Straža

Б{јР) 18

БЕ01 РАД КЕДЕЛзА 18 ЈДНУАР !015

*Овава V

*.ц* редаквдЈе • а**ш, КЈСиа(е 1 гв ул. бџ. 38.

’-> 1 Л<св се да|у у адипввст — Цена утвр^ева —

'еплакева се васма ке I рвиају. Рукопасв се не враћају. Л 1 «иг, руковвсе, иовац л* сстало што се одиесв I лист, слатв »ласвиштву листа

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

И злази свашх дан у 6 ч, лре подне

" )тплатава пмостраиств« на поштв: нг годвку диа. 30., шест месеци , 15,трл месеца , 7.5в

Адреса ва телеграме: ,СТРАЖА* - БЕОГРАД Првтпдата аа Србнју на поштн: на годниу дин. 12., шест месецн , 6,, тро месеца . 3., један месец , 1,-

ТЕЛЕФОН ШТлМПАРИЈЕ 1092

Краљевић Ђорђе л 4 — Одлазак у И|01лвју — . СОЛУН, 16. јануара. Српски Краљевић Ђорђе, који је синоћ дошао овамо, отпутовао је данас за Италију на броду „7глрино“. Власти су га поздравиле и при доласку и при одласку. Ратни савет у Вечу РИМ, 16. јавуура „Месађерођ сазнаје из кругова блиских аустро-угарској амбасади, да је у четвртак (12. о. м. п. нов.) одржан V Бечу ратни савет под царевим прсдссдппш ■ оим. Овомсавету присуствовали су сви чланови бечке владе, сем Буријана, граф Тиса, шеф пештанске владе, Хецендорф, шеф главног штаба, са шефовима армијских штабока. Ратни савет је решавао о новој акцији, против Србије V Црне Гоое, коју једнако тражи командант јужне војске ерцхерцог Евгеније. Шта је решено држи се у највећој тајности, и зна се само толико, да су после седнице Ратног Савета цар и Хецендорф имали веома дуг телефонски разговор са принцом Евгенијом, који се за сада налази у Суботици.

тао сам капис „о неуредностм на нашим железницауа" — па

како ме у опште иитересују као човеиа песвећена тој стру ци, то потврђујући прво оно што је тамо реченс: да постоје и друге нгуреднссти у њој, ја додајем ј ш ово: да је она сва у самим неуредаостима и да на срп. држ. железницама у ниједном правцу апсолутно нема кикаквз реда и рада, и да је у њој завладао такав неред н хаос да је

ђени нх жељезвица на свету. М же бити, да ће ко од необавештених, било обманом са којом се већ служи наша цснтракна управа; или ти пак стицајем данашњих ратнпх прилика и одобрити у нег-о лико, да се М0ра/:о и Ом> , пити од позитивиих прописа, и да не буде све потаман, али на жалост то такво стање не датира се на њој од тог до ба, већ још од пре седам гоаина; стање је на нашим же-

детниаама то исто — кепро* мењено, — а сд тога нф»ше, трпи и пати наш путнички и трговачки све% као и у опште сви они који имају посда са нлшом же^езжцом. Па ко је с*му томе крии? Одговор је оаде посве лак и роввдан: наиа „централна управа* у рашој мери, са на шим парт«јсмм иододборима, н*родиш поглаварнма н нругим поаиттмким трабантима; •— дахлел они истиљуди који су разоркдн и све остаде државее чтаповг у овој вемљи на полетку дошлн су да раззре и угропасте и нашу жељезницу, и ако то никад ни:у смелп н! у покушзјуда

учине, а са сврхе којо? ова саужи, и што оеа стоји у међународном оптицају, те ми смо дужни и приморави да и пред остзлим страким светом дамо рачунл о реду, раду тачности и о сигурности у њој; ин че са те несигурности нетачности а хаоса поред тога што прлвимо сами себи грдне ш ете и тешкоће ми ћемо одбити и међу:>ародна оптицај и он ће скренути на другу страну. а посде то је одвећ тешго попрјвљати. Па може ли да се то поправи? Ја велим да мож»:као што је зладао потпу I ред, највећа дисциплвна, тачност и свака сигурногт у бсзбедаом

саобраћају возова, за вр^ме оних који нису дали да се упесе политика на жетезница (г. С. Миленковић пок. Стојановић директор) кав и да се кспуњавају захгеви политичких пододбора, и партаских људи од утицаја в да препорука чкковника не буде чланска карта ове или оне партнје, већ с.смо исправак рзд и опособност у служби; исто се то тако да и данас посгићи, на овај исти начин; в то се ирло лако да извести. — Дирскгор Срп. Држ. Жвљезница госп. Вл. МарковЉ, има само једанпут да узвнкне, — са стегнутом уздигнутом песницом а као што