Straža

С Т ? А Ж А

г ' С.ран^

лометара — натраг, одакле су и дошли.

КИШИИВД У „Цукунфт‘'-у, Макс Хардан, сливни немачки полсмичар, даје прави знак на у»буну. Његова ушиђавиост узне««рује се »бог шепознавања етв*рнога положаја, у кома је влада немач«а намгрмо одржавала стансвшиштво. Она се боји стреховнтог пробуђ;ња Побраја последње поиазе кој* су на суву х на мору прегрпиле вој ке Кајзе рове, и војске његовшх савезнмка. Ево једног« иеста из тог« чданкз. Не треба да се нем»чко но уздчње угав« у хладвоћн, ветр/, снегу и блату. Наша је дужност да иу длмо, за ту д/гу трку кроз мучле пролззе, внше хргке, »его за крзтку г;об?дну трку. И та наи дјгжнос г забр *.ује д* лнце^ерно тврдим-,. да смо већ код циља, док н ( кад» још све гомиле земље ссу бмле охренуте противу нас са то *ико беснила кчо крајем ове годиме. Збкрка плавих, наранџ*стих, жутих књпга, про д је се по мплу цеау по неутратним земљама, у8 првмамљиву н помену на корицама: „Забрањене у Неиачкој“. Велмка већина тах неутрблм! х земаљ? рмсположено је противу нас, не што су их лагалн, него з & то што живе у зони друкчмјих осећања, која није везана никаквим мостчћем за нову Немачку. Једнз ввлмка с*ла а ратоб рни мароди источп* Европ« морају продужмти и појачатм фронт наших иепријагеља. А престон* беседа пара Јап*на даје на внак»е да ће храброст њ гових трупа опет бмти стављена на пробу. У Пољској? Да бм се мсплатил« посед* у И?до-Квни, острма Самос* м Каполиве?.,. Неманка треба да буде будиа, м да буде спремна на најсуровије невоље. ОиаЈкојн се трудм да је устави (био!

прмнц илч слуга) нмвлачи нз Себе кривииу за млочин, за којм неће бати мн опроштхја ни проакса. .Јоигпа! Је5 Вл1капб“.

СКИЦЕ Одавно се код нас осетила потреба за једним друштвом за народну хигијену. У том циљу основано је пре неколико година код нас .Друштво аа чување народног здравља“. У друштву је било енергичних људи и рад је одмах почео. Прво је изабрана управа, па је затим покренут орган доуштва под насловом „Здрав ље*, штампане су бј!Ошуре о хигијени и држане су конференцкје по наролу. Благотвор^ост овога дру-

|итва осетила се убрзо. За |кратко време живог рада сно је почрчо да покааује иозатимни. резултате. Мортапигет у земљи позећао се за једач неприметан проценаг. У врем ну прошлих ратова врусЈтво је показивало више агилаости. И резултати рада бклч су сјојни: морталитет се попео знатно више. Дшас изпе г ,а да је дру. штво почело ј ради пуном паром. То заиључујем по оним алакатимЈ н* којима су исписана упуства како се чува од колере, тифуса и других заразних болести, п оиим картонима Сл „Нс пљуј по поду*, ма да нигде ни кајбоље око не м >же да вазре пљуваоницу. Из овог излвзи да ће плод рад& <:-в >г друштва ове године бити нај билатији.

Из Шпаније — Јак земљотрес РИМ, 15. јан. Преко Швајаарске јављају дд ее у Шјднијч осетво јачв земљотрес. Ж тава није било.

( 181119111811 Рањен син немач>сог кајЗера "РИМ, 15. гн. Немачки листови који еу поиспел • овамо докосе да ј<* у последњим бообама т,?шК-( ра° њен син иемачког цара прикц Јоаклм, Рдка иано је тгшка ниј: мртоноснз. Одмах по добивеној вести цариоа је отпутовала код пањеног скиа.

18 НШФ Сревков лек — Слика из живота трећепозиваца Ја смем да се кладим у шта хоћете, да вн, који нисте тре ћепозивци, немате ни појиз зашто смо ми так"> Г‘Дмзжнп и здрави војници. Оно исти на ми смо љ.ди прилично у годвнамз, ази за то се н» боји»»о чак ни оних млздића који

се хвалишу са својим црве ним обрзлима и дебелим вратовама, к који нас, »ад год нас сретиу ослове с?: здраво чино. Да бих взм доказао да смо лч већи јунацн и куражиији у сеаком погледу, навешћу вам један пример. Истиаа, то је наша тајкз, али ја ћу вам је казатн, јер насам себичан а зиам да ће и вама требати кад дођете у доба у коме смо ми сад. Дакле слушајте.

За време борби и маршева које смо имали ва време од МЈбилмзације, претуркло се много које чега преко глгве. Но највећз нам је незгода бика кзд пада кишз и кад је моаз. нзрочито ноћу. Оидз и млааа људи озебу и добију грчеве у сгомаку, а тек шта је осгало зз нзс „старце." Па како се тргба аомоћи у тако незгоднам приликана? 11» ово аитање најбоље ће вам одговоритн наш Срећко, којн се ивлечио нн врло леа нач^в, на који би се радо одвзжи > сваки. Јецног дана вндео сам не срећног Срећ;са згрченог, бледог, и упалнх обраај. Склупчио се р.» аог.тељу јечи да ти срце препукне од жзлости. — Шга је Срећко? упитах га улазећи у собу. — Ето... неможесе... стењв грешник. — Шго се не може? — Ама имам неке грчеве у сгом-жу, па ми не даду дзнути, Јечи јадаи Срећко и све се више скумља у клупче.

Прошло је од тог доба некодико данз. Долазио сам редовно сваког дана званачним послом у собу у којој је СсНћко пре неколико дзна лежао, али Срећка не видех. Мислио сам да је отишао у болиицу да лежи тамо и д* се лечи па нисам на распи тивао о њему. Ј\дног дана дођем као и 0бично и уђох у ксту собу. М >је кзненађење је бмло пеописано кад угледах нашег „болесника" весела, ведра лица и потпуно здравог. — Шта је с тобом несрећ ки Срећко? упитах. у чуду. — Е, сад ј* њему лако. Нашао ј? лек, излечио се ч сад му стмга. Сад је он срећни Срећко а не несрећни. — Ове речн једког поднаредника беху ми нејасне и нисам их разумео ни мало. Езо шга саи д >цније саалао: Ср-ћко је онако болестаи тражно осу* стао и отишо у С' ло -ч- кући Тамо јз тражио леиа својој бољци и нађе се једна лепушкаста удовиц , једрих сбоаза и у нјДољој снаги, и

она се подухвати тога ,теш ког* посла да взлечи кзшег „б >лесног“ трећепозивца. Ту вам је било трљање трбуха. намештзње пупка и сввкојаких чуда и дрангулиЈа. И Срећко се врати у команду чио и вгсео. Ако вас ингересује да сазнате сее по реду кјко се наш Срећко излечио отвдите код њега, он ће вам све редом исоричати. Ово пре* поручујем сваком трећепозивцу коме пупак спадне лли се, ие дај Боже, разбоде одсго мак->. м. ј.

Дмлвнатш уки Последњим указом, по ст љен |е при краЈљевсхом посланству у Паризу зз писара треће класе Бошко К. Храсткћ свршени лисангије права у Паризу. Нов» русна санитарна мшја Јуче је посетила Београд новј руска санчтарна мисија из Русије, која је јуче отиутовала у Ниш где ће тамо иасгзлирати нову болн цуи у њој неговати нашг рањенике. Фрцузкн Л<цеј зз Насгавничко особље Француског Лацеја у Солуну решило је, да му се од плате задржава по трц од сто в од о&ога скулљеног изкоса да се половина пошље францусаом друшгву за национал* ну помоћ, а почовина Српском Цовеном Крсту у „дубс ке симпатије коју осећа за храбри Српски Народ.“ Братска шмоћ Главни од ор за помоћ вој н»м обвезншцима и псстрадаима у рату примио је 58 400 ди^ара на име помоћи изРуснј? од М )Сковског Сл венског Добротв >рног Комигета. А од М >сковског усиом. Комигета примио ј« 2222,25 дин. у злату. Нека је највећа захвалн >ст браћк кашој из салне и свете Р/сије, који се сећају сиро

ФЕ/БТОН уТусшријакцц у „ЈЛоскбб”

Интересантн'' ^мо ми Срби, карочиго нови. Поред онога што распс.гажемо добром дозом пакости и звурадости, ми се < 'икујемо и лагањем. Што иеки од иас уме да налажс да вас Бог сачува. Море што лаже ни ио јада, него тим лагањем нзмеће читалачкој публицч која више пута мора и ,а прогута Један лист, не* да га имевујем, чији ред>. ри с> били ва време аустрис^е окупације у Нишу, испао је од некуда н јкомпегентнији у п/сању ,Док су они овде били*. Натрућао је силне лажи и бургије, тако, да ми који смо били овде, од тога свега што

он пише, нисмо ништа видели а још мање чули. Кзд будем средио сав тај материјал ја ћу почеги да доносим те лажи у рубрици: Виртоуско лагаље. А сад да пређсмо на ствар. Кад су Аустријанци ушли у Београд први им је »адатак био: да се увечг осветле сви домови оних сгановникк који су ост^ли на своме огњишту. А друго да се от ори хотел „Москва". Булументу »асго маџарских и хрватских оф гцира, предводио је Вотиц, чиновник Андрејевића Банке, о коме смо пре рата писали као главном шпијуну аусфиском али бла> годарећи нашој љубавности и мурдарлуку, он је завремена кидчуо у Аустрију. Тек заувар нам је сад, што сам га ја видео у њчховом друштву, колико да се зна да је њихов счужбеник. Дж | ле, дозврли су бравара да им|

отвори сва врата, како спољ на тако и онз по с -бама. О нај који је отварао врата, наш чоиек, зн 10 је нсмачки и по мало та^зрска-маџар-ки. Раз говор се водио ла немачком језику. Д >к је брав-р покушавао да отвори вр < маџарски н хрватски официри б">ли су силио одушевљена и раздрагани. Џилитали су се Око врата као мекленбуршки коња очекујућа нервожо кад ће врата да се отворе. — Говорио сам ја њима у Банци да ће Аустрија брзо да свршч рапорт са Србнјом и да ку ја доживети ту ретку сре ћ ' да у друштву с г»ашим официрима учествујем ча банкету у ,Мос*ви“. И ево данас ми се оствацио мој давно жељена сан! Тако је говорао Вотиц офчцирима! Врата со отворишс и офицчри предвођени Вотицом уђоше унугра. Једчн од офи-

цир-Ј-извади једнотуце мили керц свећа и пружчвши својим колегама понуди им палидрвца да их упале. — Огворите горе салу за „шпајзовање* заповедао је Ботиц брввару. И сви пођоше за браваром горе на горњи бој. Смест -ше свеће и онда чаредише бравару да отворн кујну и да нађе салвете и тањ*ре. Брапар је сишао опет доле у пратњи два војника и једног офмцира. Покупише алат за јело (бештек) и однесоше горе. Поставнше сто затим р!Спаковаше ручне куферчиће и из њах извадише разне кобзсице и јесгива. Кад је све бичо постављеио п донешено вино из подрума ,М )Скве“ тада стпже већи број официра, наравно све млађих, Маџари по народности у пратњи четири пештааске оперске метресе ззогрнути плишанрм мантло вим«, а главу им је покрива-

ла некаква сомотска капа с роговима. На иогама су имаш цнпеле са високим штиклицама Баљда због играња ,Танго“. За тим су поседали сви око постављена стола а музика је интонирала: аустриску химну, па онда немачку. Дојчланд, Дојчланд ибералс. За време свирања сви су стајати. Кад је завршила муз жа сва су присутни клицали: ,Хох“! ошто су се добро на' 1 иаи онд^ су почели држати зцраввце, које, кад би их саопшгачао изгубили би читаоци вољу на читање јср њих про чигати треба им ти коњско стрпљење. Само једну од ових саопшгл.ћу која је доста занимљива и служи као карактеристи! а њихових сфишира, Та здравица гласи: „Скоро 3 године мучипа нам је душу Срби>а с њеним прским п >ступцима. А 15 јуна нас је увредчла до срца убив-