу нзма живима. Ти си мртав, а мртви су у гробу. Син се заплака и лоче јецати. Ах, оче, како говориш! Ја нисам мртав. Ах, да сам мр*

тав ја не бих могао доћи. Не! Мртав не може доћи. Ја сам жив. Жив сам, оче мој! Само моје тело, тамо кога ги тако грозно баци у мрачни гроб, само оно је мртво. Али ја још живим. Па шта хоћеш сад? Упита га као отзц — Шта хоћу? Шта хоћу? говори кроз пллч син. Еј, оче мој, како си рђав! Ти мене питаш шта хоћу?! Не! Тимене немаш гата питати. То ја тебе имам да питам шта ти хоћеш самном? Зато сам н дошао да те питам шта хоћ а га самном? — Ништа, сине, ништа, твр* ц отац. — Ах, како си немилостив! Реца, реци, пр(знај ми шта хоћеш, ваљда ћу онда моћи заспати. Ваљда ћу се онда моћи одморити. — Е, сине мој, ада, лези у гроб и одмарај се, речеотац. — Оче моЈ, радио бах ја

тако да не беше тебе. Ја сам се одмарао, одмарао, а.чи дође ти, пробуда мс и рече : Устани и хајде замном. )а сам тако и урадио. Ти ме доведе овде, ззкопа ме у хладни, мрачни гроб и остави ме а ти дође оце и леже у твоју меку, тоалу постељу. Ах, немилостивн оче! — Па тн си и тамо био у гробу, рече отац. — Ах, зајеца сии, ј« сам ■ тамо био у гробу. Али онај гроб није као овај. Ах, оче, ово је пустиња. Овде ја немам друштва. Овде ја не смем седеги. Овде се ја никако н« могу смирити, никако седети, никако одморити. Ја морам вечи (0 ићи од Куманова дов* де. Сваког дана ја морам 6ити код својнх другова код Куманова, свзке наћи код свог тела, у овом мрачвом гробу. Дакде оче, сваког дана ја мо рам двапут ићи одКуманом довде. Ах, оче мој. то ј» че-