Straža
БрО| 1
БЕОГРАД ПЕТАК 2 ЈАНУАР 1915
I 1Д'7^
С.ан редакције * админ. Космајска ул. бр. 22.
Г 1 ЛГСВ се дају у админист — Цеиа утврђена —
1еплаћена се писма не I рвмају. Рукописи се не врапају. Ј 1 сма, рукописе, новац № * остало што се односп ј. лпст, слатв власништву лпста
тШ
Годк Адреса ва тел.. ,СТРАЖА“ — БЕО! . Претплата за Србију на поштв: ва годину дин. 12,, шест месеци , 6., три месеца , 3., један месец , 1,Претплатаза иностранств« на пошти:
на годину , шест месеци трп месеца
дин. 30., 15,. 7.5
СЛОВОЛОУМНИ ОРГАН мит/нрннд
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШЕВА Ј092
Излази свани дан у о ч. пре подне
ТЕЈ1ЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 109
Плаћање ратне оштете ЈСолико има 9а шише уЈусшрија в ЈСшдчка Писац књига „Потрешан Рачун, или шта кам рат доноси" Норман Анжел који је прорекзо овај светск) јт написао је брошиоу под насловом Плаћзње ратне оштете, у којој је изнго колико ће Аустрија и Немачк г орати да плате зараћеним дожавама, ако их озе пебеде.
Немачка плаћа:
Русији Енглеској Француској враћа лаћа на њих интерес за 40 година. доплаћуј^ још ) Белгији
6 милијарде 3
5
ЈУ УУ УУ УУ
Свега 22 милијарде
Аусгрија плаћа:
Русији Србији Црној Гори
5 милијарде 2 100 милиона
Свега 8 мил. и 100 милиона Укупно Аустрија и Немачка има да плате 30 милијарде сто милиона франака.
И сувише загонетно држач>е Румункје чудило је сва кога, нарочито кааа се знало да <у и нови краљ и шеф му владе били протнвници Аустрије и за живота пок. краља енергично тражили да чошто пото уђе у акцију. Смрћу пок. краља свзки је очекивао да/ Руиунија уђе у цију Мсђ/тим, не гало се г изненадили, 1ада је нови аљ изј вио Д1 Не се др т и политике. ксу је водио , и краљ т. ј. Д ће Румуостати неутрача, Сваки био оваквим Дотом г,з-
ненађен, и гвзки је тражио узрока окоме. Међутим, ником није пошло за руком да сазна прави узрок. У дипломатским круговима. па чак и у кругпвима веома блиским »лади, веровало се да је веза између румунског двора и Берлина тзко чврста, да нови краљ није у стању ла ;е раскин* ма колико да је вољан да Румунију увуче у акцију те да испуни народне идеале — ослебођење и уједињење Румуна. У маси пре* овавдало је мишљење да је новом краљу запрећено г
| Берлина. А по букупешким улицама јавно се говорило: он је Немац, и не разуме наше наиионалне тежње. И сама влада је ћутала. Братијану, шеф владе, раније велики национали^ти, сада под новим крзљем сасвим је био заборавио на Оно што је пре неколико месеца говорио. „Прави се веди католцк од папе! — говорили су чак и његови најбољи и најближи пријатељи у сгранци. Сваки је нагађао, почев од дипломате па до последњег радника, али нико није могаЈ ни ла прави узрок ћута» , Р муније. ђутим, пре неколико даје открио букурешки *! У броју од 29
дец, а под насловом „Зашто Румуннја ћути“ ,,Вииторул‘ доноси ово откриће, кО;е је у РумуниЈи направило највећу сензапију. — Много се већ недеља ломе копља око држање Ру муније. Са свих страна утицано је нз Румунију Споразум, оцносно Русија. тражила је од Румуније да смени руске трупе у оним областима, које су Руси освојили, а кО’е Румуни сматрају за своје. Из Берлина и Беча обећа о се Румунији много, ако ћути и буде мирна. Наша влзда је остзла мирна и многи у грешили, када су мислили да је то учињено из страха ол Беча и Берлина. Не.
Румунија је ћутала зато што није спремна. Од великих војних наруџбина које смо извршили у Аустрији и Немачкој стигла нам је само прва партија остало је требало да приспе тек после два месеца. Међутим, рат је »о приспсће о«ео и ми смо данас потпуно ненаоружани. За артиљерију, која нам је лиферсвана нисмо добгли муницију,