Straža

БрО| 3

БЕ01РАД НЕЛЕЉА 4 ЈДНУАР 1915

Гопина V

С.а 1 ' редакције ' адмвн. Космајска ул. бр. 22.

01 ЛГСИ се дају у админист — Цена утврђена —

/<?плаћена се писма не I ,/Вмају. Рукописи се не враћају. Ј 1 сма, рукопасе, новац и • остало што се односи I лпст, слати власнвштву листа

ОЛОБОЛОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉРи*,/*

тедефон уредништва 1092 Излази сваки дан у б ч. преподне

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА" — БЕОГРАД Претплата за Србвју на пошти: на годану дин. 12., шест месецн , 6,, три месеца , 3., један месец , 1,Претплатаза пностранствс (,-Ј на поштт на годину днн. 30., шест месеци , 15,трп месеца , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТЛМПАРИ1Е 1092

Руси у Ердељу ЈЈршреме коб ђеле Цркбе и Лакчеба БУКУРЕШТ, 31. децембра Поводом улзска руске вој?ке у Еодељ „Виторуп" доноси очо важно сзопштење: Руси су одустали од свога ранијег плана да се преко Карпата спусте у мађарску равницу и да се упуте на Пешту. После једне упорне борбе у Буковини Руси су успели да потуку аустријску војску и да уђу у Ердељ. Мађарске трупе, које су гарнизонирале по разним местима у Ердељу, повукле се, дубље у земљу. У овдашњим војним круговима држе да аустријска војска, судећи по припремама на терену Бела Црква — Панчево, неће давати нигде отпора већ ће прву борбу примити код Беле Цркве. Изгубили овде борбу (што је сигурно) другу ће примити код Панчева, које је претворено у утврђење првога реда. Влада мишљење да ће Руси за десет дана доћи код Веле Цркве.

Из Румуније - ОД НАШЕГ СТАЛНОГ ДОПИСНИКА БУКУРЕШТ, 31. дец.

Улазак руске војске у Ердељ изазвао је овде огорчење пр >тив вааде и владајућих кругова. Целокупна штампа осуђује владу што 1 није уињауакцију и што није пре Руса уп'ла у Ерде када су Руси обећавали Румунији сваку помоћ, па чак и оружану у случају да Румунијауће у акцију. Данас, пак, после у* лгска Руса у Ердељ, увиђавни и и трезвенији Румуни уВ' ђају да је Ердељ пр^ пао за, Румунију и да га Руси после! ноликог безуспеи н г утицања Н' Румуннју, неће нскако уступ ти Румуниј ! Пред руским посланством приређене (у бурне манифестзиије. Руски посланик од* говорио (е на поздр-'В једног студента и топлом речју за благодар-о се навилним зна цима симпатија: „руски народ везују ратне >спомене из про шлости. Ми ћ»гмо се у«ек се ћ ;ТИ ОНИХ епих тргнут^ка када су с а (ици пред* •јечи ( чр'љем |

показааи онако сјаше резул* тате. Биао је тренутака кгда су односи мчло и охладили, али то је било само на дипломзтском пољу, иначе ши* рока руска душа није могла никада да заборави услуге учињене од отране Румуније. Симпатије ру^оа народч су и данас на / румунског нар' да и ја «ислим да није далеко онај час када ћемо се наћи загрљени и збратимље ни у Једном истом колу и на једном и том послу!Последње речи рускс"' пос-'аника примљеве су са френетичким одушевљељсм и не пре.ледне масе г.таЦлесу још дугс псед згр, м поеламства и м нифест |с. ограде у кпји*а се т. е немачко и аустроугарскосланствч би Iле с^ опкољене ж?нд рмери|ОМ Мсђутим, мачифестанти нигу ни покушавзли да демон' р- рају, већ су у реду дошли пред зграду министарстиа иностпа'’ч; делз, где се баш тог т и ‘са држала ми-'

нистарска седницч. И-азван од народа појавио се на бал кану БЈЈатијану, који је на говор једног угледног грађа* «а рекао: ,Браћо, ја разумем ваш бол. зато што је то (ол и мој и мојих другова у ка бине^у. Верујте ми да никада нигам смео са ума интересе наше нити наше идеале. Ја вас молим да имате повер( ње у мене и моје другове, Озбиљност времена у коме се налазимо тражи да смо групис*ни да сме збијенч у једну непробојну фалангу и да за* дахпути једним истим жељама исгим ид јама будемо спрем* ни да сваког тренутка жцт* вујемо за своју милу отаџби ну сзе т и житоте! Живео румунгки нар д! Живео! Живео! дочеиао је одушевљено нао' д и њ'ШТО )е огиевана химна манифестанти су се ра ишли. Један мпј пријатељ којизН' да сам ваш дОнисник рекао ми је: Пишите у СрбијV, да је Ру* мукија проговорња и да је румунска влади већ једном увидела да се против народа не може 6 ој)ити! Ја сам прихватио његов предлог В Л I

Епиграм Због силне флоте своје, Фрања је био ^век горд; А „Р^децки" сила оклопњача!!! Сад је — подводни броа.. Ђ-ца. (2 Г!И Ш1№ — Пажња надлежнима Нигде се на свету путници толико не м о'третирају као на нашим железницама. Ко г л п ђе на тут макар и до н^ ближега м ста тај треба да •е спреми да ис*ида све жнвце или да се поби|е бар са десеторицом башибозука по железничким станицама и канцелари’ама. Нити се зна кад долазе втзони, нити се 31м кад одлазе возови. Ниј 'ад. донекле је и разумљиво што у овим приликамч саоб| а!>ај није уредан, и ипо воз( ви не иолазе и иг долизе у једно (-сто добасваког дана. А/и оно што се не да раз^метл и не да опро* стити, то је кртјња неиредусретљивост оних д мбела по железничким станицама у канцеларијамм и око канцеларија, који никада пугнике неће

I 1 п » о 11Г1

најпотребније и о чему су их дужни извештавагн. Ако воз има задоцњење, шта смета господину шефу станице, или блага)нику, или ма коме од те 'адувеве и безобразне господе. да о томе публику известе одмах би"о |едном објав м било преко послужитеља? 3 шго се ни1 каа не саопшти маси публике која дрежди по највећ ј зими и пи и пред бл гајном или пред шеф фом ка'>цел?ријом; зашго им се никад не саопшти да воз има толико итолико зад/цњ(Ња или маневрисгша, да ће д< ћи или поћи у толг-ко и толико сати, или, г.ко се не зна тачн >, а оно бар приближно, тако да људи не зебу и не кисну по три, четири и пет сати на једном месту очекујући сваког минута воз, док би се за то време могли како тако склонити или одморити, И затим. зашто се не објавн за сваки впз у ко^ико ће се сати издавати карте, и зашто господа чиновници од бијају од касе путнике у току читавог једног сата, па онда на врат на нос издају свима кар 1 в тек пред полазак воза,