Straža

Број 23

БЕОГРАД, ПЕТТАК 23 ЈАНУАР 1915.

Гсдина V

Стан Редакц»је и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена. цеилаћена се пмсма не примају. — Рукописн се не не враНају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слати власннштву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излизи СВ8КИ Л 2 Н у 6 ч. пре подн .

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД. Претплата за Србију на пошти: на годину . . . Дин. 12.„ шесг месеци „ 6.„ три месеца . „ 3.„ један месец . „ 1.Претплата зл ииостранство на пошти: на годину . . . Днн. 3*.„ шест месеци „ 15.„ три м“сеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Руски Цар за нас „Шшт уједикеиа Србпје к руско је пптг»е“ БУКУРЕШТ, 20. ј нуара У овдашњим владајућим круговима гледа се на офанзиву против Србије, за коју говоре бечки и пештански листови као на пропалу ствар. По тачним податцима, црпљеним у самој двојној монархији, о каквој офанзиви према Србији не може за сада бити ни речи и то из ова четири разлога: 1. ) Цео простор дуж Саве и Дунава, који је имао да буде база поновних операција, под водом је; 2. ) Колера и тифус десеткују аустријску војску; 3. ) Руска офанзива, која и поред свих тешкоћа, са којима имају руски војници да се боре, све је успешнија; и 4. ) а то је најјачи разлог, реч руског цара, коју је дао српском посланику г. Соалајковићу. По „Адеверулу“ моћни руски имиератор је изјавио Спалајковићу „Целокупно Уједињење Срба није само српско питање, оно је питање целога Словенства, питање Русије!“

Иза намраченог хоризонта Егропе који с времена на време буде обасјан смргоносном ватром назире се огромна и претвћа силуета америчкога и кинескога џина, како се полагано дижу к љуљају. Све ово што је било досада, изгледа да ће представљати са мо прву фазу у данашњем великом светско-историском чину; друга фаза тек се сад помаља. Однсс између Америке и Енглеске постаје све више ватегнут. Енглеска је намерна да нагна Немачку на полагање оружја једномупорном, си* стематском, савршеном, сгра-

шном блокадом какву је у стању да изведе само британска флота. И у .оме је она већ досзд, нема сумње, много успела. Али, рачун јој грдно квари Амервка и неутралне државе. Америка неорекидно лиферује сировине и полупрерађевине неутралним европским државама, а ове онда Немачкој На тај се начин у једној велигој мери изиграва енглеска блокада. Са неутралним државама, које су готово све мале, Енглеска би брзз и лако изишла на крај. Она је, како изгледа, ту скоро и показала песницу Швајцарској, која је

изгледала нешто подозрива, и Швзјцарска се увукла Одмах у мишју рупу. Али није тако лако изићи на кргј са Америком. И до сукоба, озбиљних сукоба, већ је дошло. Енглеска флота је конфасковала америчке трго вачке лађе, нарочито оне које су биле натоварене бакром, у коме Немачка оскудева. А мерика је подигла Генергпчан протест. Енглеска је онда по нудвла америчким трговцима да им откупи т^ лађе и сав еспао, и да им тако надокна ди материјалну штету коју би они имали. Америка ни на то не пристаје; и преговори се у све већем креш. л даље воде. Да ли је ту у питањусамо један узан трговачка интерес? или Америка има у виду ши^е полатичке и економске пла-

нове? Наивчине, који мисле да зардница или разлика јг зика и расе, решава ток догађф и одрсћује међународне односе, живе у уверењу да је немогућно да псстоји супротност и ратна опасносг између Америке и Енглеске. Не треба ни мало да нас изненађује овај заплет јер нишга није природније него пл један рат између Америке и Енгле« ске. Оно што је Немачка да нас за Енглеску, го ће Америка бити сутра — у колико нијс још и данас: најопаснији конкуренат на светској пијаци. И за то је вероватно да Амервка гледа да искористи овај сукоб између Немачке и Енглеске тако, како би се једним махом отарасила сба противника: и Енглеске а Немачке и како би она добила хегемонају на светској пијаци.

С друге стране, тамо далеко, на обалама Тихога 0кеана сзе се ваше буди и мешкољи успавани жути свет. Јапгн всћ отзорено објављује да он овај рат не води за љубав Европе или ма које групе Европљана, већ за господарство над Тихим Океаном. Али томе исгом тежи и Америка, а томе истом тежи и Енглеска. Много важније од свију питања јесте питање ко ће бити господар Тихига Океана. Е, то главно питање, питање Тихога Океана, тек се садз, последњих дана ночиње ■стицати на тапет! И не креће се само Јапан: покреће се, ено, и кинеско рспубликанско царство. Ономадашњи телеграми јављају нам како се Русија и Француска спремају да код Јуаншикаја уложе про-