Straža

В Ум !2

]| (М!

Против бугарског захтева ПАРИЗ, 7. јануара „Журнаа де Деба' 1 пиш,' поћОдо« <. бразовањз, у осталом безначзјног францусног бугарског комитета, да ннје допу* штено ни једном Французу да слаби савезнике и пријате^ св је земље у корист пј^ј?теља Њ--НИХ кепријатеља и долаје да су садањи бугарскн гахтевч управљени прошву: Срба л Грка. Међутим Срби су н шн савезници и дивно се боре зз лпшгу стнар а Грци су нагЈИ пријатељи, који су ув-к сотови да се ставе на наш> страну, док Бугарска посоедочава св ју најблагопаК 10 ни 1 у неутралностукорист наши с непријатеља. Буглри трам е маћедонске територије, к< : ’ никада нису прип дзле Б?' рској и које Бугар ка није ни зда бЈла заузела а међу• ј : V не тр же Тракију, ко|у су нећ били ^сво,или \ заузели. ;{а’ контрадикци|а измеђ кат^* и уверавања бу \0 своме пријатељству , нама! Буг. рски захтев, ;’.а повраЈе у М |кедон-*јч сае сно, што су изгубилиу 1913. гос., неучинив никоме никакве уопуге, не може се усвојнти. Излишно Је борити се сад овде цротнв Србије, којој је наша помоћ унапред осигурана. Софиј, треба да буде убеђена, да је у внтересу бугарске стнарм. да се врати полвтици лојалној, политици споразума к полг.гици узајамног псшуш тања.

РАБОШ

!И1 ПНР — Афера са опа^Д има „Радничке Нолине“ под наслсвпм и .нф’Р а ‘ а оаанцима дпноси ч.нак, којн ако одговар 1 ист ни * мсра заболети срс нас, који волимо ову зем љу и К‘>ји за њу подносимо све жртве. Чланак гласи ,,Из кругоиа бласких ан <ети стижу све ужаснИјИ глјсп и. ОЈкриЈ-еЈ јг ч тав систем злоупотреба. М' ђу лиферантима на/аге <е т.з <гледнн људи, па су ту помз иави и ве^и угледни по итичари, блиски рођапи, »а чак и госпође! Суштина зло-а Ј.трсбз није само у томе што гогозо сви стрзни опанци н;ђени по магзцчнима, око (350 000) три ста педесет хиљзда пари, не одговара|у условима уп в)ра: у кери и и зр ј ди, всћ је нјђг Н0 ј ш и то: дз велики проценат румунсо’ опанка и није рађен од прирс-дче коже, већ од неке смесе која изгледа да је наирављена кувЈњеи старик каљачЛ“ Ачоовј одговзрт истини, онда је ова прев ра гора и од злјч' Нз и кривце одмах треба за колац.

Како се земља окреће Век и дсца мала знају да •» земља у 24 часа о«реће чко СЕОЈе осовине јсдан пут, Међутнм има људ/Ј, који не В ' , РЛ)’ Д а се земља окрећ? око своје осовине. На пр. Тоша Бец резокује овзко: „Сви учевњ ци тврде* да се земља окреће а ја опет в лим да је то неистинито. Јер зашто не дсђе Алексинаи у Беогрзд никзко?!

— Министар док се не нађе бољи. ПАРИЗ, 9. Јан. У ОЕдашњим политичким -.л V « - о *. •• Берхт' лда није изазвзла велико интересовање, јер је овде владало већ уверење, да политику монархије не води Берхтолд већ Бетман Холзег, такође ни долззак барона Буријана за шгфа спољне полатике у монархији није изазоао велико интересовање. У парискии диалоаатским круговам« верују д» је Буријан по нужди, и да ће он одступити одмах ч м се нађе погодниЈа личност. Према вестгма, које су стигле изгледа, да ће аустриско министарство ускоро дати о-

С Т Р А Ж А ставку и да ће на место Бу ријвна доћи граф Тиса.

— Оштећена Крупова фабрика. Депеше, лагиране у Хагу, јављају да су савезнички ави

!атмчари бацвли бомбе на Круиову фабрику у Есену. Незна се колачина штете, коју су они могли нанети. Савезнички авијатичари такО ђе су бацили бомбе на жељезиичку станицу у Остенди, која је бвла јако ошгећена. Више немачких војника поги* нуло је, али међу жртвама нема ни једног грађзнина.

Будући правац бугареке попитике РИМ, 10. јануарЈ. Једчн сарадн :к Трибун« имао је разговор са др, Генадијевом, кој 1 му је о правцу бугдрске политике дао ову изјаву: — Досздашњи односи између нзс и Ср* бије и Грчке иако нису били помуНени, нису били најпријатељскији. Међутћм влада је веН учин^ла нужне кораке пр ко нзш^х посланика да се ови односи побољшају. И могу взм рећи да се побољшање већ увепико осећа Неши одеоси са Турском лојални су и ми ћемо се старати, колчко то до нас стоји, да та односе и даље одржимо.

Е 8Ш1

Последњим указом Њ В. Престолонаслецн ка Алексанлпа пд.чаршени гу пп сти резервних офицара: пешадиски кзпет;н Пкл. Џем^л Бег-Љубовић п М -тл /радЛо за ић пешад. п.поручник и полициски че новник. Лмдовш К0МИТ1Т Локдонски комитет за по моћ српск^м рсњеницима и ратним страдалницима нзбавио је и послао следеће стзари за нзш Цовени Кост: Ћебади за 10.000 д. у зла ту, санитет. з-воја зј 12.500 дин., гилса 2 500 лин., чаја и бисквига за 3,750 дан , стерилизагора за 2.500 дин., ва> те за 2.500 дич., хируршких

инструмената за 3.750 дин., платна за 12 500 дииара.

Др. г. Светозар Арсенијевић, резервни санвтетски пуковник пргведен је у активну службу са истим чинои. 32 српску војеку У Одесу је стигат капетГаршин, члан свчте руске краљице удове, који спроводи у Србију тринаест вагона санитетског м теријала и топлог мзтеријала за српску војску. Сав тај материјал је прикупљ-н у Петрограду. У Одесм је капетан Гаршин узео собом још 150 п да исгог материјалз, који је при* купљен у Одеси. Неуредност на пошти Жале иам се читаоци с свих страна. а нарочито пре 1 платнипи да лист не добијај

Свзко место у Србији има по ј- ног оригиналног човека, чој з обично називаЈу типом е взроши. Ти су тиаови и сувжпе оригинални и са свс ]е духовитости привлаче велаку г<ажњу целог света у том месту. То су махом пријатни људи и ужизају симпатије свОЈе околине. Они не знају за увреде јер се готово никад у жи аоту не наљуте. Свој посао отправљају ув к са пуно ра дости и воље а у слободним часс *гшв, Т у јни репродукују свде особлне. Сваки радо седи у њиховом друштву, чак се више п)та и грабе ко ће за њихо* внм > голом сести Ти типови симпатичии су највише због тога што они не знају за пакост и злурадоет, они ј дино

уживају у племенитим осећајима и хумзним побудама. Че^то пута сзм добијао ру копис из КраљевЈ од мојих пријзтеља који ме моле да „метнем у новине нашег мзј ' стор Андру кола оа/ 1 И ево ја сам овога пута реши * да у кратким потезчм опишем нашег Андру, који припгда горе поменутој категорији типовз. Мајстор Андра је човек средњих година, коштј њаве природе, његови пријатељи га зову обично: „мчааићу". Он је добар и вредан радних. Велики је непријатељ новца а прајатељ шљивовице. Шљивовицу пије у циљу дезинфиковања свога организма, као што он вели, шљивовица трује све кужне бакциле. Али заго Андро није пијаница, нчти је икад био пијан у животу. УЈУ Т РУ чим устане, сврзти у кафану код „газда вола" (кафана код вола) убије по једзн фењер шљивовице и тек

4

онда почиње да ради. Сељаци и земл оделци доносе кола и точкове на оправку. Андро никад не одбија своје муштерије. У случају да је запослен каквим другим послом он бл оша муштерији казао: „-еди брале, очекни »<ало направићу ти ја то за час. Што се тиче плаћања за то јг бар лако: отићи ћемо код газда вола, смазаћемо по три деци шљивовице и ту ћемо се погодити. Ваљда ћу ја те паре носити са собом у гроб“. Андро је одевен лако. Једна мајсторска зеленкаста кецеља, наравно чиста и читава, покрива његов прслук а панталоне. Рукави од беле кошуље загрнути, а на ногама папуче. Главу, дипломатску, покрива му јагњећа шубара. Било кише или снег он се увек појављује у тој тоалети. Његови добри пријатељи и другови, праве доста шале с њчм и на његов рачун. Врло

је интересангзн и оригиналан У Таквим моментима због тога, што он сваку шалу, која има да се напрзви на његов рачун, унапред еаз*а и |рзви се као дз ништа о томе не зна. Нека травзрка из Рачацз, оближњег села код Краљева, спакује једног дгна у једну кутију два велика пац вз и пошље му преко поште као амзнет. Писмоноша јави Андри да има један амзкет на пош’ за Јвега показујуаи му упутницу за исти. Андро знајући да он нема такву породицу која би га обрадовала са каквим презен* том дуго се рззмишљао: да ли да иде на псшгу или дз не иде. Али на једанпут му паде на памет, да има повише даљних рођака, и може бити, да се нека нашла од ових и хтела је да га обрадује. Најзад се реши и оде на пошту. После поза сата Андра, враћајући се са поште сврати

шо нечолико дана: А има дана када у опште и не добијају новине. Како (мо извеште г. Дра* шковнћ је свечано обећао посланипима да ће предузети енергичне мере да једном та неуредност на пош ги искоргни, али као шго видимо слабе вајде од тога. Једно ол овчга двоје: или г. Драшковић није хтео пос лушати жалбу посланика, или г.г. поштари нису хтели чос лушати наредбу свога минј1Стра. У сваком сл, чају — пуца по нама. Јздна велнно потреба Ми смо в.ћ ј?дан пут скренули пажњу кадлежнима, да је цео Булбудер и онај крај Смедеревског Ђ Ј рма остао без воде из водовода. Како иунаргка вода шири највеће зеразне болести а у њ >ј је поглавито и легло тифуса, од које су болести пала у постељу два лица из тог краја, то је кгминовн д потре* ба да се г ре поменути крајеви снабду што оре г 0 д,). водом. Да смо поручили це^и зз цео водовод из Н’ве Селандије за. ових шест мссеца би дошао в ћ материјал у Беогрзд. Г. Управник Водовода и Цеатрале имј реч! А после њега ми опет. Поспе шш мвееца Данас је р.-.вно ш<ст месецз од како је објављен указ о мобилизациЈЈ српске војске. И данас, после шест месеца о^тао је з1а!из ^ио. Аустрија _.лје успела ни после шест месеца да заузме ни једно пгрче земље толико величо, колико сто на коие пишемо. А кззала је да ће нзс прегазити за два дана! Радионица рубља „Коло Бгогрздских Милосрдних Сестара" отпочело је поново рад и моли г-ће и г-ђице, које би желеле да се приме израде рубља за рањенике, било у самој радио* ници или код с°ојих кућа да се изволе обрагити „Колу“ у згради ,Учитељског Д >ма“.

код Милана у „Европу.“ —- Брзте Мизапе, оди дер овамо да вид»јмо шга ми је-' она слепица Кристина поссала, отпоче Андро Милану говорити. Гости, к; ји су седели у близики Анлриног сто" 1 . посматраху с ча;већом гошћу отварал.е кутије. Андро густира|ући отвара сандуке и кад диже •'члопац, мишеви иојурише пр ..%о сан* дучета на сто. К- о стена седео је Андро и смешећи ее добаци: „знао сам да ме нека будала исмајава од куда ја слепац да чекам понуд*? и аманети од слепице )ре од мене!“ За там се окрен_ Милану и рече: „сад можемо да сма* жемо по један фењер шљивовице јер је ово и твоје масло." Сви прснуше у смех доба* цујући епитете Андри. Једиога дана послали су му