Straža

БЕ01 'РАД СРЕДА 7 ЈАНУАР 1915

Година V

БрО|

$. ак редакције ч адмии. Космајска ул. бр. 22. «1 ш си се дају у адмпнист - Цеиа утврђеиа 1 «глаћена се ппсма пе | рвмају. Ругописв се не враћају. .1 !сма, рукописе, иовац т • остало што се односв < лнст, слати власништку листа

ОЛОБОЛОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса аа телеграме: .СТРАЖА« — БЕОГРАД Претплата за Србнју на поштн: на годину дин. 12.„ шест месецн „ 6.„ три месеца „ 3,„ једаи месец „ 1.Претплата8а пностранств« Ц на пошти:

на годнну „ шест месецн три месеца

дин,

30 ,15 ,7,52 ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у б ч 4 пре подне

ТЕДЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Фрања против Виљема Зашо јг оЗсшуппо граф ђгрхгаодб. — ОЗбајзле аусшрајскнх трупа БУКУРЕШТ, 5. јанузра Према вестима „Вииторула“ које су се до сада увек показале као тачне и званично објављивање о одступању Берхтолда круже разне вести. 0 оставци „Вииторул“ има ове вести: „По једној вести, којаје изазвала сензацију у букурешким политичким круговима граф Берхтолд је одступио услед сукоба са царем. До сукоба је дошло услед гога, што је граф Берхтолд био одсудно противан миру, коме цар нагиње. По другој једној вести, црпљеној из ауетроугарског посланства у Вукурешту, граф Берхтолд је одступио услед пораза који је претрпела аустријска дипломатија у Италији и Румунији. „Вииторул“ такође сазнаје из врло поузданог извора, да је оставком графа Берхтолда прекинута свака веза између Немачке и Аустрије. Аустријске трупе, које су до сада биле пол командом немачког главног штаба одвојиле су се и имају свој засебни главни штаб.

Гл::ша Мар ковнћ И111 шна н т побепз Одступање. — Критични дани. — Крваво ратовање. Напред соколови. — Велики Петар. Наступање. — Ре*ултат борбе. — Закључак. —

Одступање. Стратегиско повлзчење наше војске са Дрине и Саве, изазвало је код свију наших прнјатеља и ван гранмца краљевине Србије велику забринутост, са најцрњнм последи* цама. ове велике и свете борбе за Велиху Србију, у којој се морзло сачувати част и достојансгво Српског нчрода, његова слобода, и самосталаи живот, као културне државе, и цеитзр свега Српства.' Ми, који смо била ван војишта, нетрсмице смо пратилл развој борби на (вима

фронтовима Западке и Северне Србрје, по кад, и кад, и нас је обузимала црна слутња! Али, ипак смо према нашим славним војсковођама имала неограничено поверење, као и према њиховим ирека љеним у ратовима непобедним в^јницчма, који се, ево је настала и трећа ГЈДина, како се са великим напорима боре ва ослобођење подјчр мљеног Српства, и осталих кашвх сунчрпдника, п за очување самосталности кагае ми-1 ле и леге домовине. Слутња ове крцтичме ситу

ације, која иас је од првога дана повлачења наше всјске, свакога д" : на све више и више обузимал«, нарочито при евачуисању Ваљева, и под борбом нзпуштања: Обреновца, Уба, Колубаре, Лазарев-ј ц;\ Миониц?. Маљена, Ужице и Пожеге, дсводило до очајањз! а нарочито после евакуисзња Београда. Али, нсви положаји на ко јима се иаша војска зауста« ввла, да доче«а обесне непријатељеве нападе, јвећ нгс јс то успокојило, и одушеаљзло са п/но лепвх нада, да ће се на овим позицијама непријатаљска снага сломити; и, нисмо се препарили у.-^усаеке>аше храбре војске, јер нгше славне војсковође на овии последњвм положајима, на којима се јс имала регмаеати судбина Србије, донели су своје вслнкоумме з »кључ-

ке, да ј? свако даље гступање искључено из комбпнација и сч енергичном ј авборитошћу решише: Напред!. и само напред, на бајонетску б^рбу! непријатељ мора бити сатј вен... — Критични дани За време ових критичних Дјна, кед се је наша хргбра војска повпачила под бсрбом са положаја на аоложај, не моћни старци, дечкца, и тужна женскадија из погранвчннх и освојених села, и ва< роши, повлачила, и напуштала своја огњишта, и дугогодишњу тековину, склзњајући се испрео дивљих Аустро-Угарских ззвојевача, ц невољно узмвцала испред наше воЈске која је са тужним осећајима посматрала њихово бегство, али, и Сч севајућим оршкдирал« приблажавање I и ирског непријатеља; и

су се ове тужне историске гцене једна за другом низале и међу необанештеним светом страхотне мислк рзспростирале, српскв народ у опште, као и сви његсви нскрени пријатељи, управљалв су своје тужне погледе к небу! невидљивој надземзљској сили — БогуОцу! да га спасе, да га зашгити од Аустро-Угарске најезде, те црне тичурине, која беше раширила своја огровна крила, да заклони нжшу милу Србију од Божије светлости, и свом силином своје урођене халапљивоств затрчзла се у кршеве наше Западне Србије, да отуда загрози центру наше миле домовине, и да наша кр-

евојим каљввим ногама, дз погледои 1 НКШТИ иаш слоСодан жин слободно клроднс-нац докле I налио развијањс.