Straža

БрО| 14

БЕОГРАП СРЕЛА 14 ЈАНУАР »915

б. и н редакж»је ад*п. 1 . Хосмајска ул. бр. 22.

Њпеси се джјјг у адмндвст — Цена утврђеиа —

Јеплаћев* се двсма ке I рвмају. Рукокнсн се ие *раћа|у. Ј 1 «ва, рукопнсе, ноаад сстало што се однвсв 1 лнст, слатн аласннштву ласта

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН уркдниилћл *0У2 Издазл свааи дан у б пре подие

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА* — БЕОГРАД Претплата иа Србију на поштн: на годину днн. 12,,, шест месеци . 6., три месеца , 3., једаи месец , 1.рЈтплатааа иностранста« на пошти: ва годину дпв. 30,, шест месецз , 15,три месеца . 7.51

. 'ЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Аустрија и Нем.ачка €рцхерцог Хардо фржз Досиф у кшдчком гл?8ном сшгну као пиоц БУКУРЕШТ, 12 јануара У појштичким круговима изазвао је огромно изненађење одлазак нрестолонаследника Карла Фрање Јосифа и министра иностраних дела барона Буријана у немачки главни стан. 1 У доброобавештеним круговима и блиским двору говори 1 се да је престолонаследник отпутовао у главни стан на изричан захтев немачког цара, Пре свога одласка престолонаследник је дуго конферисао са царем и новим министром бароном Буријаном. По једној вести, која је енергично од стране владе демантована, престолонаследник се неће ни враћати за све време док рат траје, већ ће остати у немачком стану као таоц. Ова вест иако је демантована направила је сензацију и унела је у грађанетво неспокојство. Са престолонаследником сем Буријана одпутовала је и његова супруга а од пратње са њиме је само његов коморник принц Лобковиц. „ВЦИТ0РУД“.

Мала и незнатна Србија која је до јуче била готово непоаната, земља за коју нз свв у Европи нису звали да по^тоји на геогрзфској карти, данас, иосле славких и великих ратова, постала )е не само чувена и позната, већ и један чинилац у Енропи, један елеменат гонтинента са којим се апсолугно и неизоставно мора рачунати. Данас, велики послови који су започети и важ« на решења која ће им следо вати, не могу се ни у ком случају и ни пошто довршити и решити без активног учешћа и савета Србијина. До јуче

је била непозната, н* знана, а данзс се о њој у престоним бсседама, урззним министар ским декларацијама и сувервнским депешама на посаО, уср д:?н и свечан начин говори са поштовањем и љубављу. О њој иела европска, па и ваневропска штампа гов'-ри са пажњом и похвалом. Вепики број светских књижевника и политичара првога реда и« тересују се и распитују се за њену судбину. Тако се о њој говори и мисли данас, а к&ко се говорило и мислило о њој у прош* лостч а како Не у будућно-

ст?--? Да р?згледамо и видимо. Г1рг ратова са готово никахвим ауторитетом и угледпм у страноме свету и страној штампи. Неколкко гласова и речи симпатвчних за нас и у нашу корист изречених остајали су погпуно усамљени, нечујни и слушипи са неком н. рицом У земљи, истину репи, не баш на|ружичистије. Уставне и политичке прилике несређсне и нередовне. Устав се и закони не поштују. Политичаои сумњивог владања и карактера Економска завзсност и фчна »сијскд изнуреност. Културан живот и рад на националном пољу зачмао и без знакова живота. Неодређеност у спољној 10 ЛИТИЦИ. Унутраш* ња гложења и свађе. Династичке и владарске промене.

јВојска неорганизована, чиновништво не баш на своме м.»сту. И сами собом недовољно оцењени и поштОвани. Ј ш, што је најгоре, вечито приказиване и гледане кроз призму разноврсних и колоса^.них мана и интрига пподаних и покварених редактора појединих органа аустро угарске штампе, изгубили смо сваку веру и углед у Европи. Ко )е са Запада долазио и видео нашу земљу, он је могао имати барем и мало лепо » ишљење о несумњивим и позитивним особинама и вредности нашег народа, а ко то није учинио, . . о нама најгоре мислио. А и ми, својом сопственом кривицом и непојмљивом и за осуду апатијом и равнодушношћу, нисмо!

се ни мало старали да разбијемо ту штетну п опасну за нас ззблуду у европском јавном мњењу, но смо се још међусобно грдилч, свађали и дава,"и још гору слику о себи. Затим је дошао преокрет и потпун нреображај. Режим слободе, политичке и личне. Усгавне прилике. Доба економског опорЈвљсња и еманциповања. Сређеносг и консолидованост у финансијама. Реорганизација и наоружање војске. Развијен, слободан и уравнотежен политички живот. Нагла и плод.а а^тивност у науци п књижевности. Убрзаши и интензиван рад у националном правцу. Очевидно и знатно Гуђење националне свести. Новинарство добија модерно обележје. Целокупми живот европизира се и тражи