Straža

С^рана 2

С Т Р А Ж А

Бро! 8

стављања старих и нејаких, наше браће, која још робују силовање недораслог женски- под овим есгим непријатељем, ња; и уништавзњем дивне ра- који је и нас без узрока на се нзшега орода, не само на пао, да нам унчшти све нанашем земљишту. већ и на родне тековине, које су нам наши славви претци оставили у аманет... Бсрите се соколо* ви моји још и зато, да нрославите Српско оружје на бојним пољима, са којих ће наша мала Србија постати славна и Велика С бија, и уједињена са својим сународностима, а за нао.е ветико пожртвовање, кога данзс за једнички вршимо, потомство

,а другим крајевима Српства У иоменту кад се овај грозни непријатељ спремао, дз са својом пакосном грамзљиво шћу уачшти Србију и Српство, појаЕИла се пред његовим већ искезении зубома Божија гравда.. Гојавила се свест и п< жртвовање наших дичних војсковођа, који својим горским соколовимз до викнуше: Наиред Соколовв.Бће нзс благосиљати, и наша

спасимо Отачбину! — Велики Петар У претешкој сигуацији, у којој се налазила Србија при повлачењу војске, изнензда се појавио Његово Величанство краљ Петар у њеним редовима, да као старз рзтник још из Француско-Немачког рата ј 1870 — 71 године, и из Бзсанско-Херцеговачког Усганка 1875, и 76 године, подгреје младићским жаром за> морене и напорне мчшиће нзше челик војске, које се више од четири месеца без од« мора бори са млогобројним непријатељем, и свудз, и на свима положајима, не само да га је одбијала, већ и тукла по свима правилчма страте« гије и тлктике

вегика и славна дела слевити . Боримо се јунациг м <јизај?дно, за спас наше Отаџбине,

свима позици!ама захорили су се; Жавио! Живиооо! наш омиљени Краљ Петар I ур?аз!. На то ће Њ:гово Величач« ство краљ Петар, више опор но, али и родитељски довик« нути раздршним војнгцзма Станите! децо моја! од данас не зовите ме више краљ, већ само. Петар! који ће бити взш ратни друг св„ до последњега ч ^са, а к )ји ће се заједно са вама борити зз свас <.таџбине, V за величи у и срећу Србије и Српског нзрода. На тако очинско-другарским га ветима за спас Огачбине, из хиљаде грла. грунуше бурни узвици бујних чојника: Жавио н-ш В-ди<и Пет«р! Жизио

којој сви грипатамз, и, уиме|његов свптм дом!... Одјецз

Бога! Кренимо са његовом гомоћу напред! покажпмо непрајатељу, да смо д^стојни синови нгших славн?х преда ка. . Громогласчц узвици на

одушевљених в јчика проламали с^ се дубодолинамз, а бцеговч и планине х>чзли, баш као јужни ветровизими. ПгеД јуГПВИНу... (НастаЕиИе се)

БУГЗРН101 [ОбОЈО

РАБОШ — Д1адокрван ј* —

— Бугари још увек кукај/ за Маћедонијом БУКУРЕШТ, 6 јан/ара. Овамо је стигла вест из Софије да је Софијска влада преко својих посланствз у [1етрограду, Лондону, Паризу, Риму и Букурешгу понова покренула питање о МјћедоЈV- гд х • « - Ј Њзгово Велвчанство краљ нији коЈз., према оу I арском мишље^у, треба Петар у овој тешкој ситуа- Да припадне БугарСКОЈ. цији за Србију и Српски на-) . род, оставио је својустарачку постељу, и појавио се на положајима међу храбром војском, не 'ао њен крзљ, већ као њихо ј старија ратни друг, и поздравио их са родитељскпм поздравом: „Децо моја! ево и мене старога ратника међу вама, да се и ја у вашим редовима, боримо заједно против) нашега најопзснијега непријагеља, који хсће да уништи нашу слсбоду, нашу лепу Србију! Али, децо моја! и јунаци! знајте и то, да се вм са <'вам о аким непријаљом, не боритн за мене, лично, ни за моју династију; а не другови, већ ми се сви заједнички боримо за нашу милу и драгу отаџбину. Ми њу сви зај днички служимо, за њу се Ооримо. и за ослобођење оне

Седим у кафани, једној од кафана последњег реда чији су прозори увек непровидни и која је увек у диму. Ту се увек гласно говори и опија се за јефгине пареЦело друштво, сељаци помешани с војницима пуштеним на одсуство из болнице и неколико грађана чија лица увек имају нечег сличног са оним фотографијама из „Полицијског Гласника”, било у врло интимном односу. Па ипак једна реч, псовка, или неграциозан гест, била су довољан повод за инцидензт. Полако срчем каву, сав нервиран овим необичним миром. Наједном, из дна кафане чујем неку вику. Један војник нешто се препирао с једним од оних типовз што су и агенти за шиваће ма-

шине, и импресарији за јефтине уметнике и трговци по вашарима. — Ти мени битанга?! Док ја проливам крв за отаџбииу, ти мн се ту размећсш, грми војник и сервира по коју „српску“. — Море, остави га. И он би проливао крв али је нема, „малокрван“ је, одвраћа га други војник, док се она „филаделфија“ губи на врата.

— Фичев у Дедеагачу СОФИЈА, 6, Јан. Генерал Флчев, минмстзр војчи у пратњи шефз генсрал« штаба отпутовао је у Дедеагач. У политичким кр говима се г^вори да Фичевљев пут стоји у вези са радовима на

угврђењу Дедеагача, По другој једној вести генерал Фичев је отпутовао у Дедеагач да са командантом француске флоте реши питање о блокади Дедеггача.

13 — Цртице из тринаестодневног ропства нод Ау* стријанцима ,,Рипа“ У једну бакалницу, за време Астријанаца, ушао да пазарује један мађарски хусар. Ту се десила и једна циганка са Чубуре, стегла зубима лушу, пуши и пљуцка. Мађар тражи нешто на мађар ски, али га нико не разуме, а он се размлатарзо рукама по дућану па само ларма. бакалка се узврдала, а Мађар, спазивши лулу у ц гганке, и да би показао шта хоће, пође к’ њој говорећа: — Пипа, пипа! — Е не дам да ме пипаш, рђо Швапска! — дрекну циганка па зажди на вратг.

СНИЦЕ Зест о повратку Београда у српске руке, оживела целу земљу. У Нишу, оној рупи која чец ,<е подгрева своје претензије да постане престоница и у који се з. ечила готово цела Србија, скет као у неком д лиријуМ' 1 . Ванредна издања новина лете на све стране. Мало и велико појурило на улицу, да се увери да је Београд, наш лепи, џиновски бели град, опет и увек само наш. Прозори на свима зградама отворена са којих, као на неку свечандсг, гледају весела лица, очекујући првог продавца новина. Гледао сам како једна стара жена, сва у дгоњцима, излази из једне уџерице, вади зарђао мариЈаш и, сва обасјана светлошћу од узбуђења, даје га за новине, док јр сажаљиво и презриво посматра ј... трговац, с прага своје радње, који индиферентно гледа овај талас од одушевљења. Заузет је Београд, али ко зна да ли ће собе у кући овог трговца, узете по скупе паре, и даље бити заузете!

МУЕ 6ЕЕ1У Одлхковањв Бпже Јпнковића На телегргфску честитку, коју |е шсф штаба Врхсвне Команде црногорске војске генерал Б. Ј нковић у име својих гфицира и војске о ло-

ВИЛАКЕЛА Пол Дерулед„ „Црнпураста сам, никад нећу бити бела", певајући такољубавну песму, иде, с цвећем у коси и котарицом иа руци, лепа девојка у краткој сукњи. . А ја целог дана сањам о реваншу, а јз целог дана добујем. „Живео крин, ружа и .зимзелен"! Њен свежи глае одјекује у глухој шуми; славуј јој одговара с гране; зеба пије у потоку који тече. А ја целог лана сањам о реваншу, а ја целог дана добујем. „Ко ме буде волео волећу га отворено! Њено ватречо око изгледа да осветљује дан. Да је боље види Љелики раст се сагиње, цвет јој се смеје а сунце игра около... А ја целог дана сањам о реваншу, а ја целог дана добујем. (Пренод с француског)

фЕД>ТОН ПРОЛЈГ (Из дела: „Наша Историја", драмска илуаија у 1 чнну, у стиховима, од г. М. Расннсхог песника, рецитовала госпо1)Иц:. Славка Чепаконићева, учитељица, на концертном нечеру Црвеног Крста, у сали хотел „Таково“ у Крушевцу, у очи Иове Године 1915) Пет векова пролетоше летом Најстрашнији искушења наши’ И шести је осв<нуо вегом Да преврши у страдзња чзши. И чаша се сргскил мука прели, И бура се на све стране вину, И орлови подетеше смели Мач Освете са фијуком счну. И реч чу се ко олуја вере. Све у крви и у сгњу пламти И борба се недогледна стере Какву доба ни једно не памти! Џчн Србинства што је ћут’о дуго, Скупив снагу развејану свуда, Створко је једно доба друго, Ствграјући од (Унаштва чуда

Мачем снаге тешке ланце здроби Што нам народ окиваху грозно, И наш полег 1 -пве моћи доби Кзд је туђин моћ Русије аозн’о. И Словенгтво подиже се скупа Робећ’ оне чије бесмо робље, И словенска нзш ) сјајна група У живот је претворила гробље Свуд у Српству где је живот мрео Наста/ је нова гветла орз, И бол мука гпе је клетвом клео Пробј ђ?ње васкрсну к’о зора. И з пева сие што живот има, И се/шке свуд се лече ране, И закуца сзце у прсима, У слободи њто к’о сунце сване. И јединства народа се роди, Нашем род)< Јединс»во се створи Нова љубаз што бесмртност збори. То је српско рођење из ноћи Шго се диже к’о триумф у слави,

Са победом што блиста у моћч. Коју звоно взгкрсења здрави. Створена Је Ис< 0 : ија нова Шго ранаЈе V засенак баци; С^ворена је Историја ова Кој'/ ресе хероизха зраце; Од свих других Исто;-' <а већа По с номе што је сл \ чини, Историја б смртног столећа К’о бесмртно сунце на - "ини; Историја неслућених до^а Што сломише снагу много јачу, А изнеше из тог огња жива Спас народа па крвавом мачу; И дигоше из вековних гтега Јсдносуниеувексветлог аода, А то сунце свегије од га Б)дућн.,сг је нашег дброг рода; Ту будућност, којој в< о скиде Ово време што херојством гори, Покољењу, што за овим иде, Предаћемо, да се даље бори! Крушеиац, 1915. год.

в ј голина послао Њ. В. Краљу иа Риј ку, краљ је оиако одговорио: „Топло захваљујем вама госп 'дине генерале и г. г. официрима, нижим чиновима и редљима на поднетој честитци, коју ма упути« сте приликом нове године. Ј 1 нозу год. започињ<м дајући одушке мпј п ј искреној благодзрности вама, драги ђенерале. на труду и љубави којџ сге посветиди мојој храбрсј вајсци, 1МДрЖ2В<јући V ЊОЈ аобар ред и уздижући јој дух за ср ћзн свршетак ве ликога дела, отлочетог у друштву наше јунагке браће из Србије, те у име тога нала зим се побуђен да вас одли« кујем Данил јвим орденом прнога степена. Л<чме вести Синоћ су допуговали у Бе оград г. г. Велизар Јанковић и Мита Поаовић, бивши министри. Раз!и?штзј наншника Последњим указом постгвљен је, за начелника I класе округа тимочког г. Петар Ђ. Благојевић, начелнпк исте класе округа нишког, а за начелн!ка III кла.е окру/а нишког г. Антоаије И. Вилдовић, начелник исте класе округа аимочког. Полициски т „Српске Новине” које су јуче стигле у Београд, донзсе Јс-дан мањи п »лициски указ, К0’ јим се премештгју и постав љају полициски писари. Огпуштем Љубомир Јовановић, полициски пгсар I класе; и Данило Николић, полициски писар III класе, ка освову § 76 заона о чин. грађ реда, отпуштени су из државне службе. Зт нзшз втњзкике Средишњи Одбор нзродних пос аника за номоћ невољни*. ма у рату извештава све, којих се тлче: да |е правилни« ком који је одобрио и пот с рдио г. минисгар унутрашњих дела под 29 XII 1914 године Н. П. Бр, 7611 главно стара ње невољнима у рату згдржао г. министар унутрашњих

./. В. НешиНеиа:

* >!< Ко то тако брзо гони, Свога враног хата; Кроз гуауре — разривене, Преко брда и долине? То принц Таорђе журно хита, На бојишту крвавоме; Тамо где се јунаци му, С непријатељем мрским ломс. Тамо где је зима јака, Где вечито ветар бесни Где топови, пушке праште И митраљези увек грокћу. А јуначаи краљев синак, Увек смео, храбар, чио; Радо би за отаџбину Своју врелу крв пролио. Крагујевац, 1914 г.