Straža
БрО| 10
БЕОГРАа НЕДЕЉА 11 ЈАНУАР 19Ј5
Голина V
(.ин редакције а админ. Космајска ул. бр. 22. От:си се дају у админист — Цена утврђена Ц плаћена се писма не . ,-ммају. Рукопвсн се не враћају. 2 1 сма, рукописе, новац П* (стало што се односи ; лпст, слатн власништву листа
Ал. са ва телеграме: .СТРАЖА* — БЕОГРАД Претплата ва Србоју на пошти: на годпну дин. 12., шест месецн , 6., трн месеца „ 3., један месец „ 1,Претплатава иностранств« на пошти:
ва годнну , шест месеци трн месеца
дин.
30.15.- 7.5«
©ЛО^ОЛОУМНИ ОРГДН ЈА&НОГ МИШЉЕЊА
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излази с«ани дан у 6 ч. пре подне
( ЕДЕФОН ШТАМПАРИјЕ 1092
|столовној најезди; довикнуше њиховим многобројним корпу;сима: Стој! нећеш даље!..
Оевањивао је 20 нсвембар; наша војска стајала је спрем;на да крене напред, да проломи мрског и крвавог непријатеља. Команде всјсковођа одјекнуше: напргд! у име Бога!.. тробојке сезалепршаше. Сва се војска крстом пре-
Предстоје важне промене СОФИЈА 9, јануара. Мисија др. Генадијева пропала је и у ов дашњим политичким круговима изазвала је ве лике промене у политичкој ситуацији. . . . • ШЧ• \^ис! »уУ. оиЈ\/1\и У редовима СВИЈУ ПОЛИТИЧКИХ партија па И крстила, и кр нула у свети у редовкма впадиковзца осећа се јак по- и судаоносни бој за нашу ле крет против данашње политике, коју води др. Радославов. Сви осуђују „неутрално' жање бугарске владе и у круговима који сто- че крвава битка! паиаху по Је близу двора јавно се говори да предстоји ЛС)Жа Ј и 33 положајем, пози одступање кабинета др. Радсславова. Каон»јозбиљнији кандидат за шефа влзде помињ* се др. Људсканов, бивши министар, који је познзт као један од највећих русофила,
пу домовину... Занијаше се борбени таласи! Заталасаше се ДР" неиријатељски корпуси! Отпо*
Глиша Ма рков нћ
Одступање. — Критични дани. — Крваво ратовањеНапред соколови. — Велики Петар. Наступлње — Резултат борбе. — Закључак. ка права Србији, али као Ба-
* * За дванаест дана ове велике, непрекидне, и славне борбе, коју је наша неустрашима војска, са својим узо ритим сфицирима издржала, и однела победу над многобројном непријатељском војском, борећи се у исто време и противу зимских природних неногода, остаће, не само у историји срп. народа већ и у историји света, диван појам патриотизма српс.сга војника за своју отаџбину, а 2 децембар —1914 — још и због тога ће бити знаменит, што су Аустро-Угарски корп>си тога дана истерани из Београд?, а на његовим — градским — зидинама, и на краљевоме двору, поновасесрпска светиња — српскл тробојка зале' ршала, и огласила победу правде над грешницима.. Освајање Београда, и ула зак Нс(ше в јске у њега, то су триумфално победни тре нутци, који се само вековима појављују, код оних вдеалних народа, чији су претци вековима робовали, и мучени најгрозпијим мукама, кОЈе су их напослетку нагнале да дижу устанак, и да сами себи из војују слободу. Славни, вигешки Вожд Кара Ђорђг, деда нашег светлог краља; први је после Ко совске пропасти поставио темељ новој Србија, а Велики Мнлош другим устанком на Турке извојевао )е и политич-
зална књажевина турских султана, ну која се је постепеним развијањем на културно-еко-!номном, и на народно националном, и војничком напредовању усавршавала толико, да је 1912 године била толи* ко способна да је и силну турску царевину уз припомоћ савезника победила, и осветила петвековну косовску про* паст, али на све те наше крваво задобивене тековине Аустро-Угарска монархија насрнула је, са силном војском да нам их уништи; прешла је нашу границу на Дрини, и опустошила сву питому Мачву, женскиње обесчастила, а ста ре и младе што није побила, одвела је у ропство, међу којима има доста и жена са децом, и девојаке. Пљачкање, и пустошење целог лодринског округа није јој било доста, она је отуда свом својом силном војском кренула у срце Србије, да још већу пакост нанесе и питомој Шумадији, и плолноме Поморављу; али, и Божвјој правди овака обест и грамзљи вост Аустро-Угарске завојевачке војске, дотужила је! и охрабрила умну и физичку моћ наше војске, и њених витешких старешина, и славних војсковођа, који у славу Ср бије и Српског народа, као будпи чувари српскога имена, пренуше снзжнкм и витешким дјхом, и свим патраотским жаром довикнуше овој пу~
ције за позицијом, а наша славна војска на челу официра скакаше из ровл у ров; из победе у победу, а завр шетак ове највеће али и најславније наше битке, победоносно се завршила са лукавим непријатељем, чаја велика војска са најмодераијом ратном спремом беше нагр* нула на нашег поносног сељака, кезећи зубе на његову скромну одећу, а иа н,егову малобројност зздовољно су се смешкали, и то преко ра» мена; али су се ови подли за» нењењаци преварили у нашем идеалном сељаку, који је знао зашта живи, и зашта се бори... Преварише се, јер их је ошин^ла „присојкиња Гуја!“ побегоше с Богом не казаше! Ко на Дрину, ко на Саву, и тихо Дунаво! а наш сељо, наша славна војске, довикује оегунцима: Чекај Швабо! Чекај крволоче! и тамо те нећу сставити... Са овом великом и слав* ном победом, над којом је Божија правда лебдела, а свест, и поуздање наших славнмх вој сковођа и њихово пожртвовање за отачбину, задивило је цео свет!... нека вам је, о, ви бранит»љи, наше лепе Србије вечита благодарност... Пред херојством ових наши4 великих јуаака, и великих патриота, скидајмо капе, и клекнимо пред престолом Божијим! помолимо се Гсгу Оцу! за њихов дуг живот, који још стоје на грмници Отачбине. А оним неумрлим јунацима, на чијим се костима подиже Велика Србија пакимо кандилце наше искреве благодарности, доливајмо га топлим сузама у знак вечитога поштовања, да вечито светли пред потомством, који ће *• иуотво херојство, њихово пожртвовање за Велику Србију славити, а њихове споменике китити миришљавим венцима.., Слана им!.. 20 двцембра 1914 г. јг Нвшу -КРАЈ-
Дропада фирма
|јрж
/
к™
№/■
Виљем; (Фрањи) Е, драги мој Ферика, пре се говорило: сви путеви воде у Рим, а сада можемо ја и ти рећи: сви путови . воде у Петроград.
РДБ9Ш Општинска посла Читам јуче у новинама војни позив београдске општине, којим се „без личног изговора' позивају извесни обавезници. Међу њима бриљира и име једног општинског чиновника. И сад -тај чиновник, уз кафу, чуди се и крсти се како то да га његова олштина зове преко новина! А један чиновник ми прича, да су једне вечери за пет минута нашли његову кућу и позвали га да дежура, — како би сачувао опшгински страх.
Међу нама „Мали Журнал” лаже Јучерашњи број „Малога
ње редактора „Малога Журнала“ и саветујемо их ца мало више читају. То ће бити за њих иако под старе дане много кориснпје- Јер, лепо су пре неколико дана приметиле „Радаичке Новине" да уређивати новине и играти.се жмуу ке са ајнлегерк.<ма ни:е једк исто!
1 -
Журнала“ под насловом „Са. “ напао нас је како Н
Смрт Јована Вујића реаерв, п.поруч« Тако се зове велики патриота Србин и јунак, који је учествовао у бугарско срп ском и балканском рату. ГТ’' и у данашњем рату противу заклетог непријатеља пок. Ву јић је показао беспримерну храброст и самопрегоревање. У бојевима код Завдаке пок Вујић <е на челу своје чете
мо истину доноснмо „истините" вести! јуришао као лав где Је на четири места био рањен. Једина му је жеља била да
Познавајући добро „Журнал којч је изгрдио пелу Србију а имајући пред собом много важнија посла но дз му од говарамо, ми смо хтели ћут» ке прећи преко Маложурналналског испада. То бисмо и учинили да „М. Журнал" нападајући нас, није открио умну голотињу својих редактора. Тако између осталога „Жур» нал“ насје исправао*тврдећи да се ие каже Било већ Билов. Ту је Мали Журнал слагао по свом обичају или његови редактори не знају, да је Било(в) понемчен Пољак као и Јаго(в) и многи други, и да му Немци презиме иаговарају без в. Нас нимало не чуди незна*
као војник види своју ослсбођену браћу у Босни. Несрећни случај је хтео да Јова после задобивених рана разболи од тифуса у Нишу где је најзад подлегао опасној бољци и за нзвек напустио свсј род и отаџбину не сачекавши да доживи највг * историски моменат. Пок. Ј ова био је у д Р ј тву омиљен због своје бт нарави и дружељубља. К би се Јова послом удаљио с својих другова ови би уве. прижељкивали да се Јова што пре врати међ својима. И као радник уживао је велико по-