Straža

Број 29

БЕОГРАД, УТОРАК 20 ЈАНУАР 1915.

Година V

Стаи Редакције и Адмнн.: Космајска ул бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена уткр!јена. • —■ цеплаћена се писма не примају. — Рукопнсн се не не нраћају. Писма, рукопусе, новац и све остало што се односи ка апст, слати класншитву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ,. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излззи свзки дзн у 6 ч. пре подне.

Адреса за теле! раме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД. Претплат.. за Србију иа поштн: на годину . . . Днн. 12,„ шест месецн „ 6.„ три месеца . „ 2,„ једаи месец . „ 1,Прегплата за ииостранстко на пошти: на годнну . . . Дин. 30,„ шест месеци „ 15.„ трн м“сеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Румунија и Бугарска

РИМ. 17. ј нуара По једној вести црпљеној из овдашњег бугарског посланства, Симеун Радев, бугаоски посланик, који се пре два дана вратио из Софије где је са д-р Радославовом ИЈмао важну конференцију, донео је својеручно писмо краља Фердинанда. Поводом овога „Адеверул" доноси ово саопштење: „Румунско бугарски односи никада нису били срдачнији, но што су данас. Наша је жеља да исти остаиу и даље такви јер нестало је оних препрека, које су кочиле рад на зближењу: Данас Румунија жели велику Бугарску, јер Бугарска је својим досадашњим држањем показала да је наш искрени пријатељ.

Разговор са г. министром

д р Војиславом Маринковићем, народне привреде. —

НИШ, 17. јан. Пад графа Бертхолдз, аустро-угарског министра иноСтраних дела, изаавао је раз* на тумачена, многе коментаре и нагађања Нема сумње да би ово све бвло много маи*е, да је графова останка дошла у мирну, нормалну времену. Значај, који би тада добила. био ба онај, који оставке европских министзра за спољну политику обично повлаче. Садашњи тренуцн нису нормални. Готово по цел>ј средњој Европи раша смрт пева а поиавља својуужасну и немилосрдну песму. Зато је пот* пуно природно што се ово гледа другим погледом и подвргава идругојачем исптивању. Бертхолдово отступањедошло је у пуном ратном јеку; још у пуном нзлагању аустријске катастрофе у Срби ји, и оцртавању целог низа аустријских војничких пораза у ратовању против Руса. Човек који је изазвао да-

нашњи европски рат напушта свој висока положај пре но што је видео крајњи ресултат овога рата, Он иде са свога места баш кад је тре* бао на њему до краја да остане. Збсг чега он то чини? Да ли није био уморан и више није могао вршити довољно предано своју високу дужност? Али, зар о ’1 сад може осећати умор кад се његова отаџбина налази на крзјујсво је трагичне игре?! Је ли отишао што неосећавише воље за то место, и шт<> неће да носи дзљу одговорност за оио што иде и на се^и има зкак црне Судбине? Али, да ли би тако чинио онај, којн воли искрено своју земљу и себе хоће њој да жртвује? Нештс мора бити. Али, шта је то? Аустрија пенсионише своЈе генерале у тренуцима кад јој је сваки веома потребан; мења команданте кад се измена не сме чинити; одбацује свога министра иностраних дела и вамењује га другии, који не

може тако брзо и тако лјко схватити цео нит цпслова, који Је бивши министрр отиочео. То свакако не чннч ш го је код ње све кзо што треба, и што брекће под ратш м успесима! Ко је још омрзо или у_ио оног који је доносио ср. Ј ћу? Радз да читаоцима овога лисга пом -гнемо око правил’ ног схватања узрпка, који су изазвали пад графз Бертхолда, посетили смо г, др. Војислава Маринковића, мвнистра наро< не привреде, у његову мчнис арску кабинету, и умолили га да наи на некол^ка пнтања о томе и пос^едицама да своје објашњење. Он нам је са највећом предусретљивошћу саопштио ово своје мишљење: — „Промена графа Бертхолда неосп< рно је непово* љан внак по аустро-угарску монархију. У судбоносним мо ментима, какв? преживљује Аустроугарска не мења се министар ино.траних дела док добро иде, ако се нема намера мењати целокупна политика земље. Промепа графа Бертхолда је, дакле, неоспорно промена политичког карактера, и сасвим је смешно кад јој се даје неки лични карактер. Но у земљи, ;у којој су

ненсионис 1 нИ Ауфенберг, Поћоре^, Франк и Пршиборски „због слабог здравља" не б !је се то а да буду смешни.“ — Мчслите ли ви, г. Маринковкћу, да ће они са том променом мењати и полигику; и, у томе случају, у каквим би потезима била? — „У коме се правцу мисли мењати политИЈ-а у Б чу не може се знати. То је те шко погодити, јер је н- г :ма немогуће ући у средњевековна менталитет диригенсо •■их по* литичких круг ва у Бечу. Ко зна какве луде планоае ти љуаи имају. На срећу више нас се то толико и не тиче као ранг јг. Суабинз Сфбије и југослов нских земаља не решавч се у Бечу; она ће се решити б?з икаквпг обзира на оно шго се у Бечу мисли и планира м — Пад графа Бертхтлда, дакле, треби схватити као почетак катастрофе суседне монархије? — „У сваком 'случају као несумњив знак да се веома приближио дан дефмнитизчог слома аустроугарске монархије, И да улазимо у послед њу фазу ове тешке кризе." Војаглав М. Росић

РДБОШ Прича ми један пријатељ — Сад, кад нема довољно лекзра и кад се зараза на све с гране шири, свет је у великом страху. Ја, напротив, ни наЈмање се не бојим болести, макаква она била, и уверен сам да ми она нихад неће дон ти смрт. Сасвим сам уве* рен да могу умрети само од нревелике староста или неким аесрећним случајем. Ја, бар, ^ислим да је то сасве;м тзчно. Имао сам и шарла л и дифтерију, и богињеи заиа ења све врсте, и тифус и колеру. Просто свака болест која се гојав^ сврати код иене кзо код ј ознаника. И саа, ка к се појгвила у великој мери повратн 1 грозницз, која каткац може да буде и катас 1 рофалне, морао сам, са* свим логичн-) и њу да прележим. За о* е ганије болести кри* во ми је, јгр сам био принуђен да траћим вр(ме узалуд у креве:у ',ве то за један-1 тифус или кол ру, речи такт < гро-<не и пр фане. Оиа повратна грозница има 1 лепо име у медицини, рек х Л1 лсме, па човеку мило да < Ја од ње разболи.